"Reintegracija osuđenika kroz rad"

To ističe direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Stevović i dodao da su povereničke službe u obavezi da pomognu bivšim zatvorenicima u rešavanju egzistencijalnih problema.

Stevović je u izjavi Tanjugu istakao da je oko 500 osuđenika u kazneno-popravnim ustanovama u Nišu, Sremskoj Mitrovici i Požarevcu prošlo program obuke za pekara, zavarivača, krojača, rad na računarima i u metalskoj industriji od kojih je 25 odsto našlo posao u nekoj od tih oblasti.

On je ocenio da iako je obuka bitna za uspešnu resocijalizaciju, nedopustivo je "favorizovanje bivšeg zatvorenika u odnosu na nekog ko nije izvršio krivično delo".

"Ne može lice koje je potpuno socijalizovano da ne dobije posao naprimer zavarivača, a neko ko je završio u zatvoru može jer onda je bolje otići u zatvor i napraviti krivično delo, a nije to poenta nego je važno da se bivšem osuđeniku omogući da ima neku sigurnost i da može da traži posao", objašnjava Stevović.

Kako bi se lakše prilagodili svakodnevnom životu pravnim okvirom je predviđeno da priprema za otpust osuđenika traje najmanje tri meseca, istakao je on i dodao da je u postepnalnom periodu važna uloga povereničkih kancelarija, koje ih upućuju na institucije koje mogu da im pomognu.

Načelnica Odeljenja za tretman i alternativne sankcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Dušanka Garić kaže da je prema Zakonu o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera predviđeno da se poverenik uključuje u rad sa osuđenim licem dok se on još nalazi na izvršenju kazne ukoliko osuđeno lice to inicira ili služba za tretman proceni da je potrebno.

"Poverenik dolazi u zatvor da se upozna sa osuđenikom i službenicima tretmana kako bi video šta je do sada urađeno, a sta treba od započetih mera i tretmana nastaviti kako bi mu, na osnovu procene njegovih potreba, pomogao", rekla je Garić u izjavi Tanjugu.

Prema njenim rečima, poverenik usmerava bivšeg zatvorenika gde i na koji način može da ostvari neku korist za sebe, on komunicira sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i Centrom za socijalni rad, pomaže mu da sredi lična dokumenta, reguliše zdravstvno osiguranje, okonča započeti proces obrazovanja ili reši probleme bolesti zavisnosti.

"Ne može svako da bude poverenik bez obzira na stručnu spremu već to moraju da budu ljudi koji imaju širu sliku o počiniocima krivičnih dela i koji veruju da je moguće da se čovek promeni", smatra Garić i dodaje da je i uz prijem deset novih poverenika, neophodno zaposliti još stručnjaka jer trenutno radi samo njih 19.

Kako je istakla, u izradi je Strategija za postpenalni prihvat Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koja predviđa uspostavljanje saradnje ministarstava pravde, prosvete, zdravstva, rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja sa policijom jer "postpenalni prihvat moraju da realizuju svi zajedno".

"Poverenik bi trebalo da poveže osuđeno lice sa nekom nevladinom organizacijom ili državnom institucijom, koje mogu da mu pruže zadovoljenje njegove potrebe", rekla je Tanjugu pravna savetnica Misije OEBS u Srbiji Nataša Novaković.

Ona je dodala da je nekim zatvorenicima, po izlasku na slobodu, potrebno obezbediti edukaciju ukoliko se utvrdi da je reč o licu koje izvršilo krivično delo jer nema školu ili mu treba pružiti besplatnu zdravstvenu zaštitu kako ne bi vršio krivična dela imovinske prirode da bi došao do novca za lečenje.

Novaković je istakla da Zakon o izvršenju vanzavodskih mera i sankcija definiše obavezu države da se stara o licima koja su izašla sa izvršenja krivične sankcije i odužlil svoj dug društvu.

"Ideja je da se ovim ljudima obezbede neke olakšice, a posebno poslodavcima, koji bi mogli biti oslobođeni jednog dela poreza ili da im se na neki način plati niža nadoknada za rad", navela je Novaković i dodala da u inostranstvu postoje takozvane kooperative, čiji je cilj upravo zapošljavanje lica nakon isteka kazne.

Jedan od bivših osuđenika G.I.(41) smatra da je u postpenalnom periodu najvažnije dobiti pomoć u prvih mesec dana slobode kako bi se zadovoljile osnovne životne potrebe tih lica, a tu pomoć je dobio od organizacije Neostart.

"Par puta sam izlazio iz takvih ustanova i jednom ili dva puta sam se obratio socijalnoj službi koja daje jednokratnu pomoć, ali mi ta pomoć nije stigla. Meni je prvenstveno trebao posao, stan sam već imao. Organizacija Neostart mi je više puta izašla u susret time što su tražili posao sa mnom", rekao je u izjavi Tanjugu.

Predstavnik Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Kovačević kao primer dobre prakse naveo je zakonodavnu regulativu Austrije, prema kojoj javna ovlašćenja u periodu nakon odsluženja kazne vrše nevladine organizacije, poput Neostarta kod nas.

"Uglavnom se i kod nas često konsultuju eksperti iz NVO zbog određenih znanja koja poseduju jer organi državne uprave to nemaju", rekao je on i istakao da austrijski programi postpenalnog prihvata dobro funkcionišu već 70-80 godina stoga predstavljaju primer koji treba da sledimo.