Ministre ne brine prisluškivanje

Ministri, poslanici i direktori javnih preduzeća na sednicama u parlamentu ili nekim drugim skupovima često se ponašaju kao srednjoškolci, koji krišom na časovima preko mobilnog telefona "postuju” na svojim nalozima i komentarišu najvažnije državne odluke.

Tako je sa kineskog samita u Beogradu u javnost dospela SMS komunikacija direktora EPS-a Aleksandra Obradovića, koji je nekome slao poruke u kojima je naveo da su on i ministar energetike Aleksandar Antić izazvali diplomatski skandal. Oni su, naime, kineskog ambasadora Li Mančanga obavestili da traže odlaganje potpisivanja ugovora o zajmu od 608 miliona evra za izgradnju novog bloka TE "Kostolac”, na šta je ovaj "poludeo od besa i izleteo iz kancelarije iz Vlade Srbije”, kako je doslovno napisao Obradović, a vidi se na fotografijama.

Sporazum je ipak potpisan, Antić, navodno, ukoren, ali je, osim zabave koju je ovaj tekst izazvao, ostalo nejasno da li će iko odgovarati zato što je kineski ambasador obelodanjivanjem u javnosti ovog incidenta bio izložen nediplomatskom postupku zemlje domaćina.

Direktor vladine Kancelarije za odnose sa medijima Milivoje Mihajlović za "Politiku” kaže da u vladi ne postoji nikakav protokol o bezbednosnoj kulturi kog bi trebalo da se pridržavaju ministri i vladini službenici, iako bi se odavanje tajni moglo učiniti i preko „esemesa” ili telefonskih poziva.

"Odavanje tih tajni uvek ima političku pozadinu. U suštini, po onome što se objavi u medijima zna se otprilike kome je bilo u interesu da to prosledi medijima. I zna se ko zastupa suprotne interese”, kaže Mihajlović.

Ako se zanemari teorija da je Obradović namerno (u dogovoru) dozvolio da se fotografiše njegova prepiska, jer je neverovatno da su foto-reporteri "Blica” i "Kurira” iz velike blizine snimali njegovo SMS dopisivanje, postavlja se pitanje da li su ministri, poslanici i direktori preduzeća svesni bezbednosnih rizika koji im prete u ovakvoj elektronskoj razmeni mišljenja.

Iako svi oni podležu bezbednosnoj zaštiti i u skladu sa procenom situacije mogu da dobiju obezbeđenje, ipak ne poštuju bezbednosne mere kako bi zaštitili interese svoje vlade. Prošle nedelje je obelodanjeno da sa sednica vlade cure strogo poverljive informacije, pa je u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka MUP pokrenuo istragu. Ako bude ustanovljeno ko je to činio, počinilac bi mogao da bude kažnjen zatvorskom kaznom i do 15 godina.

Mihajlović kaže da postoji jasna zakonska procedura kada su u pitanju informacije koje na dnevnom redu vlade nose oznaku "strogo poverljivo”. "Materijali za ove tačke se donose u kovertama koje se daju samo ministrima. Ako je državni sekretar prisutan umesto ministra, on ne može da vidi materijal za tu tačku dnevnog reda. Pošto se glasa o tim tačkama, koverte sa materijalima se pokupe, nekoliko komada se čuva u arhivi, a ostale se uništavaju”, kaže Mihajlović.

Ministar trgovine Rasim Ljajić, koji je omiljen među novinarima kao zahvalan sagovornik, kaže za "Politiku” da ministri nikada nisu upozoravani da vode računa o tome kako komuniciraju preko telefona i da je to stvar lične bezbednosne kulture.

"Ja preko telefona razgovaram slobodno. Da mi je prva misao u glavi da me neko prisluškuje, iskreno, nije. Jer ono što znam manje-više mogu da kažem javno i to je najbolja zaštita, tako da nisam u paranoji od prisluškivanja”, rekao je Ljajić.

Ipak, depeše "Vikiliksa” su pokazale da su mnogi ministri iz naših vlada imali mnogo toga da kažu pojedinim ambasadorima.

Zanimljivo je da je u vreme vlade Mirka Cvetkovića zbog iznošenja informacija sa sednica vlade uvedeno ometanje signala mobilne mreže dok traje sednica, jer se dešavalo da mediji dobijaju informacije kao u direktnom prenosu. Mihajlović kaže da su u toj vladi, koja je bila poznata po telefonskim sednicama, ministri imali zaštićene telefone i komunicirali su u bezbednoj mreži. Sada tih telefona nema i ministri mogu da koriste privatne telefone, ali se mobilni signal u vreme trajanja sednice i dalje ometa.

Luka Gerzić, vlasnik firme koja se bavi IT konsultacijama, kaže da u Srbiji postoji tek inicijativa da se na nacionalnom nivou oformi organizacija koja bi se bavila davanjem predloga za kreiranje standarda i procedura koje bi naša država trebalo da primeni u svojoj infrastrukturi, pre svega u "kritičnoj infrastrukturi”, kao što su telekomunikacije i energetika, pa onda i u svemu ostalom.

"Savremene zemlje to imaju, a mi čak nemamo ni taj centar”, kaže Gerzić i navodi da bi u nekoj drugoj državi, ukoliko bi se dogodila krađa više od pet miliona matičnih brojeva, kao što se ove nedelje dogodilo u Srbiji, to bio skandal i da bi neki ljudi završili u zatvoru.

Nemačka: Telefoni u metalnoj kutiji, sednica uz muziku

Nemačka vlada je do pre godinu dana koristila "ajfon” uređaje, ali je posle otkrića Edvarda Snoudena da SAD prisluškuju i šefove država hitno donela nove mere za zaštitu od špijuniranja. Uveden je novi softver za enkripciju koji nije bio kompatibilan sa "Eplovim” uređajima, pa su oni fazno zamenjeni drugim telefonima. Po novim propisima, političari i visoki zvaničnici su obavezni da telefonske razgovore obavljaju telefonima zaštićenim enkripcijom.

Kako je pisao "Špigel”, odabrani su uređaji "blekberi zi-10” koji su modifikovani tako da mogu da se koriste dvostruko, kao privatan i službeni telefon. U drugom slučaju, svi razgovori i imejlovi su enkriptovani.

Za svaki slučaj, poslanici u Bundestagovom komitetu koji je vodio istragu o američkom prisluškivanju morali su da pre svakog sastanka ostave mobilne telefone u metalnoj kutiji u susednoj sobi, a kao dodatna mera predostrožnosti puštala se klasična muzika da ni delić razgovora ne bi dospeo tamo gde ne treba, preneo je "Zidojče cajtung”.

Plan nemačke vlade je bio da se nabave i specijalno bezbednosno ojačani tablet računari, jer ministri sve više nose dokumente u elektronskom obliku umesto u fasciklama. Pominjao se i povratak na pisaće mašine, ali je ta ideja odbačena kao apsurdna.

Afera "Snouden” dobila je dodatno na težini kada se ispostavilo da su špijunskim programom bili obuhvaćeni i šefovi država. Angela Merkel pozvala je lično Baraka Obamu, pošto je prethodno dobila informaciju da su američki špijuni deset godina nadzirali njen mobilni telefon. Obama je odgovorio da obaveštajci „ne prate, niti će pratiti njene razgovore”, ali nije mogao sasvim da negira da je u prošlosti prisluškivana.

Prisluškivali su i predsednicu Brazila Dilmu Rusef i još tridesetak šefova država. Rusefova je posle ovog otkrića prošle godine u jednom trenutku otkazala posetu SAD.