Ustavni sud o briselskom sporazumu

Tokom rasprave su predstavnici vlasti tvrdili da se radi o političkom, a podnosioci predloga za ocenu ustavnosti pravnom aktu za koji je nadležan najviši sud.

Ministar pravde Nikola Selaković izjavio je da Ustavni sud Srbije treba da se proglasi nenadležnim za utvrđivanje ustavnosti Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine jer se radi o političkom aktu.

"Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje politički akt jer će time preuzeti ulogu Vlade Srbije za utvrđivanje i vođenje politike", rekao je Selaković u javnoj raspravi o predlogu Demokratske stranke Srbije za ocenu ustavnosti sporazuma potpisanog u Briselu u aprilu 2013. godine.

Ministar pravde ocenio je da je politički kontekst takav da suštinska autonomija Kosova i Metohije mora da se utvrdi u pregovorima s Prištinom pre donošenja odgovarajućeg Ustavnog zakona.

U ime predlagača, akademik Kosta Čavoški ocenio je da sporazum Beograda i Prištine predstavlja opšti pravni akt i da to, kako je rekao, "može videti i osoba bez elementarnog pravnog znanja".

"Tim sporazumom Vlada Srbije je pristala na zatiranje i poslednjih isntitucija Srbije na Kosovu i Metohiji i naterala naše izgnane sunarodnike da postanu državljani nama neprijateljske države", rekao je Čavoški na otvaranju javne rasprave.

Na njegove navode da su na osnovu briselskog sporazuma doneta rešenja kojima je prestao radni odnos srpskim policajcima i sudijama na Kosovu, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Vlade Srbije Dejan Đurđević zatražio je dokaze za tu tvrdnju.

"Ja bih želeo da se ovde predoči bilo kakav akt nekog državnog organa, suda, ministra, načelnika... A da se u obrazloženju tog akta neko pozvao na određenu odredbu briselskog sporazuma", rekao je Đurđević i dodao da se on u svom radu nije s tim susreo.

Čavoški je pozvao Ustavni sud Srbije da odlučuje po savesti i da ne naseda na "pravne sofisterije" vlasti.

Predsednica Ustavnog suda Srbije Vesna Ilić Prelić kazala je da će taj sud sam doneti odluku, ali da je situacija specifična zbog čega je i organizovana javna rasprava na kojoj će se čuti različiti argumenti.

Petorica pravnih stručnjaka koji su učestvovali u raspravi na poziv USS-a složili su se sa većinom stavova podnosioca predloga, ocenjujući da briselski sporazum nije politički, nego opšti pravni akt.

Profesor Ratko Marković ocenio je da briselski sporazum nije međunarodni ugovor, već akt kojim se omogućava Republici Kosovo da uspostavi državne funkcije u zamenu za povezivanje opština sa većinskim srpskim stanovništvom.

Vladimir Đurić iz Instituta za uporedno pravo ocenio je da je sporazum "u celosti neustavan", a docent na Pravnom fakultetu u Beogradu Tanasije Marinković predložio je sudu da "uputi organe vlasti na promenu Ustava".

Pravnici su istakli da je donošenjem zaključka Vlade Srbije o izveštaju sa pregovora u Briselu, kao i usvajanjem odluke o tome u Narodnoj skupštini, briselski sporazum "na mala vrata" uveden u pravni sistem Srbije.

"Sporazum je prokrijumčaren u aktu Vlade i Skupštine, od kojih prvi uopšte nije objavljen, dok u drugom nije objavljen tekst u kom je sadržan sporazum. Time je na prikriven način Srbija omogućila da se na teritoriji njene autonomne pokrajine konstituiše Republika Kosovo", rekao je Ratko Marković.

Ministar Selaković je nakon javne rasprave kazao da je Marković svojevremeno bio član Vlade Srbije koja je prihvatila neke delove sporazuma iz Rambujea, Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.

"Ja nisam jedan od onih cinika koji će da vam kažu, 'uzmite Ustav pod mišku, idite na KiM i pokažite da je to Srbija'. I mene, kao i ubedljivu većinu građana Srbije boli stvarnost na Kosovu i Metohiji, a da li treba da gurnemo glavu u pesak kao nojevi i da ignorišemo tu stvarnost, pa da nas ona pokosi i da ne ostane od nas ništa", rekao je Selaković.

On je kazao da će Vlada Srbije u svakom slučaju poštovati odluku Ustavnog suda.

Potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić izrazio je zadovoljstvo zbog toga što su pravni stručnjaci protumačili da je briselski sporazum pravni akt, i ocenio da Ustavni sud sada "ne može zaobići ocenjivanje ustavnosti" tog dokumenta i pratećih akata.

"Taj sporazum pomaže da Srbija preda Kosovo Albancima, i ocena ustavnosti ne može biti drugačija nego da sporazum krši Ustav i doprinosi jednom nezdravom državnom stanju, jednom 'bezdržavlju' u kom se Srbija danas nalazi", kazao je Samardžić, koji je prisustvovao raspravi u svojstvu predlagača.

Prema njegovim rečima, država je u rasulu i u njoj vlada pravni haos, ali predlagači od Ustavnog suda ne očekuju da to reši, već samo da uradi svoj posao.