U pregovore sa što više aktera

Pregovori o pristupanju Evropskoj uniji obično se vode između predstavnika državne uprave zemlje kandidata i Brisela, ali uključivanje strukovnih udruženja, pokrajinskih vlasti i civilnog društva u taj proces može da bude veoma delotvorno, naročito kada je reč o efikasnosti sprovođenja reformi.

Ovo za Danas ukazuju predstavnici Vlade Srbije i stručnjaci za evropsku integraciju iz Slovenije i Nemačke, odgovarajući na pitanja o tome ko bi sve i kako trebalo da bude uključen u radne grupe i podgrupe za pregovore o članstvu u EU, što Srbiji uskoro predstoji.

Kako je Danasu potvrđeno u vladinoj Kancelariji za evropske integracije, u toku su konsultacije o sastavu državne strukture za pregovaranje sa EU.

Povodom nedavne izjave predsednika Advokatske komore Srbije Dragoljuba Đorđevića da "advokatura stoji na raspolaganju državi" za pristupne pregovore, u Ministarstvu pravde i državne uprave kažu za Danas da nijedno od pregovaračkih poglavlja nije "striktno usmereno na jedno ministarstvo ili instituciju, jer postoje granične oblasti".

Ministarstvo pravde će poneti veliki teret prvih poglavlja koja se otvaraju, 23. i 24, u vezi s pravosuđem, ljudskim pravima i borbom protiv korupcije.

"U proces pregovaranja neće biti uključeni samo predstavnici Ministarstva pravde, već i predstavnici svih drugih organizacija i institucija koje mogu da doprinesu da Srbija u najkraćem roku na najbolji mogući način učini sve što je neophodno radi priključenja EU. Napominjemo da su predstavnici advokatske profesije od samog starta bili uključeni u izradu Nacionalne strategije reforme pravosuđa 2013-2018, koja je usaglašena sa evropskim standardima, te njihov značaj ni u narednom periodu neće biti zanemaren", kažu u kabinetu ministra Nikole Selakovića.

Komentarišući zahtev Vlade Vojvodine da njeni predstavnici budu uključeni u pregovaračke timove u oblastima poput ljudskih i manjinskih prava, Suzana Paunović, direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava, objašnjava za Danas da će struktura biti dogovorena sa Kancelarijom za evropske integracije. "Verujem da će u tim biti uključeni i predstavnici AP Vojvodine, imajući u vidu veliku zastupljenost manjinskih naroda u Pokrajini. Smatram i da se moraju na najbolji način iskoristiti kapaciteti civilnog društva. Svi u Srbiji imaju isti zadatak - da pregovori što kraće traju. U tom procesu moramo se dobro organizovati i iskoristiti sve resurse", ističe Paunovićeva.

Mojmir Mrak, istraživač i konsultant za međunarodne finansije i proces pridruživanja EU, koji je pomagao Vladi Slovenije u procesu evropske integracije, objašnjava za Danas da su zemlje kandidati različito pristupale formiranju radnih grupa.

"Neke države su u pregovore uključivale izuzetno širok spektar ljudi i institucija, ne samo iz okvira državne uprave, već i van njega, poput predstavnika nevladinih organizacija. Drugi koncept je uži i podrazumeva da se radne grupe sastoje gotovo isključivo od predstavnika relevantnih resora državne uprave i institucija poput centralne banke, dok su odnosi s drugim sektorima, uključujući NVO, organizovani van okvira radne grupe. U Sloveniji smo sledili taj drugi model i mislim da je on bolji za efikasno vođenje pregovora“, navodi Mrak.

Kristijan Fajfer, regionalni direktor nemačkog Foruma civilne mirovne službe (ZFD), kaže za Danas da EU ohrabruje države kandidate da konsultuju predstavnike civilnog društva, kao i da se to obično odigrava posredstvom "komiteta za nadzor", čiji je zadatak da kontrolišu istinsku situaciju na terenu. "Bilo bi veoma korisno konsultovati civilno društvo, jer njegovi predstavnici mogu da obezbede pravu sliku, budući da najbolje znaju šta su nedostaci i kako bi oni mogli da se otklone, a to bi povećalo legitimnost pregovaračkog tima u očima EU. Konsultovanjem nekih od najvećih kritičara načina na koji se vode pregovori dokazao bi se i određeni stepen zrelosti države", smatra Fajfer.

Odgovarajući na pitanje Danasa koji su ključni kriterijumi prilikom izbora predstavnika civilnog društva, čije učešće u pregovaračkom procesu bi moglo da bude naročito delotvorno, Kristijan Fajfer kaže da najpre treba identifikovati oblasti u kojima je pregovaračkom timu potrebna najveća podrška. "Naredna faza odnosila bi se na obraćanje najiskusnijoj i najpouzdanijoj organizaciji koja, naravno, treba da bude i politički nezavisna, koliko je to moguće", ocenjuje Fajfer.