Porast zaraze psećom pantljičarom

Od nje obolevaju i deca i odrasli. Dok u zemljama sa razvijenom higijenom od ehinokoka oboli jedna osoba na milion stanovnika, u Srbiji je samo proteklih 8 godina, u dečjoj bolnici u Tiršovoj operisano preko stotinu mališana. Ehinokokus je ozbiljna bolest koja izaziva i smrt.

Ehinokokus ili pseća pantljičara nalazi se u tankom crevu psa i izbacuje zrela jajašca sa izmetom psa u spoljnu sredinu.

Jajašca dospevaju u pesak, travu, na trotoar, a nalaze se i na njušci ili jeziku psa.

Ukoliko pas nije pod veterinarskim nadzorom i nije dobio potrebne lekove za čišćenje, čovek može da se zarazi milovanjem psa, a deca se mogu zaraziti i igrom na nečistoj travi ili u pesku.

“Kod moje ćerke pojavila se neka kraća alergija. Sledećeg dana pojavila se alergija veća sa otokom na obrazu. Otišli smo u Zemun, tu su vršena razna ispitivanja, a prilikom ultrazvuka utvrđeno je da postoji neka cista. Ona jako voli životinje i pretpostavljam da je, dok se igrala u parku, milovala neko kuče”, kaže roditelj devojčice koja je imala ehinokokus.

U Srbiji je nehigijena veliki problem. Preko nečiste trave psećom pantljičarom zaraze se i goveda i ovce.

Iznutrice bačene u kontejnere ili oko kontejnera, što je česta slika u našim gradovima, opasni su izvori brojnih zaraza.

Kod čoveka parazit najčešće dospeva u jetru i razvija se cista. Bolest je opasna i ne daje nikakve simptome, a širenje ciste razara tkivo jetre ili drugih organa.

“To su uglavnom nespecifični simptomi. Tupi bolovi u trbuhu, nekad mučnina, nekad neki kašalj produktivni sa izbacivanjem tečnosti, što znači da je parazit nastanio i plućno tkivo. Znači parazit napada jetru, napada pluća, može čak i srčani mišić, mozak”, kaže Spasoje Radulović, dečji hirurg na Odeljenju za abdominalnu hirurgiju.

Prema njegovim rečima, cista koja nastane kao posledica infekcije, može biti veoma opasna.

“Recimo dete koje ima neotkrivenu cistu udari lopta u toku igre. Pri fizičkim aktivnostima može se desiti da pukne ta cista. Ona je opasna zato što je ta tečnost anafilaktička, odnosno može izazvati trenutni šok i može izazvati smrt”, napominje Radulović.

Parazit može da se nastani i u očnoj duplji, a posebno je opasan u mozgu. Neotkrivena cista može da naraste i do 20 santimetara. Osnovni način lečenja je hirurški.

“Mi uglavnom pokušavamo da minimalno invazivnom hirurškom tehnikom uklonimo te ciste, jer je jetra dobro prokrvljen organ, imamo i problem sa tečnošću iz tih cisti koje su jako zarazne. Znači u toku hirurške intervencije moramo dobro paziti da ta tečnost ne dođe u dodir sa ostalim trbušnim organima, trbušnom dupljom. Može se razviti i anafilaktički šok, a može se preliti i u trbušnu duplju i izazvati tzv. ehinokokozu, odnosno multiplu cističnu bolest”, kaže Radulović.

Operativna smrtnost kod ehinokoka u svetu dostiže 10 %. Naši hirurzi do sada nisu imali nijedan smrtni slučaj, ali upozoravaju da je u Srbiji nužno pooštriti pravila higijene, kako bi se sprečila ova i brojne druge teške bolesti.