"Hrvatska nije naslednica NDH"

Uz preživele logoraše, na komemoraciji su bili hrvatski premijer Zoran Milanović i predsednik Sabora Josip Leko, više ministara, gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, kao i predstavnici verskih zajednica, diplomatskog kora i antifašističkih udruženja. Nije, međutim, došla predsednica Kolinda Grabar Kitarović, što pokazuje novo nesaglasje državnog vrha.

Premijer Hrvatske Zoran Milanović istakao je da se država Hrvatska temelji na ZAVNOH-u, a ne na NDH, što je potvrđeno i u Ustavu, i istakao značaj partizana.

"Za mene je u Drugom svetskom ratu postojala samo jedna hrvatska vojska, to su bili hrvatski partizani", naglasio je Milanović pred više stotina ljudi okupljenih u Jasenovcu.

On je naglasio da treba stalno podsećati na ono što se događalo u jasenovačkom logoru i na drugim mestima. Premijer je rekao da treba govoriti o ubistvima posle Blajburga, ali ne na Blajburgu.

"Od toga niko ne treba okretati glavu i o tome treba otvoreno govoriti. Ali, Blajburg je mesto žala i komemoracije propasti Nezavisne Države Hrvatske, države koja nije bila država hrvatskog naroda i protiv koje je hrvatski narod i srpski narod u Hrvatskoj ustao jer nije mogao trpeti nepravdu", naglasio je Milanović.

Svoj govor Milanović je završio porukom: "Živeo hrvatski antifašizam, živela humana i moderna Hrvatska".

Predsedik Sabora Josip Leko upozorio je da ni danas nisu potpuno poražene ideje nacizma i fašizma.

"Strahote Jasenovca opominju i pozivaju sve nas da više nikada ne dopustimo diskriminaciju i progone na temelju nacionalnih, verskih, ideoloških ili rodnih razlika", poručio je Leko i dodao da treba reagovati na "recikliranje pobeđenih i nedemokratskih ideja iz prošlosti i osuđivati ih".

"Ne smemo dopustiti da žrtve ustaškog režima budu zaboravljene ili da neko pokuša da negira ustaške zločine", naglasio je Leko i dodao da Hrvatska nije niti želi da bude naslednica NDH, već je utemeljena na antifašizmu.

Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac pozvao je društvo da prepozna znakove i odupre se "atmosferi fašizacije i nacizacije", a predsednik Saveza antifašitičkih boraca i antifašista Hrvatske Franjo Habulin na stalno podsećanje na užase ustaškog režima, jer se, kako je rekao, nad Hrvatskom i danas nadvija opasnost fašizacije.

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović na komemoraciju je kao svog izaslanika poslala filmskog producenta i oskarovca Branka Lustiga, koji je kao dete bio u logorima Aušvic i Bergen-Belsen.

Proteklih desetak godina na komemoracijama u Jasenovcu uobičajeno su bili šefovi države - Stjepan Mesić i Ivo Josipović koji su u svojim govorima oštro osuđivali NDH, ustaške zločine i isticali važnost antifašizma za Hrvatsku.

Grabar Kitarović, koja je za predsednicu Hrvatske izabrana kao kandidatkinja Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), žrtvama Jasenovca sama je odala počast u sredu, 22. aprila, na sam dan proboja logoraša. Tamo je otišla nenajavljeno i bez pratnje medija, a javnost je o tome obaveštena tek saopštenjem iz pres službe hrvatske predsednice.

Komemoracija u Jasenovcu posvećena je obeležavanju godišnjice proboja zatvorenika iz ustaškog logora, koji se dogodio 22. aprila 1945. Pokrovitelj skupa je Hrvatski sabor.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka.

Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.