Malović: Borim se protiv kriminala, ne učestvujem u njemu

Kao ministarka pravde Srbije od 2008. do 2012. godine Snežana Malović je bila zadužena za reformu pravosuđa. Uz velike političke, pa i otpore u redovima sudija i tužilaca i struke, reforma se sprovedena. Iako je bila reč o kompleksnoj promeni unutar čitavog sistema, promene u pravosuđu upamćene su isključivo kao neizbor nekoliko stotina sudija i tužilaca, koji su ubrzo po odlasku Snežne Malović vraćeni u sudove i tužilaštva na temelju odluke Ustavnog suda Srbije kojom je osporen čitav postupak opšteg izbora.

Dve i po godine kasnije deo tada neizabranih sudija podneo je krivičnu prijavu protiv svih članova tadašnjeg Visokog saveta sudstva i terete ih za proneveru 1,5 milijardi dinara, koliko koštaju odštete neizabranima. U međuvremenu, otvorena je reforma reforme, koja opet ima protivnike, a prema izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu u EU, nezavisnost sudstva je vrlo upitna.

“Stanje u pravosuđu danas govori da je reforma bila neophodna: ako želite odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala, kriminala uopšte i posebno korupcije, morate imati časne i dostojne sudije. Mi danas imamo značajne predmete koji su pokrenuti u borbi protiv korupcije, koje je trebalo pokrenuti, i to pozdravljam, ali efikasnost procesuiranja tih predmeta govori da nešto nije u redu. U krajnjem slučaju i polemike u stručnoj javnosti povodom nekih suđenja govore o tome”, kaže u intervjuu za Novi magazin Snežana Malović.

*Šta je bio povod reformi?

Efikasan pravosudni sistem traži časne, stručne i dostojne sudije i tužioce. Kad govorimo o reformi pravosuđa moramo se setiti da je tokom devedesetih upravo pravosuđe legitimisalo izbornu krađu i da su u pravosudnom sistemu i posle promena ostali ti ljudi, izricali zatvorske kazne i odlučivali o nečijim pravima i obavezama, a bili su vinovnici izborne krađe. To je nedopustivo.

Takođe, postojale su sumnje, pa u nekim slučajevima i pravnosnažne presude, koje su svedočile o nedostojnosti nekih nosilaca pravosudnih funkcija. I evo, pitam ponovo, kako će sudija nekome da izriče kaznu zatvora ili da u građanskoj parnici odlučuje o nečijem pravu ukoliko je sam nedostojan za to? Nedavno je presudom Odeljenja za organizovani kriminal izrečena sankcija sudiji koja nije bila izabrana u postupku opšteg izbora u reformi i takvi pojedinačni slučajevi govore u prilog opravdanosti reforme pravosuđa.

*Krivična prijava vas i prvi saziv Vrhovnog saveta sudstva tereti za proneveru milijardu i po dinara, koliku odštetu traže neizabrane sudije i tužioci.

Iz medija sam saznala da su neki nosioci pravosudnih funkcija podneli krivičnu prijavu kao građani zbog zloupotrebe službenog položaja protiv mene i članova prvog saziva Saveta. Prijavu nisam videla, ali sigurna sam da je to zamena teza, da na taj način pokušavaju da pokažu kako smo mi odgovorni zbog toga što oni nisu prošli postupak opšteg izbora, pokušavaju da zamagle i iskrive činjenice koje govore o njihovoj nestručnosti i nedostojnosti. Sve što imam da izjavim u vezi s tim već je u obrazloženjima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Drugi razlog za to je skrivanje veoma lošeg stanja u pravosuđu.

*Na čelu sudija koji vas terete je sadašnji predsednik Vrhovnog kasacionog suda, a tada neizabrani sudija. Da li je to slučajnost ili mislite da je stvar političke prirode?

Neću izreći svoje mišljenje o mogućem političkom uticaju, ali upotrebiću reči jednog od podnosilaca prijave koji je rekao da je razmišljao o podnošenju krivične prijave i da je to učinio posle konsultacija sa strukom i političkim strukturama. Uvek sam bila spremna da razgovaram o reformi pravosuđa, i dok sam bila ministarka pravde i danas, kad sam narodna poslanica i spremna sam na suočavanje argumenata zbog kojih je reforma i pokrenuta. To ću učiniti i u postupku po krivičnoj prijavi, tražiću i da se istraže motivi za podnošenje krivične prijave, ali i da raspravljamo kako o mojoj dostojnosti, tako i o dostojnosti podnosilaca.

Zašto to kažem? Jedan od njih je sudio u postupku za organizovani kriminal, postupak je i daje u toku iako su optuženi u bekstvu bezmalo deset godina. Dakle, obrazlažući prvostepenu presudu jedan od tih sudija je rekao, citiram iz presude: „Tačno je da se u navedenim telefonskim razgovorima koriste izrazi 'koštiljavi', 'škilja', 'žmira', šifre za Vojislava Koštunicu, zatim 'jarac', šifra za Miroljuba Labusa, 'zrika', 'zrikok', 'zriken' za tadašnjeg predsednika Vlade Srbije dr Zorana Đinđića i njegove saradnike, bilo iz Demokratske stranke ili tadašnjeg DOS-a, itd... Zatim izrazi 'pečenje', 'perušenje, 'lapiti', 'sekok', 'na pesmu ćeš štanglom'.” Međutim, izraze korišćene u snimljenim razgovorima optuženih sudija smatra, ponovo citiram, „da su to komentari karakteristični za naše građane kada su u pitanju dešavanja na političkoj sceni i u javnom životu“. Mislim da ovo dovoljno govori o dostojnosti tog sudije.

*Zašto javnost nikada nije znala po imenima zbog čega neki sudija nije izabran, a drugi jeste?

I to je jedna od zamena teza koja je iznošena u javnosti. U krivičnoj prijavi, koliko sam videla iz medija, rečeno je da obrazloženja nikada nisu data, što je potpuna neistina pošto su obrazloženja napisana i dostavljena svakom sudiji pojedinačno. Ta obrazloženja su bila i osnov za iznošenje njihove kontraargumentacije u postupku preispitivanja odluka pred Visokim savetom sudstva. Takođe, svako ko je želeo imao je pravo uvida u predmete Saveta vezano za postupak izbora. Ja sa nadam da u Visokom savetu sudstva ta dokumentacija još postoji, da nije volšebno nestala, jer će ona biti argumentacija kojom ću se lično koristiti u ovom postupku.

*Ako bi neko sada hteo da napravi dosije o izboru, da li bi mogao dobiti tu dokumentaciju?

To su javna dokumenta i podaci koji moraju biti dostupni javnosti, jer sve činjenice vezane za određenog sudiju ili tužioca kao nosioca javne funkcije moraju biti dostupne javnosti.

*Pomenuli ste izbornu krađu, govoreći o razlozima za reformu. Sudstvo ljudi vezuju za ubistva, obične i teške krađe, udese, zašto ističete izbornu krađu?

Izborna krađa je veoma bitna jer je ona osujećivanje izborne volje građana da izaberu svoje predstavnike u najvišoj zakonodavnoj i predstavničkoj, a samim tim i izvršnoj vlasti, one koji će odlučivati o pravima i samom životu građana. Izbornom krađom građani su direktno oštećeni i osujećen je njihov slobodan izbor, što je u najmanju ruku suspenzija demokratije.

*Ne komentarišete mogući politički kontekst, ipak može li se prijava razumeti kao kazna nekome ko se borio protiv organizovanog kriminala i ratnih zločinaca, u čemu ste bili posebno aktivni?

Nikada nisam očekivala zasluge za ono što sam radila, smatrala sam i još smatram svojom obavezom kao nosioca javne funkcije učešće u privođenju pravdi osumnjičenih za ratne zločine. Procesuiranje osumnjičenih i optuženih za ratne zločine, u krajnjoj liniji, trebalo je da doprinese pomirenju u regionu i rasvetljavanju svih događaja koji su devedesetih doveli do razdora među narodima bivše SFRJ i njenog raspada u krvi.

Takođe, morate znati da su organizovani kriminal i ratni zločini dva lica iste nakaze, pokazalo se veoma često da su učesnici u ratnim zločinima bili i učesnici u organizovanom kriminalu; organizovani kriminal u oblicima u kojima ga znamo nastao je devedesetih, kada je švercovana akcizna roba kao što su nafta i duvan, kada je bilo reketiranja, naručenih ubistava i svega onoga sa čim i danas pokušavamo da se izborimo. I zato se vraćam na početak – nemoguće je izboriti se i sa ratnim zločinima i sa organizovanim kriminalom ukoliko nemamo časne i dostojne tužioce i sudije, čije će optužnice i presude imati težinu i legitimitet.

*Mislite li da će Tužilaštvo za organizovani kriminal prihvatiti krivičnu prijavu protiv vas i Saveta?

Ne želim da odgovorim na to pitanje, jer bi svaki moj odgovor predstavljao pritisak na rad Tužilaštva.

*Reforma je započeta funkcionalno vašim dolaskom na čelo Ministarstva pravde...

Ne, reforma je započeta izmenama Ustava Srbije 2006. Dakle, pre nego što je Demokratska stranka učestvovala u Vladi.

*To i jeste pitanje: čemu polemike ako su ustavne promene u kojima je predviđen opšti izbor nosilaca pravosudnih funkcija imale konsenzus svih relevantnih političkih stranaka?

Ustav je 2006. donet konsenzusom svih političkih aktera na tadašnjoj sceni, uključujući Srpsku radikalnu stranku, Demokratsku stranku Srbije, Demokratsku stranku, Socijalističku partiju Srbije... Zakon o sprovođenju Ustava bio je decidiran i nije ostavljao prostora za drugačije delovanje – u roku od godinu dana trebalo je da se sprovede opšti izbor sudija i tužilaca nakon donošenja zakona koji će regulisati proceduru.

U svojoj odluci o pravosudnim zakonima Ustavni sud se izjasnio da je donošenjem Ustava prekinut kontinuitet sudijske funkcije, nakon čega se i pristupilo procesu opšteg izbora.

*Protivnici reforme ponavljaju reizbor, a vi govorite o opštem izboru. U čemu je suštinska razlika?

Opšti izbor je obaveza iz Ustava i Zakona o sprovođenju Ustava. Opšti izbor je podrazumevao da svi koji su obavljali pravosudne funkcije moraju da konkurišu, a pored njih mogli su konkurisati i ostali zainteresovani. Izbor je obavljen na osnovu kriterijuma koje i danas primenjuju Visoki savet i Državno veće, kao što je učinjeno pre nekoliko dana u Skupštini za neke predsednike suda i sudije.

*Šta biste danas drugačije uradili da ste u prilici?

Svakako bih više insistirala na javnosti postupka, sa ove distance mi se čini da javnost nije dovoljno shvatila šta je urađeno. Da je sve bilo otvoreno, da je svako mogao da prisustvuje sednicama nadležnih tela, verujem da bi javnost naterala i Savet i Veće da mnogo više sudija i tužilaca ne bude izabrano.

*Kriterijumi za izbor usaglašeni su sa Venecijanskom komisijom? Jesu li svi zakoni iz pravosudnog seta prošli taj test?

Svi kriterijumi i za izbor sudija i za izbor tužilaca usaglašeni su sa Venecijanskom komisijom. Takođe se zaboravlja ili namerno prenebregava činjenica da su pravilnici o izboru i napredovanju tužilaca i sudija delo stručne radne grupe u čiji se rad nismo mešali. Ministarstvo je uradilo prvi nacrt, a nacrt dostavljen Venecijanskoj komisiji napravila je ta radna grupa i kriterijumi su ocenjeni pozitivno. Dopunjeni kriterijumi rađeni su sa strukovnim udruženjima sudija i tužilaca. I o njima se Venecijanska komisija pozitivno izjasnila, postoji dokumentacija o svemu i ljudi koji su u svemu učestvovali.

Želim da naglasim još jednu važnu stvar: Ustavni sud je osporio opšti izbor, ali je u odluci rekao da to ne znači automatsko vraćanje neizabranih, već da se kriterijumi primene na svaki pojedinačni slučaj. To nije urađeno, Odluka Ustavnog suda je primenjena kao dekret na one koji nisu izabrani i svi su automatski vraćeni u pravosudni sistem, oni koji su izabrani nisu proveravani, a svi prvi put birani automatski su uključeni u sistem zakonom iz 2012. Dakle, Ustavni sud je osporio izbor svih pojedinačno, ali u javnosti je ostao utisak da je reč samo o neizabranima. Treba li da podsećam da su po izjavama i saopštenjima Srpske napredne stranke posle neizbora svi oni bili učlanjeni u SNS?

*Nedavno su u skupštini poslanici SDS-a i DS-a ukazivali na partijsko delovanje nekih od kandidata za predsednike suda. Bezuspešno, iako sudija ne sme biti partijski angažovan.

Neću govoriti o imenima, ali dovoljno je na Internetu ukucati ime jednog od kandidata i videćete podatke o njegovom angažovanju unutar jedne političke stranke. Verujem da je formalni zahtev da sudija ne bude član stranke ispunjen, ali to nije dovoljno za dostojnost.

*Reforma je u javnoj vizuri svedena na izbor, iako je podrazumevala je i reorganizaciju, uključujući i mrežu sudova i tužilaštava. Ta mreža je u međuvremenu promenjena. Kako vidite učinak reforme u tom delu koji je veoma važan za efikasnost?

Sadašnja vlast je promenila mrežu sudova i to je njihova legitimna politička odluka, ali ja sam sa velikom zainteresovanošću iščekivala kraj ove godine da bismo poredili rezultate rada sudova i tužilaštava sa ranijim godinama. Nažalost, to sada nije moguće zato što već treći mesec sudovi ne rade zbog protesta advokata, pa ćemo čekati narednu godinu, ali uverena sam da će rezultati rada iz 2010. i 2011. biti bolji i to je lako objašnjivo. Mi sada imamo neujednačenu raspodelu predmeta, recimo beogradski sud je razbijen na tri osnovna, ali u Prvom sudija ima sto izvršnih predmeta, a u Trećem desetak. Ako građanin ima predmet u Prvom, doći će na red za tri godine, u Trećem mnogo brže.

*Tokom ove dve i po godine bili ste korektni, niste javno kritikovali poteze gospodina Selakovića. Šta biste mu rekli da danas razgovarate s njim?

Sve što sam i vama rekla. Svako ima svoj metod i način rada i, u krajnjem slučaju, odgovornost za svoj rad. Ja sam imala drugačija merila, gospodin Selaković ima drugačije metode. I, rekla bih, drugačije probleme.

*Mislite na štrajk advokata i zakon o notarima ili šire?

Mislim na sve, ali kad pominjemo javne beležnike, važno je znati da Zakon jeste donet 2011, ali izmenjen je 2013. i 2014. Advokati protestuju zbog tih izmena, a ne zbog matičnog zakona. Očigledno je da u stručnoj javnosti ne postoji uverenje da je izbor beležnika bio u skladu sa procedurom koju predviđa zakon.

*U isto vreme kada je podneta prijava protiv vas i Visokog saveta sudstva, ide i napad na Tužilaštvo za ratne zločine, a stalno se osporava i rad Tužilaštva za organizovani kriminal. Šta očekujete?

Kao upućena građanka poražena sam argumentacijom koja se iznosi na rad Tužilaštva za ratne zločine. Taj napad dugo traje, rezultirao je i zakazivanjem skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju i bio je predložen zaključak da Tužilaštvo ne radi dobro zato što nema dovoljan broj predmeta u kojima su optuženi počinioci zločina nad Srbima. Došli smo u situaciju da na ratni zločin selektivno gledamo i osuđujemo ga ukoliko su žrtve Srbi. To je strašno, jer u ratnom zločinu se ne gleda ko je žrtva, ko je počinilac, onaj ko je učinio ratni zločin ne može biti dostojan građanin nijednog društva i ne sme biti izuzetaka.

*Pred Srbijom je otvaranje poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima sa EU. Koliko će teško biti otvoriti ih posle tromesečnog štrajka advokata i blokade pravosuđa?

U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije upotrebljene su vrlo oštre, kritičke formulacije vezane za stanje u pravosuđu i to koincidira sa ovim o čemu govorimo. Prilikom otvaranja poglavlja 23 i 24 izrađuje se akcioni plan i u njemu se moraju navesti pojedinačne mere za činjenje stanja u pravosuđu zadovoljavajućim. Sve što je poslednjih godina rađeno, rađeno je zbog građana Srbije, ali i zbog olakšane procedure usaglašavanja i sprovođenja mera iz zahtevnih poglavlja 23 i 24. I, da budem konkretna; s obzirom na vladavinu prava, stanje ljudskih prava, pravosuđe i sve ostalo što ta dva poglavlja podrazumevaju, mislim da će pregovori veoma dugo trajati.

*Pre više od osam godina izabrani ste za ministarku pravde i činili u narednih šest godina to što ste činili. Da li biste opet prihvatili tu poziciju da je 2008?

Većinu stvari koju sam uradila opet bih, ali funkciju ne bih prihvatila. Borba protiv organizovanog kriminala i ratnih zločina je moje opredeljenje i dan danas je osećam kao obavezu jer sam uverena da Srbija ne može dalje da napreduje ukoliko se organizovani kriminal ne suzbije, onemogući mu se da utiče na državne organe, medije, privredu, na društvo u celini. Mi smo dolazili do frapantnih podataka u istragama; neki su imali svoje časopise preko kojih su pokušavali da utiču na javno mnjenje, drugi su nelegalno stečenim novcem otvarali obdaništa, gerontološke i zdravstvene centre. To je sindrom infiltracije organizovanog kriminala u društvene pore. Na Siciliji je organizovani kriminal preuzeo društvenu i socijalnu funkciju, zapošljavao je ljude i građani su zavisili od njega.

*Zato su vas tužioci i sudije iz Italije bolje razumeli nego kolege i javnost ovde?

Da, oni su to doživeli, a tako nešto je počelo da biva i u Srbiji. Sa tim se suočava i ova vlast: kad su dublje ušli u borbu shvatili su na šta sve organizovani kriminal može da utiče. Organizovani kriminal ima svoju bezbednosnu dimenziju i zbog toga ga prvo treba suzbiti, ali ima i ekonomsku i socijalnu dimenziju. Novcem iz organizovanog kriminala ovde su kupovana preduzeća u privatizaciji, zapošljavani radnici koji su postajali zavisni od prljavog novca iako to nisu znali. Mi smo hteli to da suzbijemo. Žao mi je što u ovom društvu ne postoji konsenzus o nespornim stvarima i što se ne koristi iskustvo onih koji mogu da pomognu.

*Otuda zakon o oduzimanju nelegalne imovine?

Naravno, nema efikasne borbe protiv organizovanog kriminala ako ne oduzmete nelegalno stečenu imovinu. To je aksiom.

*Javnost misli da je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije počela hapšenjem Miškovića. Zašto nikada ne govorite o onome što je rađeno pre 2012?

Korupcija nastaje na osnovu uticaja organizovanog kriminala koji pokušava da se infiltrira u redovne tokove. Korupcija je prateća pojava i zato se mora prvo izboriti protiv organizovanog kriminala, pa onda protiv korupcije. Novac za mito uglavnom potiče iz kriminala i drago mi je što je sadašnja vlast nastavila borbu protiv kriminala.

*Aktuelna borba protiv korupcije uglavnom se vodi protiv visokih funkcionere DS?

Ja ne pravim razliku, ja nisam kao ovi koji prave razliku prema tome ko je počinio ratni zločin i ko je žrtva. Mislim da koruptivne pojave treba da se sankcionišu, da svaki slučaj treba da se istraži i u tome su svi jednaki. A dokazi će pokazati jesu li ti postupci politički motivisani.

*Krivična prijava od koje smo počeli podneta je protiv celog Saveta, ali priča se samo o odgovornosti vas i gospođe Mesarović.

Mislim da je to stvar publiciteta i jedino što mogu da vam kažem – ja sam se protiv organizovanog kriminala borila, nisam učestvovala u njemu.

*Nekako u isto vreme kad se pojavila krivična prijava, vama je naloženo iseljavanje iz službene kuće i povučeno vam je obezbeđenje. Kako je to učinjeno?

Obezbeđenje nisam tražila i nisam ga želela, dugo sam uspevala da se izborim sa stavom određenih ljudi, određenih službi da je potrebno da imam obezbeđenje. Prihvatila sam kada su mi predočene činjenice iz procene, pre svega zbog svoje porodice. To sam im dugovala. Kao što sam poštovala odluku da moram da imam obezbeđenje, poštovaću i ovu, nadam se da ljudi koji su učestvovali u proceni stoje iza toga i znaju o čemu govore.

*Šta vam je zvanično rečeno?

Da je procena takva da mi više nije potrebno obezbeđenje.

*Prvi put u javnosti pominjete porodicu i opasnosti kojima je izlažete.

Uvek sam znala da borbu protiv organizovanog kriminala i privođenje pravdi osumnjičenih za ratne zločine nije lak posao i nikada nisam imala iluzije u drugom pravcu, a moram da budem do kraja iskrena i kažem da nisam znala razmere te pošasti i infiltracije organizovanog kriminala u državnim strukturama, medijima i nekim drugim društvenim grupama. Možda će zvučati patetično, ali upravo zbog njih i zbog svakog deteta koje raste u Srbiji i želi tu da ostane, opredelila sam za borbu protiv organizovanog kriminala. I ne kajem se zbog toga.

*Zašto?

Svakodnevno u kriminalnom miljeu ima događaja koje položaj svih građana čine nesigurnim, pa i mene. Kako možete biti sigurni ako uglednog biznismena upucaju nepoznati ljudi ispred kuće?

*Vi ste, između ostalog, potpisali izručenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Jeste li se tada osećali nebezbednije ili sada?

U to vreme nisam ni razmišljala o sigurnosti i bezbednosti, ali kad me tako pitate prvo se nameće sećanje na Miodraga Rakića; dok je on bio s nama osećali smo se sigurno jer smo znali da on postoji i brine o svima nama. Svojom argumentacijom i svojim stavovima davao nam je volju i želju da istrajemo i nastavimo dalje. Moram da priznam da u ovom momentu više to ne osećam.

*Stalno se govori o dostojnosti sudija i tužilaca. Kako se ona utvrđuje?

Dostojnost je regulisana kriterijumima koje smo pominjali i podrazumeva sve moralne osobine čoveka koje mogu uticati na njegov rad, ali za sve moraju postojati konkretni dokazi, ne može to biti subjektivna ocena onih koji su nadležni za izbor sudije ili tužioca.

Konkretno, u izboru su postojali kandidati koji su bili pravnosnažno osuđeni za nasilje u porodici, a danas su neki u beogradskim sudovima. Ni upražnjavanje alkohola nije subjektivna procena, već se temeljila na prijavama i prekršajnim presudama protiv onih koji su u alkoholisanom stanju zatečeni u prekršajima. Jedan od kriterijuma je zloupotreba službenog položaja. Recimo, u Trgovinskom sudu u Beogradu protiv nekoliko sudija vođen je postupak za zloupotrebu. Bilo je i kandidata koji su danas sudije protiv kojih nije bilo presuda, ali su u presudama Suda za organizovani kriminal označeni kao oni koji su kontaktirali sa optuženima. Jedan od onih za koga je utvrđeno da je kontaktirao sa zemunskim klanom je unapređen.

*Mnogo je papira i vremena potrošeno na temu uloge BIA u izboru sudija. Jeste li koristili podatke tajne službe?

Vrlo sam vam zahvalna na tom pitanju, jer se godinama ta priča povlači i čak se tvrdi da sam to ja javno izrekla. Ne, nisam. Nisu korišćeni podaci BIA i to je utvrđeno u nadzoru Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Priča je započela 2009. mojim odgovorom jednoj televiziji na pitanje da li smo koristili podatke Bezbednosno-informativne agencije u utvrđivanju dostojnosti sudija. Rekla sam da nisu korišćeni ti podaci, ali da su korišćene krivične prijave raznih nadležnih organa i da je moguće da je neka od tih prijava iz BIA.