Goran Jelisic osudjen na 40 godina zatvora

Medjunarodni tribunal za ratne zlocine u Hagu osudio je Srbina Gorana Jelisica na 40 godina zatvora za ubijanje, mucenje i pljacku Muslimana i Hrvata u Brckom i u logoru u brcanskoj luci u prolece 1992. godine, javlja Beta. Jelisic je osudjen za zlocine protiv covecnosti zbog ubistva 13 Muslimana i Hrvata i za prebijanje i pljacku zatvorenih u logoru koji su srpske vojne, paravojne i policijske snage ustanovile u luci u Brckom posle zauzimanja grada krajem aprila 1992. godine. Predsednik sudskog veca francuski sudija Klod Zorda ocenio je da su Jelisicevi zlocini "izuzetno teski i odvratni" i da su sokirali savest covecanstva. Jelisic je ranije oslobodjen optuzbe za genocid, na koju je tuzilac najavio zalbu. Sud ne kaze da u Brckom nije izvrsen genocid, vec da tuzilac nije izvan razumne sumnje dokazao da je Jelisic ubijao u nameri da delimicno ili u celini unisti bosanske Muslimane kao takve, rekao je predsedavajuci sudija Klod Zorda. Kao deo tuzilackog tima izricanju presude prisustvovala je glavni tuzilac Karla del Ponte, kojoj je to prvo pojavljivanje u sudnici Tribunala u Hagu od kako je 15. septembra preuzela funkciju. Jelisic (31), poljoprivredni mehanicar iz Bijeljine, priznao je da je ubio 13 Muslimana i Hrvata u Brckom i u logoru u brcanskoj luci u maju 1992. godine i da je prebijao i pljackao zatvorene. On je odluku suda primio mirno, ali je pred samo isricanje presude pokazivao znake izuzetne napetosti. U prvoj reakciji, tuzilastvo je ocenilo da je kazna odgovarajuca. Tuzilac je trazio dozivotni zatvor za Jelisica, ciji stvarni broj zrtava nikada nece biti poznat, istakao je predsednik sudskog veca. On je Jelisicu u utorak ponovio imena svih ljudi koje je zverski ubio i kojima je naneo teske telsne povrede, bez milosti i bez kajanja. Goran Jelisic ubio je Hasana Jasarevica, Ahmeta Hodzica ili Hadzica zvanog Papa, Suada cije prezime nije ustanovljeno, Seada Cerimagica, Jasminka Cumurovica, bracu Husu i Smaila Zahirovica, Nazu Bukvic, Muharema Ahmetovica, Stipu Glavocevica, Novaliju , i jos dvojicu ljudi ciji identitet nije utvrdjen. Petoricu je ubio kod policijske stanice u Brckom, a ostalih osam, medju kojima je i jedna zena, ubio je u zloglasnom logoru Luka u kojem su bile zatvorene "stotine" Muslimana i Hrvata iz Brckog kada su srpske vojne, paravojne i policijske snage zauzele grad, posto su 30. aprila 1992. godine dignuta u vazduh oba mosta na Savi. Sudija Zorda istakao je da je Jelisic svoje zrtve ponizavao i vredjao i da ih je ubijao "skorpionom" sa dva hica u potiljak. Mnoge je prethodno primoravao da kleknu i stave glavu na metalnu resteku od slivnika. Tela ubijenih su trpana u hladnjacu lokalnog preduzeca i odnosena u masovne grobnice.

Zorda je istakao da se Jelisic svojim zrtvama predstavljao kao "srpski Adolf" i da je na prvom pojavljivanju pred sudom u januaru 1998. godine naveo da mu je nadimak Adolf, kao i da je govorio da je u Brcko dosao da ubija Muslimane, da se time ponosio i da se cesto hvalio brojem ubijenjih. Sam Jelisic govorio je da je ubio vise od 80 ljudi, podsetio je Zorda.

Predsednik sudskog veca istakao je da je Jelisic naneo neizmerne patnje svojim zrtvama i njihovim porodicama, i da su njegova zlodela takva da uveliko nadmasuju olaksavajuce okolnosti koje je sud uzeo u ozbir - njegovu mladost, to sto ranije nije osudjivan za krvne delikte i sto je otac malog deteta.

Sudija Zorda, sada predsednik Tribunala, rekao je da je kaznjavanje glavnih politickih i vojnih funkcionera odgovornih za zlocine prioritet Tribunala, ali da "oni ne bi mogli da ostvare svoje ciljeve bez voljnih pomagaca, direktnih i indirektnih, kao sto je Goran Jelisic".

Goran Jelisic optuzen je zajedno sa Rankom Cesicem, koji se nalazi na slobodi. Jelisica su 22. januara 1998. godine uhapsili americki pripadnici Sfor-a u Bijeljini. On je cetiri dana kasnije odbacio sve optuzbe kao "lazi i izmisljotine", ali je u oktobru priznao ubistva, mucenje i pljacku zatvorenih u logoru Luka.