Kuca li hladni rat na vrata Kine i Japana

Profesor Takagi je rekao za RTS, odgovarajući na pitanje da li je i Azija na pragu hladnog rata s obzirom na sporazume Rusije i Kine s jedne strane i tradicionalnu saradnju Japana i SAD s druge strane, da na površini možda izgleda tako, ali da on u to sumnja.

"Najpre, nema hladnoratovskih napetosti. Hladni rat znači tenzije na svim poljima, političkom, diplomatskom, ekonomskom. Toga nema u istočnoj Aziji", kaže Takagi.

Da li bi to moglo da se pojavi. SAD i Rusija sada imaju verovatno najgore odnose u poslednjih dvadeset godina. Mislite li da bi se to moglo preneti i na vaš region?

Ne baš. Ne kažem da bi istočna Azija mogla da bude odskočna daska za popravljanje odnosa Amerike i Rusije, ali mislim da bi njihove tenzije tu mogle malo da se spuste. Kao što znate, odnosi Kine i SAD i Kine i Japana su prilično zamršeni, tu ima dosta ekonomskih interesa. Ima političkih teškoća, ali daleko od hladnoratovskih neslaganja.

Bilo je snažnih ekonomskih veza i između Rusije i Zapadne Evrope, ali to nije pomoglo...

U pravu ste. Zato kažem da ovo nije lako opisati kao hladnoratovski sukob. Ali ima problema. Kina pokušava da se u odnosu sa SAD postavi kao nova sila. Japan i Kina imaju zajedničke strateške ciljeve. Ne kažem da nemamo problema, ima ih. Ali u stanju smo da ih držimo pod kontrolom. Znate, nema opasnih vojnih incidenata između Kine i Japana. Postoji sukob oko ostrva koja su pod japanskom kontrolom i pripadaju Japanu, a Kina u te vode često šalje vojne i ribarske brodove. Ali nema direktnog vojnog angažovanja i japanska strana je vrlo strpljiva i izbegava provokacije. Dakle, ima napetosti ali obe strane izbegavaju pravi sukob.

Šta onda vi smatrate najvećom pretnjom miru i stabilnosti u istočnoj Aziji?

Trenutno je to nepredvidivi severnokorejski režim i njihov mladi vođa. To je vrlo ozbiljno. Oni razvijaju nuklearno oružje, imaju rakete srednjeg i dugog dometa i upućuju glasne pretnje Japanu. Da ne govorimo o pretnjama Južnoj Koreji. Mislim da mi te pretnje uspevamo da držimo pod kontrolom, mada ne mogu reći da imamo rešenje za taj problem.

Kako biste opisali sadašnje odnose Kine i Japana?

Politički napete, ekonomski vrlo mirne, ne bih ih nazivao ni toplim ni hladnim. Nove investicije Japana u Kinu su drastično pale tokom prošle godine, ali to ne znači da japanski investitori napuštaju Kinu. Tamo smo, Kina je važan partner i mesto za investiranje, a to je važno i Kinezima. A važna je saradnja i u nekim drugim oblastima, poput zaštite životne sredine . Imamo, dakle, osnova za dobru saradnju ali to ne znači da smo rešili komplikovana politička pitanja. Uključujući i istorijska sećanja.

Kad smo kod toga, ove godine se obeležava 70 godina od kraja Drugog svetskog rata i tokom posete Japanu kancelarka Angela Merkel uputila vam je snažnu poruku. Kako ste je razumeli?

Ona je rekla da prošlosti moramo da priđemo pošteno, što za nas nije ni iznenađenje ni šok, jer mnogi od nas misle i rade tako. Ali sam primetio i snažnu poruku Kini kada je pomenula toleranciju Francuske po pitanju Nemačke prošlosti. Mislim da je ta njena poruka bila odmerena i fer.