FHP: Skroman učinak Tužilaštva

Zamenik tužioca za ratne zločine Burno Vekarić analizu Fonda za humanitarno pravo ocenio je kao objektivnu, ali je istakao da se ne slaže sa zaključkom, jer su se istraživači "više bavili posledicama, a ne i uzrocima "lošeg" učinka.

Tužilaštvo za ratne zločine, kao i posebno odeljenje Višeg suda i specijalne jedinice policije u prethodnih deset godina ostvarile su veoma skroman učinak u procesuiranju ratnih zločina, zaključak je analize Fonda za humanitarno pravo, predstavljene danas na skupu u Beogradu.

Zamenik tužioca za ratne zločine Burno Vekarić analizu je ocenio kao objektivnu, ali je istakao da se ne slaže sa zaključkom, jer su se istraživači "više bavili posledicama, a ne i uzrocima" lošeg" učinka.

U analizi koja se bavila procesuiranjem ratnih zločina od 2004, kada je osnovano Tužilaštvo, do kraja 2013. godine, navodi se da je za deceniju rada pokrenuto i rešeno malo predmeta, da je kaznena politika blaga, da su žrtve i svedoci nedovoljno zaštićeni, dok su visoko rangirani u vojsci i policiji ostali nedostupni pravosudnim organima.

"Srbija danas ima solidan, adekvatan zakonski i institucionalni okvir, ali su dosignuća u procesuiranju ratnih zločina izuzetno skromna", ocenila je izvršna direktorka FHP Sandra Orlović.

Analiza je pokazala da je Tužilaštvo do kraja 2013. godine protiv 150 osoba podiglo optužnice u 44 predmeta, od kojih su rešena samo 35 slučaja. Tim presudama osuđeno je 65 osoba, dok su 32 oslobodjene krivice.

"To znači da je Tužilaštvo godišnje podizalo tri optužnice, i da su godišnje izrečene dve presude", rekao je advokat FHP Nikola Čukanović.

Dodao je da je od ukupnog broja optuženih samo šestoro bilo visoko rangiranih, što pokazuje da "krupne ribe još nisu dostupne pravdi" i da "nemaju strah da će ikada biti izvedene pred sud".

"Zato rad Tužilaštva mogu da ocenim kao nedovoljno efikasno, reaktivno i bez sopstvene inicijative", rekao je Čukanović.

Kada je u pitanju kaznena politika, ona je ocenjena kao preblaga, jer je prosečna izrečena kazna 11 godina zatvora. Za ratne zločine minimalna zaprećena kazna je pet, a maksimalna 20 godina zatvora.

Najviše kritika bilo je zbog nedovoljne zaštite svdoka i žrtava, jer psihološka podrška za žrtve ne postoji, dok program zaštite svedoka u praksi ne funkcioniše.

Anlitičar FHP Edmir Veljović naveo je da je najveći problem u tom lancu jedinica za zaštitu svedoka pri MUP-u, čiji su pripadnici pretili, maltretirali i tražili od svedoka da odustanu od svedočenja.

On je rekao da se pretilo i svedocima koji nisu u programu zaštite i da Tužilaštvo takve slučajeve nije ispitalo.

"To je sada dato Tužilaštvu kao mogućnost da ispita takve situacije, ali to bi moralo da postane obaveza Tužilaštva da reaguje", dodao je on.

U analizi su navedene i realne prepreke da se ostavri bolji učinak, među kojima su nedovoljni kapaciteti Tužilaštva, nedostatak finasijskih sredstava, nedostupnost okrivljenih organima gonjenja, ali i uticaj politike.

"O tome koliki je uticaj politike pokazuje i slučaj iz 2012. godine kada je u maju uhapšeno petoro Albanaca uoči održavanja izbora u vreme predizborne ćutnje. Posle 25 dana oni su pušteni iz pritvora, jer se navodno nije znalo da su pre deset godina amnesitrani", kazao je advokat FHP Nikola Čukanović.

O nespremnosti da se ispitaju "politički ostljivi slučajevi", u analizi se kao primer navodi i da Tužilaštvo nije učinilo ništa nakon objavljivanja "Dosijea Ljubiša Diković", u kojem se analiziraju dokazi o zločinima 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije na Kosovu, a kojom je komandovao sadašnji načelnik Generalštaba Ljubiša Diković.

Reagujući na analizu, zamenik tužioca za ratne zločine Burno Vekarić istakao je da su njihovi kadrovski kapaciteti ograničeni, da tužilac ima šest zamenika i da samo 12 policajaca istražuje zločine.

On je naglasio da je "statistika izuzetno opasna stvar", jer iako je tačno da je pokrenuto 44 predmeta, Vekarić je naveo da su to slučajevi sa prosečno 60 žrtava i više od stotine svedoka koje je trebalo ispitati.

"To su veliki predmeti koji dugo traju. Najbrže je rešen predmet u roku od dve godine", kazao je Vekarić.

On je rekao i da se oseća "vrlo uvređenim" kada se u analizi kaže da se jedan isti zločin tretira u više predmeta, jer je to neophodnost.

"Uzmite za primer Srebrenicu, to jeste jedan događaj, ali su zločini različiti", objasnio je Vekarić.

On je naveo i da se zaboravlja ambijent u kojem je Tužilaštvo počelo da radi, kao i činjenica da je dugi niz godina bilo servis Haškog tribunala.

Analiza je rađena u prethodnih 18 meseci i to u formi intervjua sa predstavnicima nadležnih institucija, sudijama, tužiocima, advokatima, žrtvama uz finansijsku podršku Evropske unije.