Dilema o statusu beležnika ostaje

Poverenik navodi da je iznenađen i zabrinut zbog stava skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da ne odgovori na otvoreno pitanje - da li javni beležnici imaju status organa javne vlasti.

Poverenik žali što se Odbor opredelio za ekstremno formalistički pristup problemu, a zanemario delikatno pitanje primene zakona i ostavio ga otvorenim.

Šabić je u dopisu Skupštini upozorio da je ona jedina koja može da da validan odgovor na to pitanje, bilo autentičnim tumačenjem člana 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ili brzim izmenama zakona.

Međutim, Odbor se opredelio za rešenje koje ne nudi ni jedno ni drugo i samo je obavestio poverenika da nije ovlašćen za podnošenje predloga za autentično tumačenje.

Takođe, u odgovoru je sugerisano povereniku da može tražiti "mišljenje od nadležnog ministarstva", čime je praktično odbacio zahtev.

Članom 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja utvrđeno je da obaveze po njemu pored ostalih ima "i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja".

Dakle, zakonodavac se pri utvrđivanju statusa organa javne vlasti očito rukovodio time da se taj status dobija i po osnovu poverenih javnih ovlašćenja, a Zakonom o javnom beležništvu javnom beležniku jesu poverena javna ovlašćenja, objašnajva Šabić u saopštenju.

Međutim, zakon koristi termin "organizacija", a javni beležnik je pojedinac, stručnjak koga imenuje ministar, nema status pravnog lica, nije organizacija.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ističe da je od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu dobio mišljenje koje je tražio pre nego što se obratio Skupštini i ističe da mu je dobro poznato da po članu 194. Poslovnika Narodne skupštine predlog za autentično tumačenje može da podnese Ustavom ovlašćeni predlagač zakona, što poverenik nije.

"Zbog toga akt koji sam uputio Narodnoj skupštini ni formalno nije označen kao predlog već kao zahtev, u kome se ukazuje na problem koji treba i mora da bude rešen i koji može rešiti samo Narodna skupština.

Taj zahtev, mogao je bez problema, jednom rečju, pretvoriti u formalan predlog predsednik Odbora ili svaki od 34 člana ili zamenika člana. Sa izvesnošću sam očekivao da će tako biti, i zaista sam neprijatno iznenađen tim da to niko od njih nije učinio", naveo je Šabić.

Od principijelnog je značaja da se učini nespornim da svako kome su poverena javna ovlašćenja, pa naravno i javni beležnici, treba da bude predmet kontrole javnosti, istakao je on.

Šabić ističe i da ovakav postupak Odbora otvara i niz praktičnih problema na koje je u dopisu ukazao.

"Definitivno više nije moguće isključiti mogućnost da trajno deponovanje kod notara dokumenata koji su legitiman predmet interesovanja javnosti postane 'efikasno' sredstvo za ograničavanje i izigravanje prava javnosti", navodi poverenik.