MH17:Kolika je odgovornost Ukrajine

Podnele su žalbu Evropskom sudu za ljudska prava, a najavljuju i tužbu.

Ako sa ukrajinskim vlastima želite da razgovarate o mogućoj delimičnoj krivici za katastrofu koja je letos zadesila malezijski boing – nailazite na zid ćutanja. Kontrola letenja upućuje na vladu, koja pak ne želi da daje izjave. Kancelarija predsednika ignoriše zahtev za intervju. Jedan radnik kontrole letenja u poslednjem trenutku otkazuje zakazani, anonimni intervju.

Samo jedan je spreman da govori: Volodimir Hrihorezkij, bivši šef kontrole leta u istočnom ukrajinskom gradu Harkovu. „U slučaju malezijskog Boinga nema, niti može biti bilo kakve krivice ukrajinske kontrole leta“, kaže Hrihorezkij za Dojče vele. „Kako su kontrola leta, ali i vlada, mogli da znaju da su separatisti dobili oružje kojim mogu da obore avion na velikim visinama? Mi to nismo znali.“

Ozbiljne optužbe protiv Kijeva

Elmar Giemula stvari vidi drugačije. On je profesor prava iz Berlina i pomaže trima od ukupno četiri porodice nemačkih žrtava katastrofe: sprema tužbu protiv Ukrajine pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Traži – milion dolara po žrtvi. „Prvo sam samo uložio žalbu jer sam hteo da sačekam eho“, kaže advokat. Kao stručnjak, Giemula je devedesetih godina savetovao rusku vladu u pitanjima koja se tiču prava u vazdušnom saobraćaju.

„Smrt žrtava izazvana je time što ukrajinska vlada nije, suprotno svojoj zakonskoj obavezi, zatvorila vazdušni prostor do visine za putničke avione.“ Ukrajina to nije uradila kako ne bi izgubila „naknade za preletanja u milionskom iznosu“. Giemula računa da će se za šest meseci znati odluka o tome da li je predmet prihvaćen. Sud može žalbu da odbije, jer ona nije, kao što je propisano, najpre podneta u sudovima zemalja kojih se tiče.

Pet meseci je prošlo otkako je 17. jula, Boing 777 malezijske aviokompanije na putu od Amsterdama do Kuala Lumpura iznad regiona Donjeck – najverovatnije oboren. Svih 298 ljudi u avionu je poginulo. Ukrajina optužuje proruske separatiste, ali i Rusiju. „Putnički avion pogođen je raketom sistema vazdušne odbrane tipa „Buk-M“ koji je, kao i tim za opsluživanje, stigao iz Rusije“, rekao je predsednik Ukrajine Petro Porošenko prošle nedelje u Australiji. Rusija i separatisti takve optužbe odbacuju. U holandskom izveštaju navodi se da je MH17 izrešetan „brojnim malim objektima“.

Pogrešna procena avio-kompanija

Pitanje zašto je civilni avion leteo iznad zone u kojoj se vode borbe, postavljeno je još u prvim satima nakon nesreće. To je, inače, uobičajena praksa – civilni avioni lete i iznad konfliktnih područja kao što su Irak ili Avganistan. Međunarodne vazduhoplovne organizacije ograđuju se od odgovornosti: države su te koje odlučuju o zatvaranju vazdušnog prostora. To je za DW potvrdio „Eurokontrol“ zadužen za nadzor evropskog vazdušnog prostora.

Posle ruske aneksije ukrajinskog Krima, „Eurokontrol“ i drugi organi preporučili su da se iznad tog poluostrva ne leti. Neke aviokompanije promenile su svoje rute izbegavajući Krim, ali i delove istočne Ukrajine, a druge nisu menjale ništa pa su tako štede i vreme i novac. Neke aviokompanije su očigledno pogrešno procenile situaciju. „Ukrajina nije ratna zona, Krim je ratna zona“, citirao je Rojters portparolku tajlandske aviokompanije Taj ervejz internešnal. Pravno gledano, u istočnoj Ukrajini se ne vodi rat, vlada preferira da govori o „antiterorističkoj operaciji“.

Obaranje Antonova kao znak upozorenja

Foto: Beta/AP, arhiva

Giemula i neki stručnjaci, međutim, ukazuju da na jedan događaj koji je trebalo Kijev da primora na zatvaranje vazdušnog prostora: 14. jula, tri dana pre nesreće MH17, kod Luganska je oboren transportni avion Antonov 26, na oko 6.500 metara nadmorske visine. To je bilo moguće samo uz pomoć „teškog protivavionskog raketnog sistema“, rekao je u intervjuu za zapadne medije jedan stručnjak iz Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI). Prethodno su separatisti više puta obarali ukrajinske borbene avione koji su leteli niže od komercijalnih aviona.

Ukrajina je to uočila, ali se incident dogodio toliko blizu ruske granice da je Kijev prvo optužio Moskva, a tek potom separatiste. Antonov 26 pogođen je „mnogo jačim oružjem koje je verovatno korišćeno sa teritorije Ruske Federacije“, rekao je ukrajinskom predsedniku Valerij Heletej, tada ministar odbrane.

Nakon obaranja Antonova, ukrajinska kontrola leta podigla je zabranu leta sa 7.900 na 9.70 metara – dakle skoro do visine letenja civilnih mašina. Berlinski advokat Giemula u tome vidi dokaz da je Ukrajina znala da opasnost postoji. MH17 oboren je na visini od oko 10.000 metara. Zapadni vazduhoplovni eksperti, poput profesora Zigmara Štadlmajera sa austrijskog univerziteta u Lincu, smatraju da bi zabrana leta „bila efikasan način sprečavanja opasnosti od događaja koje nisu pod kontrolom ukrajinske vlade.“

Odlučujući sati pre nesreće

Neki posmatrači spekulišu da je Ukrajina možda pogrešno procenila tehničke aspekte. Antonov 26 je relativno spora mašina sa propelerom koja leti brzinom od oko 440 kilometara na sat što je čini lakom metom. Moderni putnički avion leti na znatno većim visinama i dvostruko brže, a sporne oblasti u istočnoj Ukrajini preleti za nekoliko minuta.

Postoje jake indicije da je ukrajinska vlada neposredno pred katastrofu MH17 znala da separatisti imaju novo oružje. „Imamo informacije da su na ukrajinsku teritoriju dospeli neki uređaji koji mogu da obore avion na velikim visinama. Među njima je i sistem 'Buk'“, rekao je 17. jula na konferenciji za novinare u Kijevu Andrej Lisenko, portparol ukrajinskog Saveta bezbednosti. „Mi znamo da je to teško naoružanje.“ Drugi izvori su to potvrdili, uključujući i reportera agencije AP.

Ukrajina je, dakle, imala na raspolaganju nekoliko sati da spreči katastrofu Boinga na letu MH17 – pod uslovom da su svi organi brzo procenili rizik i brzo reagovali.