Studentski park noću pod ključem

Gradska uprava je ovakvu odluku donela na inicijativu stanara zgrada na Studentskom trgu. U peticiji koju su sredinom februara uputili nadležnima, oni su zatražili da se nađe rešenje za noćnu galamu iz parka, zbog koje ne mogu da spavaju.

Prema rečima gradskog menadžera Gorana Vesića, pripreme za uvođenje novog „kućnog reda” u Studentski park potrajaće nekoliko nedelja. To podrazumeva postavljanje info tabli sa obaveštenjem kada nije dozvoljena poseta parku.

"Od ponoći do pet ili šest ujutru nema potrebe da bilo ko u parku boravi. Onima koji se u parku budu zatekli u periodu kad je zaključan, komunalni policajci moći će da napišu kaznu", kaže Vesić.

Kada odluka bude sprovedena, Studentski park biće jedina zelena oaza u gradu koja će noću biti pod ključem.

"Postoji šest ulaza u park, a na dva se već nalaze kapije. One su postavljene kada je i zidana kamena ograda u rokoko stilu. Pošto je park spomenik prirode, uređenje dve postojeće kapije i izgradnja preostale četiri radiće se uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika",rekli su u „Zelenilu Beograd”.

Problemi sa ponašanjem noćnih posetilaca u Studentskom parku traju godinama. Uglavnom se tu okuplja mlađa populacija, mnogi od njih piju, koriste i opijate, a potom uništavaju klupe, korpe za otpatke, cveće... Problem prave i vlasnici pasa, koji uprkos upozorenjima puštaju svoje ljubimce, a oni kopaju po cvetnim alejama i uništavaju ih.

Ni ograda ne predstavlja dovoljnu zaštitu, s obzirom na to da je nejednake visine – od 1,7 metara do sedamdesetak centimetara, na strani prema Etnografskom muzeju.

Park je 2007. gradskom odlukom proglašen za zaštićeno prirodno dobro i spomenik je prirode. Obnovljen je 2012. godine kada su uređeni travnjaci i pešačke staze, posađeno je cveće, a postavljene su i nove klupe. Od tada je pojačana kontrola komunalne policije u parku, ali očigledno ni to nije bilo dovoljno da se uvede red u jedan od najstarijih gradskih parkova.

Ograde su do sada bile samo dekoracija

Za razliku od mnogih svetskih metropola u kojima je radno vreme parkova decenijama uobičajeno, Beograd se posle Drugog svetskog rata opredelio za koncept parkova otvorenog tipa. Ograde postoje oko Manježa, Finansijskog, Neimarskog i Studentskog parka, ali se u njih, barem do sada, moglo ući u svako doba dana i noći.

Park koji je do Drugog svetskog rata bio zatvoren za javnost je sadašnji Pionirski park, a nekadašnja Dvorska bašta. Deo bašte podignut je još za vreme zidanja zgrade Starog dvora (1882), ali je park kasnije proširen i uređen.

Oko prostora u kome je bio letnjikovac, paviljon za muziku, igrališta za kriket i tenis postojala je ograda visoka tri metra. Deo bašte prema današnjoj Ulici kralja Milana prolaznici su mogli da vide jer je ograda bila od metalnih šipki. Kapije su bile pozlaćene.

U vreme Aleksandra Obrenovića, dva puta nedeljno i praznicima u bašti je svirala muzika, a za vreme kralja Milana često su priređivane zabave, dok se zimi klizalo na ledu.

Posle Drugog svetskog rata, u sklopu komunalnog uređenja grada, uklonjene su ograde, a dvorska bašta otvorena je za javnost. Promenjeno joj je i ime u Pionirski park.