"Niko danas ne može kao Tito"

To je u Temi dana vesti B92 rekao istoričar Mile Bjelajac, dok je njegov kolega Čedomir Antić naveo da je kada se pomene Tito, u glavama ljudi glamurozno vreme koje i nije bilo takvo.

Komentarišući izjavu akademika Matije Bećkovića da bi premijer Aleksandar Vučić u slučaju da kaže “ne“ predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, bio novi Tito, Bjelajac je rekao:

“Mislim da ne može, ne može današnja Srbija da ima onu težinu koju je imala Jugoslavija svojim geopolitičkim položajem. Za nesvrstanu politiku teško da će bilo koji aktuelni državnik moći da se izbori, nema sadašnja Srbija takav geopolitički položaj, pogotovo posle odvajanja Crne Gore“, naveo je Bjelajac.

Jedan od prvih poteza novoizabrane predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović bio je da ukloni Titovu bistu iz svoje kancelarije.

“Hrvati imaju najmanje razloga da se odriču Tita, posle Drugog svetskog rata su hrvatske granice najviše proširenje. Tito je bio vrhovni komandant, bio je Hrvat, ali je bio borac protiv Nezavisne države Hrvatske i to mu se najviše zamera“, objasnio je Bjelajac.

Antić je podsetio na jedan od poslednjih Titovih intervjua.

“Ostala je uspomena na vreme koje je bilo glamuroznije u mislima ljudi nego što je zaista bilo. Sam Broz je, nekoliko nedelja pred smrt, dao intervju u kom je na pitanje šta posle njega rekao da ostaje bratstvo, jedinstvo, samoupravljanje i nesvrstanost. Vidite šta se dogodilo svega desetak godina posle njegove smrti i gde je svaki od ta četiri parametra“, naveo je Antić.

Bjelajac smatra da Tito nije dobro pripremio scenario za vremena koja su dolazila posle njega.

“Tačno je da je njegova preokupacija bila da pripremi naslednika, ali videli smo kako je to uradio, napravio je sistem koji u ozbiljnim situacijama nije mogao da funkcioniše i doveo je sebe u paralizu. Tito je bio simbol, simbol jednog vremea, a sa simbolima imate posla kada je iracionalna ili promotivna strana u pitanju. Bilo je to vreme koje se pamti kao vreme sa manje neizvesnosti, vreme boljih vesti. Sada smo željni dobrih vesti“, ističe Bjelajac.

U Srbiji se vodi proces za rehabilitaciju Draže Mihailovića, što postavlja pitanje da li ima kapaciteta u Srbiji da lideri suprotstavljenih pokreta u Drugom svetskom ratu dobiju identičan status.

“Nema vođe gerilskog pokreta koji je bio osuđen, ali je u Srbiji biološki pobedila partizanska opcija, elita koja je nastala u tom vremenu i danas živi. Broz je uvek bio posmatran kao što su Rusi posmatrali Staljina, a Jugoslavija je za većinu Srba bila proširena Srbija. Jednom je jedan kaluđer rekao jednom od lidera DOS-a da je Tito bio najveći srpski car“, rekao je Antić.

Godine prolaze, sećanje na Tita polako bledi, a nove generacije o njemu znaju veoma malo.

“Nesumnjivo je da je on bio vrhovni komandant oslobodilačke vojske koja je dobila rat. On je proneo ime države u svetu, ali neke od stvari koje je on radio budući đaci neće učiti, videli smo iz anketa da oni ne znaju ni detalje balkanskih ratova. Možda će se Tito pojaviti kroz filmove koji ga gledaju iz drugog ugla od naše generacije. Za njih Tito nije ono što je bio za Antićevu i moju generaciju. Sada će oni videti neku drugu viziju Tita“, rekao je Bjelajac.

Prema Antićevom mišljenju, nostalgija za komunizmom postoji i u regionu.

“Srbija mora da se poredi sa Rusijom, a ljudi pamte Tita zbog stvari koje možda nekaju direktnu vezu sa njim. Istočnoevropske države su lakše odbacile komunizam, a 20-30 godina kasnije veliki broj ljudi u bivšim komunističkim zemljama pamti to vreme sa nostalgijom, čak i u Rumuniji, gde je Čaušesku srušen nasilnim putem“, smatra Antić.

On je imao zanimljiv odgovor na pitanje kako bi se Tito snašao u današnjoj politici.

“Tito je mogao da proba parlamentarni sistem, ali nije. Da je danas tu, on bi ili bio u nekoj velikoj političkoj stranci ili maloj koja je jezičak na vagi, dakle verovatno bi bio SPS“, zaključio je, uz osmeh, Antić.