Masovna histerija i šajkaška epidemija

Često se ispoljava dramatičnom slikom, uz simptome i znakove koji mogu da deluju bizarno (onesvešćivanje, vrištanje, grčevi i sl.), ali nikada nemaju organsku osnovu. Drugim rečima, sve je u glavi. Naravno, nije u pitanju pretvaranje, već nesvesno podražavanje. Reč je o neodgovarajućem telesnom ili duševnom odgovoru na pogrešno shvaćene ili pod uticajem sugestije nekritički prihvaćene spoljne nadražaje.

Upravo zato nije najsrećnije izabran uobičajeni termin za tu pojavu (masovna histerija) jer stigmatizuje žrtve. Zato bi bilo primerenije pribeći alternativnim nazivima, kao što su masovni psihogeni poremećaj, masovna psihosomatska reakcija, kolektivno opsesivno ponašanje, zarazni ili prenosivi konverzioni poremećaj, itd.

Iz istih razloga valjalo bi takvim pojavama davati što manji publicitet. S jedne strane, manje će se za otpuštenima iz bolnice vući „rep“ da su mentalno labilni (što je surovo uopštavanje jer je ogroman broj mladih podložan takvim reakcijama), a s druge strane, pokazalo se da takve epidemije brže uminu kada se o njima ne govori. Ukoliko su u žiži pažnje javnosti, dešava se da, posle smirivanja situacije (recimo, povratka dece u školu) dođe do novog talasa istih ili sličnih kliničkih manifestacija.

Pređimo na opis događaja u Šajkašu: „Najpre je jednom detetu pozlilo, i dok su profesori došli da vide o čemu je reč, odjednom su deca masovno počela da se onesvešćuju“. Dakle, „17 učenika pada kao snoplje“, ali nastavnici ne samo da ne osećaju nikakav miris, već im nije ni pozlilo. Citirajmo dalje: „simptomi trovanja nestali (su) za 15 minuta pošto su se pojavili“, a opisani su kao „zamućenje vida i ubrzano, plitko disanje.“ U bolnici su rekli da se radi o "inhalatornoj intoksikaciji", što znači da je deci pozlilo od udahnutog otrova.

Jasno je da nisu udahnuli ništa opasno, jer ne postoji otrov koji selektivno, poput groma, trenutno obara s nogu jedne, a obilazi druge, koji ima opisane simptome i koji, nakon dramatičnog početka, vodi potpunom oporavku za samo četvrt sata. Uz to, tajanstveni miris je dopro samo do odabranih noseva, a mogući izvori mirisa su daleko (hemijska laboratorija na drugom kraju i drugom nivou zgrade, a gasna kotlarnica u odvojenoj zgradi).

Traganje za „otrovom“ se nastavlja, ali kada se sve što je nabrojano u prethodnom pasusu uzme u obzir, jasno je da će potraga biti uzaludna.

Za nama će ostati još jedna neprepoznata epidemija masovne histerije.