Milanović u Jasenovcu, Kitarović ne

Komemoracija je posvećena obeležavanju godišnjice proboja zatvorenika iz ustaškog logora, koji se dogodio 22. aprila 1945. godine,a pokrovitelj skupa je Hrvatski sabor, čiji će predsednik Josip Leko takođe prisustvovati.

Predsednicu države na komemoraciji predstavlja izaslanik, što se u javnosti ocenjuje neprimerenim s obzirom na važnost događaja.

Kolonom sećanja od Memorijalnog muzeja do spomenika "Cvijet" u Spomen području Jasenovac, počelo je obeležavanje 70. godišnjice proboja logoraša iz ustaškog koncentracijskog logora Jasenovac, u kojem je za 1.337 dana postojanja, kako navodi Hina, ubijeno više od 83.000 ljudi.

Uz preživele logoraše, komemoraciji prisustvuju predsednik Hrvatskog sabora Josip Leko i predsednik Vlade Milanović, koji će održati prigodni govor, prva potpredsednica Vlade Vesna Pusić, gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, predstavnici diplomatskog kora, crkvenih zajednica, nacionalnih manjina, antifašističkih udruženja, kao i gosti iz drugih delova Hrvatske i inostranstva.

Na kraju komemoracije biće položeni venci i održana molitva predstavnika verskih zajednica. Proteklih desetak godina na komemoracijama u Jasenovcu uobičajeno su bili šefovi države.

Stjepan Mesić i Ivo Josipović koji su u svojim govorima oštro osuđivali NDH, ustaške zločine i isticali važnost antifašizma za Hrvatsku.

Grabar-Kitarović, koja je za predsednicu Hrvatske izabrana kao kandidatkinja Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), žrtvama Jasenovca sama je odala počast u sredu, 22. aprila.

Tamo je otišla nenajavljeno i bez pratnje medija, a javnost je o tome obaveštena tek saopštenjem iz pres službe hrvatske predsednice. U poruci napisanoj u knjizi utisaka poručila je da kao predsednica Hrvatske i kao čovek "osuđuje zločine mučenja i ubijanja koji su se tu događali".

"Ideologija koja je uzrokovala ove zločine moralno je i pravno osuđena. Ta politika bila je volja režima koji se vezao uz nacističko-fašističku Osovinu i na nečastan način iskoristio legitimnu želju hrvatskog naroda za svojom državom", upisala je Grabar-Kitarović u knjigu utisaka u Jasenovcu.

Za razliku od Jasenovca, Grabar-Kitarović će, kako su proteklih dana pisali mediji, sredinom maja biti na komemoraciji povodom 70. godišnjice stradanja zarobljenih pripadnika poraženih vojnih formacija NDH, koja se 16. maja održava na Bleiburgu u Austriji.

Na toj komemoraciji dosad nije bilo visokih hrvatskih funkcionera.

Nekoliko premijera i bivši predsednik Ivo Josipović položili su samo cveće kod spomen-ploče na Blajburškom polju, ali u vreme kad nije bilo komemoracije. Na taj način želeli su da iskažu pijetet prema civilnim žrtvama koje su povlačile s pripadicima kvinsliških vojnih snaga.

Mediji ocenjuju da su hrvatski zvaničnici dosad pazili da ne bi došlo do izjednačavanja Jasenovca i Bleiburga.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.

Na dan proboja 22. aprila 1945. u logoru su bila 1.073 logoraša od kojih je 600 krenulo u proboj, a slobodu je ugledao samo 91 logoraš. Oni koji su ostali u logoru su ubijeni i spaljeni zajedno s logorskim objektima.

Istog dana počeo je i proboj zatvorenika dela logora u mestu Jasenovac, Kožare, gde je od 167 zatorenika njih 11 preživelo proboj.

Do sada je, navodi Hina, utvrdjeno da je na desetak lokaliteta tog logorskog kompleksa ubijeno više od 83.000 ljudi, od čega više od 20.000 žena i 20.101 dete do 14 godina.

Žrtve su bili Srbi, Romi, Jevreji, Hrvati i antifašisti.