Zanijer: Srbija iskreni posrednik u Ukrajini

Srbija zvanično 1. januara preuzima predsedavanje OEBS-om. Česte su kritike zbog tesnih veza Beograda i Moskve, ali neki poput nemačkog poslanika Ditmara Nitana tvrde da baš zbog toga Srbija može da bude most između Rusije i Zapada. Kako će to biti iskorišćeno u OEBS-u?

Saglasan sam da pomaže ako imate dobre odnose sa svima. Videli smo kako se Švajcarska kao neutralna zemlja tokom svog predsedavanja pozicionirala između dve strane i pokušala da posreduje u nalaženju rešenja. To svakako nije lako jer tada dobijate pritužbe i sa desna i sa leva. Ali tako se stvara prostor za nekakav doprinos. Moj je utisak da je Srbija jednako pogodna – veoma angažovana na evropskom putu uz tradicionalno jake veze sa Moskvom. To su pozitivni elementi na osnovu kojih Beograd može igrati ulogu iskrenog posrednika. Naravno, Srbija i sama ima iskustvo sa regionalnim konfliktima i njihovim posledicama. Zemlja je morala da nauči neke gorke lekcije koje sada može da primeni u drugačijem kontekstu.

Koliko je važno ko predsedava Organizacijom? Šta Srbija sa te pozicije može da uradi ili promeni?

OEBS je konsezualna organizacija – kada se odlučuje, svi moraju da se saglase. Ponekad je to ograničenje i frustracija koju nosi predsedavanje. Ali ta pozicija donosi i važnu ulogu političkog vođstva u Organizaciji. To je dobra prilika – posebno u situacijama velike polarizacije kao što je aktuelna – da se dela kao medijator od poverenja i da se rešavaju problemi koji su na stolu.

Bivši srpski šef diplomatije Vuk Jeremić je koristio poziciju predsednika Generalne skupštine UN da više puta tematizuje problem Kosova. Očekujete li da Srbija to uradi u OEBS-u?

Kada se birao predsedavajući za sledeću godinu bilo je debata i zabrinutosti zbog uloge koju Srbija ima u regionu, recimo u odnosima sa Kosovom. Mislim da su nedoumice otklonjene tako što su Srbija i Švajcarska dogovorile da na neki način deluju u tandemu i podele kompetencije. Švajcarci će se i tokom srpskog predsedavanja na visokom diplomatskom nivou baviti regionom Zapadnog Balkana i misijama OEBS-a u tom području. To će na neki način omogućiti Srbiji da se distancira od regionalnih problema iz perspektive predsedavajuće države i olakšati saradnju država regiona sa Srbijom kao predsedavajućom.

Vratimo se Ukrajini, kojom će Beograd najviše i morati da se bavi. Na poslednjem ministarskom sastanku je Vaša organizacija opet dobila nepodeljenu podršku, svi se zalažu za mirno rešenje. Međutim, i dalje se puca. Zašto?

Već smo videli poboljšanje na terenu. Bilo je brojnih kršenja dogovorenog prekida vatre poslednjih meseci, ali u poslednjih nekoliko dana je situacija poboljšana što nam uliva nadu. Za OEBS ključna ostaje primena političkog procesa koji je počeo u Minsku kao i uloga trojne Kontakt grupe. U prvom planu je obustava borbi, ali i povlačenje naoružanja, razmena zatvorenika i slično. Imamo ljude na licu mesta koji sarađuju sa obe strane i prate primenu dogovora. Efikasni prekid vatre bi otvorio prostor za dalji angažman.

Ipak, vi ste načelno podršku dobili još pre osam meseci i to od Ukrajine, Rusije, SAD i EU. Zašto je mirovni angažman od tada bio jalov?

Mi ne možemo silom da nametnemo mir već samo da stvaramo uslove. OEBS je angažovan dvojako: politički i na terenu gde imamo mandat da posmatramo i izveštavamo. Ali nemamo direktnu kontrolu nad upotrebom oružja. Ključni igrači imaju uticaj na događaje i moraće da urade svoj deo posla. OEBS može da posreduje, ali glavni subjekti će morati da doprinesu deeskalaciji.

Nemački diplomata Volfgang Išinger, koji vodi panel o Ukrajini, kaže da se mora naći rešenje koje ne bi ni jednu stranu prikazalo kao gubitnika. Kako takvo rešenje može da izgleda?

Ja ne mogu da predlažem rešenja. Ali saglasan sam sa Išingerom, ključno je u međunarodnim pregovorima da se pronađu konstruktivna rešenja koja neće poniziti nijednu zainteresovanu stranu.Ipak, teško mi je da zamislim takvo rešenje, s obzirom da nije verovatno da će Putin vratiti Krim niti da će Kijev pristati na aneksiju. Pitanje Krima ostaje na agendi i očigledno je da neće biti lako s obzirom na ogromne razlike. U kontekstu OEBS-a, ovo pitanje se redovno pojavljuje.

Vaš prethodni posao bilo je predstavljanje UN na Kosovu. Tamo imamo neku vrstu zamrznutog konflikta bez konačnog rešenja. Čeka li delove Ukrajine isti scenario?

Na početku zamrznutog konflikta niko ne može reći da li će taj konflikt ostati zamrznut ili neće. Ali ima elemenata koji ukazuju da bi problem mogao da ostane na stolu duže vreme. To je zabrinjavajuće.

Osim razmene vatre, u jeku je i rat sankcijama. Kako to utiče na mirovne napore?

Sankcije svakako imaju uticaja, kao što ga imaju i svi procesi povezani sa krizom kojom se upravo bavimo. Sankcije pojačavaju podele koje imamo u okviru OEBS-a. Neke države članice su uvele sankcije jer tvrde da je Rusija – članica koja je objekat sankcija – prekršila temeljne principe.

Da li biste se složili da je rešenje ukrajinske krize teško zamislivo dok su sankcije na snazi?

Sankcije nisu deo politike OEBS-a i ne raspravljaju se u okviru Organizacije. Tim pitanjem će morati da se bave države koje su uvele takve mere.