Dan borbe protiv nasilja nad ženama

Potpredsednica vlade Zorana Mihajlović će tim povodom otvoriti konferenciju ''Nasilje u porodici sa aspekta relevantnih institucija'' u Pres centru Tanjuga.

Na konferenciji koju organizuje Savetovalište protiv nasilja u porodici govoriće koordinatorka Savetovalištva Vesna Stanojević, predsednik Udruženja prekršajnih sudova Srbije Zoran Pašalić, sudija Drugog osnovnog suda u porodičnim sporovima Sanja Bukva, Mikaina Stevanović iz Gradskog centra za socijalni rad, načelnik javnog reda i mira Policijske uprave Beograda Milan Stanić i advokatica Savetovališta protiv nasilja u porodici Tijana Kostić.

Nasilje je ozbiljan društveni problem koji preti da generiše još nasilnika, rekla je Mihajlovićeva u autorskom tekstu u Politici.

Maksimalne rigorozne kazne, brzi sudski postupci, zabrana prilaska i osuda moraju biti reakcija države i društva, a žrtvama mora biti garantovana maksimalna socijalna, ekonomska, zdravstvena i psihološka zaštita, navela je Mihajlovićeva.

Prema njenim rečima, u godinama iza nas brojne vrednosti su nestajale, a najranjivije su ostale najosetljivije grupe društva, među kojima su i žene, i moramo primeniti sve efikasne oblike zaštite od nasilja, ali i stvoriti uslove za prevenciju.

Koordinatorka u Savetovalištu protiv nasilja u porodici Stanojević rekla je ranije Tanjugu da je u porodičnim svađama od početka godine ubijena 21 žena, a da se tom Savetovalištu za neku vrstu pomoći u istom periodu obratio 2.712 njih.

Ona je, međutim, istakla da je to znatno manje nego u prošloj godini, kada je pod istim okolnostima stradalo čak 46 žena.

Stanojevićeva kaže da do smrtnih ishoda nije moralo da dođe da se reagovalo na pravi način, odnosno da su te žene blagovremeno tražile pomoć na adekvatan način i na pravom mestu.

Uoči 25. novembra Mreža žene protiv nasilja zatražila je od lokalnih samouprava da pokažu brigu za sve žene koje trpe nasilje i uključe SOS telofone napominjući da se ta specijalizovana usluga, koju pruža 27 ženskih nevladinih organizacija, godišnje iskoristi i više od 10.000 puta.

''Pozivamo lokalne samouprave da u svoje odluke o socijalnoj zaštiti uključe SOS telefone i izdvoje sredstva budžeta kako bi ta usluga bila dostupna svim ženama koje su preživele nasilje'', rekla je Aleksandra Nestorov iz Mreže Žene protiv nasilja na konferenciji povodom najave kampanje ''16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama''.

Objašnjavajući da 16 dana aktivizma počinje Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, a da se završava 10. decembra na Međunarodni dan ljudskih prava, ona je istakla da je ove godine cilj skretanje pažnje na postojanje i značaj specijalizovanih usluga za podršku ženama koje su preživale muško nasilje.

Povodom 25. novembra biće dodeljene nagrade ''Pravi muškarac'' koja je osnovana sa idejom da dobitnici budu modeli ponašanja i pozitivni primeri koji imaju značajnu ulogu u borbi protiv nasilja, a ove godine dobitnik nagrade je muzičar i književnik Marko Šelić Marčelo.

Na Trgu Republike biće organizovana ulična akcija u kojoj će građani biti pozvani da potpišu zastavu solidarnosti sa ženama koje su preživele muško nasilje, a 25. novembar obeležiće se i tribinom na kojoj će govoriti predstavnici nadležnih organa koji se bave problemom nasilja u porodici, a obeležiće ga i udruženja građana IAN Međunarodna mreža pomoći sa Centrom za socijalni rad opštine Mladenovac.

Osim tribine, biće organizovana i akcija ''Trn nasilniku, cvet ženi'' u kojoj će se na gradskom trgu u Mladenovcu ženama deliti ruže i promotivni materijal.

Povodom Međunarodne manifestacije ''16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama'' komisija za rodnu ravnopravnost GO Zvezdara organizovaće mnoge događaje, a za sutra je zakazano otvaranje izložbe ''Sadizam u toplom domu'' Jane Stojković.

"Biće unapređeno krivično zakonodavstvo koje sankcioniše nasilje nad ženama"

Foto: Beta/AP, arhiva

Ministar pravde Nikola Selaković najavio je danas da će,, u skladu sa evropskim standardima propisanim Istanbulskom konvencijom, a čiji je potpisnik i Srbija, u narednom periodu biti unapređeno krivično zakonodavstvo, po kojem se kažnjava nasilje nad ženama.

"Kada su u pitanju krivična dela nasilja u porodici i nasilja nad ženama, pravosuđe takve postupke mora da tretira sa posebnom pažnjom i hitnošću, kako mere i kazne ne bi ostale bez svog smisla i efekta", naveo je Selaković u pisanoj izjavi, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.

Prema njegovim rečima, pored zakonskog okvira koji postoji u Srbiji, neophodno je naše krivično zakonodavstvo usaglasiti sa Istanbulskom konvencijom, što je već predviđeno Akcionim planom za pregovore u okviru Poglavlja 23.

Ministar je napomenuo da će u narednom periodu biti sprovedeno kontinuirano usaglašavanje sa odredbama Konvencije, kako bi Srbija u potpunosti dostigla evropske standarde u borbi protiv nasilja nad ženama.

Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici - Istanbulska konvencija, koju je Srbija kao članica Saveta Evrope potpisala i ratifikovala, stupila je na snagu 1. avgusta ove godine.

Istanbulska konvencija unapređuje mehanizme zaštite žena od nasilja i predstavlja prvi i jedini regionalni - evropski pravno obavezujući instrument u oblasti nasilja nad ženama, ukazao je ministar pravde.

On je rekao da je nasilje nad ženama društvena pojava koja, pored toga što pogađa neposredno žrtvu nasilja, izuzetno štetno deluje i na svakog člana porodice, kao svedoka tog nasilja.

To je jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava i sloboda, gde je ugroženo pravo na život, slobodu, ali i psihički i fizički integritet žrtve, naglasio je ministar.

Oslobađajuće presude za nasilnike

I dalje ne postoji jedinstvena evidencija nadležnih o broju prijava nasilja nad ženama niti podaci o oslobađajućim i osuđujućim presudama za nasilnike, rečeno je na okruglom stolu povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, na kojem je predstavljen poseban izveštaj zaštitnika građana o primeni opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja.

Zamenica zaštitinika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović rekla je da je zaštitnik građana ove godine, u okviru prevencije nasilja nad ženama, izvršio nadzor primene protokola za zaštitu od porodičnog i partnerskog nasilja u 16 lokalnih samouprava.

Stevanovićeva je navela da su rezultati nadzora pokazali da žene najčešće nasilje prijavljuju policiji, a da se podaci centara za socijalni rad, policije, domova zdravlja, bolnica, prekršajnih sudova i javnih tužilaštava ne vode na odgovarajući način i ne mogu se uporediti.

Prema njenim rečima, tužilaštvo je odbacilo četvrtinu krivičnih prijava za nasilje nad ženama, više od dve trećine presuda za nasilje nad ženama su uslovne osude, a u više od 10 odsto slučajeva zdravstveni radnici konstatuju nasilje, ali ga ne prijavljuju, rekla je Stevanovićeva.

Ona je navela da, od 5352 krivične prijave koje je policija podnela za nasilje u porodici, 4399 se odnosi na nasilje nad ženama, a epilog 71 odsto tih prijava je bilo usmeno upozorenje za nasilnike.

Od 6624 krivičnih prijava koje je dobilo Tužilaštvo za nasilje u porodici, najveći broj je podnela policija i to 5284, dok su oštećeni podneli 1051 prijavu.

Kada je reč o podacima Ministarstva zdravlja, bilo je 3023 prijave partnerskog nasilja, od čega je 1517 evidentirano u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, odnosno u domovima zdravlja.

Stevanovićeva je rekla da je u 164 slučaja lekar konstatovao nasilje, ali ga nije i prijavio.

Kada je reč o sudovima, ona je navela da se najveći broj slučajeva nasilja nad ženama nije okonačao osuđujućom presudom.

Ona je istakla da je potrebno preduzeti mere kako bi se došlo do jedinstvene evidencije o broju prijava za nasilje nad ženama, broju oslobađajućih i osuđujućih presuda, kao i do evidencije o tome koliko je Tužilaštvo odbacilo krivičnih pirjava za nasilje nad ženama.

Stevanovićeva je rekla i da je potrebno sprovesti obuku nadležnih kako bi se na nasilje reagovalo i sprečilo njegovo ponavljanje, a da centri za socijalni rad treba da iniciraju i zaključe sporazume sa lokalnim samoupravama o postupanju u slučajevima nasilja nad ženama.

Takođe, ona je navela da je potrebna i bolja zaštita žena žrtava nasilja i psihološka podrška, kao i veći broj sigurnih kuća.

Potpredsednica Socijaldemokratske partije Srbije i direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović je povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama ukazala da žene čine jednu od najosetljivih društvenih grupa koje su u riziku da budu i diskriminisane i žrtve porodičnog ili partnerskog nasilja.

Važno je unaprediti aktivnosti na lokalu, s obzirom na to da su jedinice lokalne samouprave ključni faktori neposrednog delovanja u prevenciji i zaštiti jer nasilje više nije privatna stvar jednog stana ili kuće, država ima odgovornost da zaštiti žrtve nasilja, navodi se u saopštenju direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Svi akteri državne vlasti, kao i socijalne i zdravstvene ustanove u jedinicama lokalne samouprave, trebalo bi da učine sve da za svaku ženu dom bude bezbedno mesto za življenje, a da ukoliko do nasilja i dođe, budu najmobilniji u koordiniranom delovanju, piše u saopštenju.