B92 Istražuje: 7 godina tajni (10. 4. 2006.)

Govore: Gordana Suša, Branka Prpa, Miloš Vasić, Goran Petrović, Rade Ćuruvija, Slavko Ćuruvija, Rajko Danilović, Tomo Zorić, Dragan Bujošević
Autorka: Jasmina Karanac

Ni sedam godina posle brutalnog ubistva novinara Slavka Ćuruvije nije zvanično saopšteno ko je povukao obarač na Uskrs 11. aprila 1999. ispred zgrade u Svetogorskoj ulici u Beogradu, gde je živeo Ćuruvija. Još nije otkriveno ko je naručio ubistvo novinara koji je imao hrabrosti da Slobodanu Miloševiću javno kaže da greši.

Gordana Suša: To je, eksplicitno tvrdim, bilo političko ubistvo jer u to vreme Slavko Ćuruvija je govorio javno mnogo više nego što su drugi mediji i urednici govorili, i uopšte medijske ličnosti, a istovremeno je imao podatke koje ti drugi ljudi nisu imali.

Branka Prpa: Ko može da naredi da Slavko Ćuruvija bude ubijen u uslovima vanrednog stanja 11. aprila 1999? Ko je to mogao da naredi, neki anonimus? To je mogla da izvrši samo država. Država je ubica.

Rajko Danilović: Sva politicka ubistva jednostavno mogu da se rasvetle, da se otvore dosijea, jer ne verujem da je i jedno političko ubistvo ili državni terorizam, kako ga naziva Vuk Drašković, izvršen bez dosijea. Znači da se zna ko je naručilac, ko je naredbodavac i ko je organizator.

B92: Istraga o ubistvu Slavka Ćuruvije je proglašena službenom tajnom i nalazi se u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Tužilaštvo od policije nije dobilo dokaze na osnovu kojih može da podigne optužnicu. Jedino što se pouzdano zna je da su na mestu ubistva bila dva pripadnika JSO-a, samo nekoliko minuta pre ubistva njima je naređeno da se povuku. Zvanično nema svedoka, ali je Insajder B92 još pre dve godine saznao da svedok tog ubistva ipak postoji. On je identifikovao Luku Pejovića kao čoveka koji je ubio Slavka Ćuruviju. Još tokom 2003. za vreme akcije Sablja svedok Ćuruvijinog ubistva je rekao tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Dušanu Mihajloviću da je video ubicu, da će taj lik zapamtiti za ceo život i da u bilo koje doba dana i noći može da ga prepozna. Kada su mu pokazane fotografije nekih osumnjičenih, svedok je pokazao na Luku Pejovića. Insajder je takođe otkrio da postoji pisana izjava svedoka i da se izjava nalazi u MUP-u.

Miloš Vasić: Slučaj Ćuruvija se otvarao dugo, sporo i bolno. Međutim, od trenutka kada je pokojni Luka Pejović, ubijen 3. decembra 2000, identifikovan kao, pozitivno po svedocima, jedan od izvrsilaca, trebalo je napraviti novu istragu o ubistvu Luke Pejovića. Da li je Luka ubijen u nekom međusobnom obračunu, to je bila neka krupnija pucnjava koja jednostavno nije došla do žiže interesovanja javnosti, ili je ipak ubijen, pak, u sklopu kampanje uklanjanja svedoka i izvršilaca. Dakle, to je jedan trag koji je hladan, međutim, ja mislim da vredi probati. Drugi trag, koji je ozbiljniji i gde se dosta daleko otišlo, ali ne dovoljno, to je ko je povukao pratnju Državne bezbednosti od Ćuruvije i Branke Prpa par minuta pre ubistva.

Goran Petrović: Ako je neko pre tri godine rekao da je Ćuruviju ubio Luka Pejović, onda ne vidim čime se sada bavi policija. Sva skrivanja iza toga da istraga je u toku, da proces traje, sve je obavijeno velom tajne da kao ne bi ugrozili istragu. To je tragikomično.

B92: U kriminalističkoj policiji, koja je zadužena za istragu, kao i mnogo puta do sada nismo saznali kako napreduje istraga.

Tomo Zorić: Ono što mogu da kažem za građane Srbije je da je za sada postignut napredak u prikupljanju dokaza i rasvetljavanju počinilaca tog krivičnog dela, ali još nema dovoljno dokaza da bi bio podnet zahtev za sprovođenje istrage. Dalje mogu da kažem da Tužilaštvo s MUP-om intenzivno radi na tom slučaju i prikupljanju dokaza. Svakodnevno dobijamo izveštaje i zaista želimo da rešimo taj predmet.

B92: U Tužilaštvu za organizovani kriminal nismo uspeli da saznamo da li specijalni tužilac namerava da sasluša Miru Marković, udovicu Slobodana Miloševića, protiv koje je podignuta krivična prijava.

Rajko Danilović: Nju je nešto stidljivo saslušavao DB, ali to je onako kao kad hodate po jajima koja nisu ni kuvana i mogu lako da se razbiju, tako je saslušavana. Ali, ona nije nikada ozbiljno saslušana, da ja čak mislim da je to jedan od razloga što nije ni došla na sahranu svog supruga.

Miloš Vasić: Ja mislim da Mira Marković nije došla na pogreb ispod lipe u Požarevcu upravo iz straha zbog moguća dva informativna razgovora. Jedan je u vezi sa švercom duvana, akcija Mreža, a drugi je, ja sam siguran, u vezi sa ubistvima Stambolića i Ćuruvije. Mira može da deluje malo mahnito, ali ima dovoljno prisebnosti duha i odsustva tela, što bi rekao jedan moj drug, da sedi u Rusiji, pa da odande piše pisma.

Rajko Danilović: Vi se dobro sećate da je Dušan Mihajlović, ministar policije, obećavao da je stvar gotova, da će biti sudski obrađeno, da je operativno predmet rešen, i na tome se stalo, od toga se nije mrdnulo dalje. Da bi se odmah iza toga pojavio ministar Jočić, koji je malo obavešten, pa je rekao da takav predmet i ne postoji i da on ništa o tome ne zna, a da bi kasnije rekao da predmet postoji i da je predat Tužilaštvu.

B92: Slavka Ćuruviju 24 sata dnevno pratilo je 27 pripadnika Državne bezbednosti, raspoređenih u tri grupe. Naredbu za njegovo praćenje izdao je načelnik DB-a Radomir Marković, koji je na tom mestu ostao tri meseca posle petooktobarskih promena. Na čelo beogradskog centra Državne bezbednosti Marković postavlja Milana Radonjića, koji je po zahtevu svog šefa naredio da ga operativci na svakih 10 minuta izveštavaju o kretanju Slavka Ćuruvije. Ne znajući da su pod stalnim praćenjem, Slavko Ćuruvija i Branka Prpa su, kao i obično, i tog 11. aprila, na Uskrs, izašli u popodnevnu šetnju.

Rekonstrukcija: Kontrola ispred objektovog stana uspostavljena u 00:00. 13:53, Objekat i žena izlaze iz kuće pešice, odmah preneto načelniku Centra, hodaju stranom pozorišta. U smeni od 7:30 do 15:45 vozilo opel omega bele boje locirano na uglu Ulice Palmotićeve i Lole Ribara. Zahteva se intenzivno obaveštavanje o svakoj promeni kretanja i ponašanja objekta na svakih 10 minuta. Objekat je kraj Politike, odmah preneto načelniku Centra, obavestiti ga čim bude negde seo.

Branka Prpa: Ja sam primetila nešto što mi je izgledalo sumnjivo i to sam mu rekla, i onda je on rekao: "Neću da živim u paranoji." Opet, sve je to naknadna pamet, ne mogu da kažem da sam onda to videla kao što to vidim sada, ali bojim se da nisam ni mogla da vidim, ni Slavko nije to mogao da vidi. Kako da shvati da postoji paralelni svet u tolikoj meri?

B92: Tajno praćenje je vršeno na teritoriji grada Beograda po nalogu načelnika Centra DB-a Beograd. Cilj primene mere je utvrđivanje objektovih kontakata i dokumentacija istih. Mera je primenjena dana 11.4.1999. Primenjivanje mere praćenja prema objektu Ćuran unosi se u dnevnu knjigu dežurstava. Uporedna mera kontrole telefona koju je odobrio načelnik resora, zbog ratnih uslova dokumentacija se ne sačinjava, nalozi su usmeni.

Oni koji nisu dobro poznavali Slavka Ćuruviju govorili su da je njegovo ubistvo povezano s mafijaškim krugovima zbog nekih dugovanja, a bilo je i glasina da ga je ubio ljubomorni muž. Međutim, policijski dokument Ćuran, koji se posle promene vlasti u Srbiji pojavio u poštanskim sandučićima nekih nevladinih organizacija, demantovao je sve dotadašnje tvrdnje da to ubistvo nema političku pozadinu.

Goran Petrović: Rekao sam da je za mene najdirektniji indirektan dokaz, ako tako mogu da kažem, upravo ta činjenica da se jedan radnik Službe, koji se zaposlio u službi najviše mesec dana pre no što je ubijen Slavko Ćuruvija, a koji je neposredno bio na terenu toga dana, našao u čudu kada su mu preko radio stanice, što je potpuno neuobičajeno, vikali: „Prekidaj, ostavljaj, sklanjaj se, beži.“ Znači, to je za mene najjači dokaz da su oni koji su rukovodili službom znali šta se dešava. Jer, prvo, tražiti da vam se iz minuta u minut govori gde se nalazi je vrlo indikativno.

B92: Iako su Ćuruviju, zbog njegovog prethodnog rada u Državnoj bezbednosti, neki smatrali prijateljem Mire Marković, tek posle ubistva se ispostavilo da je vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina likvidiran upravo zbog neslaganja sa idejama Mire Marković.

Dragan Bujošević: Kad je već bio zatvoren Dnevni telegraf, kada je ostao samo Evropljanin kao list čiji je Slavko vlasnik, on je otišao jednog dana kod Mire Marković, vratio se u redakciju Evropljanina. Ja se sećam, imao je neke poluduboke cipele, neke svetloplave farmerke, teget blejzer i svetloplavu košulju, izgledao je potpuno očajno. Ja sam ga pitao: „Je li to toliko grozno koliko ti izgledaš“? On je rekao: „To je najgore.“

Branka Prpa: I onda im je vikao: „Šta vi ovo radite? Izazvaćete rat ogromnih razmera.“ Onda je ona njemu rekla: „A vi hoćete da nas bombarduju.“ Onda je on odgovorio: „Pa, možda bi i trebalo da vas bombarduju, da konačno i vas skinemo.“

Dragan Bujošević: I onda je rekao da je Mira pustila suzu kad je odlazio, na šta je Milan Radovanović, koji je u to vreme bio zamenik glavnog urednika Evropljanina, rekao: „Čoveče, ona je tebe ožalila već.“

B92: Hajka na Slavka Ćuruviju i njegove novine počela je više od godinu dana pre nego što je ubijen. Prvi progon usledio je u martu ‘98, kada je, izveštavajući o sukobima na Kosovu, na naslovnoj strani Dnevnog telegrafa objavljena fotografija masakra nad porodicom Jašari. Zbog teksta o likvidaciji albanske porodice, u kojoj je bilo i žena i dece, Ćuruvija je pozvan na informativni razgovor. U oktobru ’98. Vlada Srbije donela je uredbu o izveštavanju medija o uslovima pretnje NATO-a. Na osnovu te uredbe zapečaćena je redakcija Dnevnog telegrafa, koji je otvoreno osporavao politiku državnog vrha, a time je počeo zvaničan obračun države s nezavisnim medijima i Slavkom Ćuruvijom. Da bi omogućio da i posle zabrane Dnevni telegraf dolazi do čitalaca, Ćuruvija je te novine registrovao u Crnoj Gori, ali policija ih je na granici svakodnevno plenila, a do Srbije se probijalo tek po nekoliko primeraka dnevno.

Dragan Bujošević: Kad smo pravili taj neki valjda od poslednjih brojeva Evropljanina, Slavko je otišao, čini mi se, dole u Crnu Goru. Onda je mene zvao telefonom i pitao: „Kakva je atmosfera? Da li se zna otprilike šta će da bombarduju? Kako će to da izgleda?“, i sve ostalo. Ja sam mu rekao: „Ne znam ja šta se pominje kao neki ciljevi bombardovanja...“ On je rekao: „Ma, jebote, ne mogu da sedim ovde.“

Rade Ćuruvija: Tačno se sećam da smo iznajmili jedan apartman u hotelu, i ja sam zaspao, bio sam umoran. Tata se vraća uzbuđen, kaže: „Hajdemo.“ Pitam kuda ćemo?“ „Hajdemo nazad za Beograd.“ „Zašto?“ Kaže: „Sutra počinje bombardovanje.“ I sećam se tačno kad smo se spuštali stepenicama onako, kao da je u momentu zastao, pogledao sav onaj narod u hodniku, svestan da ne znaju šta se dešava, u momentu kao da je hteo da im kaže - Narode, dešava se to i to... Međutim, morali smo da krenemo da bismo stigli na voz.

B92: Iako je još na početku bombardovanja Ćuruvija obustavio izlaženje Dnevnog telegrafa i Evropljanina i nije imao javnih nastupa, 6. aprila ‘99. u Dnevniku 2 RTS-a pročitan je komentar Politike ekspres, autora Miroslava Markovića, pod naslovom "Ćuruvija dočekao bombe". Marković je u tekstu citirao reči Mire Marković, predsednice Direkcije JUL-a, da je izdajstvo dostiglo najvišu tačku i da joj je vlasnik jednog beogradskog dnevnog lista rekao da podržava SAD u njihovoj želji da bombarduju Srbiju i da će to bombardovanje Srbe naučiti pameti. Autor teksta dalje nastavlja: "Reč je, dabome, o Slavku Ćuruviji, koji je preko svog lista Dnevni telegraf učinio sve kako bi ‘demokratskom Zapadu’, a i zabludelim Srbima, objasnio kako treba da se dozovu pameti i okrenu budućnosti koja je, jasno, na Zapadu...”. Tekst je sutradan, 7. aprila, objavljen u Politici ekspres.

Branka Prpa: Sedeli smo kući i gledali RTS i u tom trenutku se čulo njegovo ime i oboje smo se koncentrisali da čujemo o čemu je reč. E, tu su već stvari... tog trenutka i njemu i meni je postalo jasno da je to vrlo ozbiljna pretnja.

Rade Ćuruvija: E, tad sam se prvi put uplašio, dotle to jednostavno nije bilo čak ni moguće jer je tata širio takvu jednu neverovatno pozitivnu energiju. Mi smo se zezali čak na raznorazne varijante i nije bilo šanse da ja u jednom momentu uopšte pomislim da je njemu život ugrožen, uzimajući u obzir sve od ’98, sva ona suđenja, izjave na televizijama, etikete ‘izdajnik’ itd.

Branka Prpa: Zanimljivo je da je pola sata posle Dnevnika RTS-a, negde oko pola devet uveče, zvala jedna novinarka da mu kaže da je Vučić, tadašnji ministar informisanja, nju zvao da joj kaže da ona prenese Slavku da je reč o grešci. To je zanimljivo zbog pokušaja Vučića da amortizuje to moguće osećanje opasnosti kod njega, a i posle toga su se jako trudili da to osećanje opasnosti amortizuju.

Dragan Bujošević: Uvek neko hoće da se opere, deo vlasti uvek hoće da kaže - Ja s tim nemam nikakve veze. Mislim, jedini način na koji mogu da tumačim to je otprilike - Znaš šta? Ne radimo mi ovo, mi ne stojimo iza ovoga, stoje ovi drugi. To je otprilike pranje ruku. Mislim, besmisleno je, u istoj si vlasti. Da li si nešto uradio protiv toga? Nisi, naprotiv.”

Gordana Suša: Posle teksta koji je napisao Marković iz Ekspresa, a koji je ne jednom nego više puta repriziran u emisijama državne televizije RTS-a, dakle to su citati, to pismo je citirano, to je bio mehanizam saopštavanja u to vreme, bilo je jasno da mu se ne piše dobro.

B92: Za poslednjih šest meseci Ćuruvijinog života njegova firma i on kažnjeni su ukupno četiri milona dinara, a zbog neplaćenih kazni prinudno mu je zaplenjena gotovo sva imovina. Samo dva dana po donošenju ozloglašenog Zakona o javnom informisanju, 22. oktobra ‘98, Evropljanin, na čijoj je naslovnoj strani osvanulo pitanje "Šta je sledeće, Miloševiću", kažnjen je s 2,4 ,iliona dinara. U tekstu pod nazivom "Pismo predsedniku" Slavko Ćuruvija i Aleksandar Tijanić optužili su Miloševića za plansko izjednačavanje univerziteta sa zemljoradničkom zadrugom, Akademije nauka s domom staraca, za obezvređivanje Crkve, pravosuđa, Parlamenta i Vlade. Evropljanin je po tužbi Patriotskog saveza Beograda, a zbog, kako je u presudi navedeno, podrivanja ustavnog poretka, maksimalno kažnjen. Rok za plaćanje kazne bio je 24 časa. Po isteku tog roka policija je opkolila Ćuruvijinu kuću i počela zaplenu imovine.

Slavko Ćuruvija: Policajci su bili grubi i bezobrazni, nisu hteli da kažu ko im je komandir. Ja sam silazio dole nekoliko puta, moji prijatelji su došli, nisu hteli da ih puste u zgradu. Ja sam izašao da ih pitam da li sam uhapšen, a njih 20 je zurilo u mene i ćutalo. Nisu mi dozvolili da izađem, nisu dozvolili mojim prijateljima i advokatu da uđu, onda sam morao fizički s njima da se razračunavam da bih uvukao brata sa kiše, koji je tu nekoliko sati stajao, dole u dvorište, u zgradu, i to sam uspeo.

Branka Prpa: Već su to bili jasni pokazatelji obračuna koji će uslediti s Ćuruvijom, pa je onda išla zabrana pre toga Dnevnog telegrafa 14. oktobra, pa je onda išlo dva puta suđenje Dnevnom telegrafu po Zakonu o informisanju, da bi na kraju taj progon epilog dobio u krivičnoj tužbi Milovana Bojića, tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije. Kada je presudom Slavko osuđen u I Okružnom sudu, osuđen je na pet meseci zatvora, s dva svoja novinara Lukovićem i Jankovićem, 11. aprila su ga ubili.

Rekonstrukcija: 16:25. Objekat i žena kraj restorana Lipa, odmah preneto načelniku Centra. Objekat je u Lole Ribara oko Politike. Nalog načelnika Centra: “Odmah prekinuti rad prema objektu, a vezu Bradonju nastaviti dok ne ustanovimo o kome se radi. Skup na okretnici trolejbusa u Knez Mihajlovoj i Kalenić pijaci.”

B92: U krivičnoj prijavi koju je podnela porodica Slavka Ćuruvije navodi se da su svi saslušani radnici DB-a koji su učestvovali u praćenju Slavka Ćuruvije potvrdili da je neposredno pre ubistva povučena pratnja, i to po izričitom nalogu načelnika Centra DB-a Beograd Milana Radonjića.

Rekonstrukcija: Rad preuzima druga ekipa. Primećen beli golf trojka u Lole Ribara, konsultacije za dva minuta. Identifikovan službeni golf trojka - vozilo predato kolegama nepoznate organizacione jedinice DB-a 20 dana ranije, u dobrom stanju, s kolskom radio stanicom, sem oštećenja na desnom zadnjem krilu.

Branka Prpa: Vi znate da je Radomir Marković, šef DB-a, sačuvan na tom položaju sve dok nije oformljena Vlada, u januaru 2001. Dakle, postalo mi je jasno da se te strukture u nekim svojim segmentima hiberniraju.

Gordana Suša: Ono što je mene sve vreme izluđivalo, i do dana današnjeg me izluđuje, jeste činjenica da je posle 5. oktobra 2000. Radomir Marković bio u prilici da sa svojim, izvinite na izrazu, pajtosima, uništi pola arhiva.

Goran Petrović: Nisu mnogi ispitani, a postojala je mogućnost za to. I činjenica da je najpre formirana prelazna Vlada i da je bezmalo za ta tri meseca sve uništeno, dokazi, dokumentacija, ne stoji. Bilo je dovoljno vremena i posle formiranja Vlade 2001. da se mnoge te stvari rešavaju, ali ja sam o tome govorio mnogo puta i pisao mnogo puta, pa sam rekao da ako želite da se borite protiv organizovanog kriminala morate da se zamerate mnogima.

B92: Istraga o ubistvu Slavka Ćuruvije gotovo da se nije pokrenula sa mrtve tačke jer predmet ni sedam godina posle zločina nije došao do suda. Odmah posle ubistva, na zahtev porodice, podneta je krivična prijava protiv Radomira Markovića, Milana Radonjića, Mire Marković i NN izvršilaca. Mira Marković, za kojom je raspisana Interpolova poternica, nalazi se u bekstvu, u Moskvi. Radomira Markovića Specijalni sud je osudio na 15 godina zatvora za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Marković je oslobođen optužbi za četvorostruko ubistvo funkcionera SPO-a na Ibarskoj magistrali, kada je Vuka Draškovića toga dana pratilo 30 pripadnika DB-a. Marković je osuđen na 10 godina zatvora zbog pomaganja počiniocima posle tog zločina. Milan Radonjić, bivši načelnik Centra bezbednosti Beograd, danas je na slobodi. Njemu se takođe sudi za zločin na Ibarskoj magistrali zbog optužbi da je naredio praćenje Vuka Draškovića. Njega je prvostepeni sud dva puta oslobađao i sada se čeka ponovna presuda Vrhovnog suda.

Rekonstrukcija: 17:40. Dežurni javlja, neka pozicija sa televizije, da je ubijen Ćuruvija Slavko posle prekida primene mere, pita da li da zove javno da to proveri, kaže se da to ne čini jer ako je tako, to je onda njihov posao. Potvrđuje. Kraj službene beleške smenskog izveštaja.

B92: Od ministra policije Dragana Jočića smo pisanim putem tražili da nam on ili neko od njegovih saradnika odgovori šta se dogodilo sa istragom o ubistvu Slavka Ćuruvije. Odgovor nismo dobili.

Link ka originalnoj vesti.