Uslovni poziv Crnoj Gori za NATO?

Iako je izvjesno da neće dobiti formalnu pozivnicu za članstvo u Severnoatlantskom savezu, Crna Gora bi se na septembarskom samitu lidera NATO-a mogla nadati nekoj vrsti uslovnog poziva, pišu "Vijesti".

Diplomatski izvori rekli su "Vijestima" da je ovo jedna od kompromisnih varijanti rešenja pitanja širenja NATO-a u novonastaloj situaciji nakon ukrajinske krize i pogoršanja odnosa sa Rusijom, o čemu se poslednjih sedmica intenzivno razgovara u krugovima NATO.

Ovakav ishod, kako sada stvari stoje, podrazumevao bi da lideri 28 članica NATO-a u Velsu pohvale Crnu Goru za dosadašnji učinak, ali i zatraže da uloži dodatne napore i ostvari konkretne rezultate u oblastima vladavine prava i reformi bezbednosnog sektora, kako bi u nekom oročenom periodu, ili kada ispuni uslove, bila pozvana da se pridruži. Donošenje odluke o ispunjenosti tih uslova, šefovi država i vlada članica mogli bi ostaviti svojim ministrima spoljnih poslova ili čak ambasadorima.

NATO je slično postupio kada je 2008. u Bukureštu odlučio da će Makedonija dobiti formalni poziv čim reši spor sa Grčkom oko imena države.

Dva diplomatska izvora “Vijesti” kazala su da šefovi diplomatija članica NATO na sastanku 25. juna u Briselu neće staviti proširenje na dnevni red svojih šefova za septembar, jer je situacija “složena”, prvenstveno zbog dešavanja u Ukrajini.

“Drugi, manje bitan razlog, zbog kojih će ministri biti uzdržani su ocene da ne treba uticati na unutrašnju politiku Crne Gore, s obzirom na pregovore o koalicijama posle lokalnih izbora”, kazao je jedan diplomatski izvor.

Od Oba izvora su navela da je namera da se pitanje pozivnice za Crnu Goru drži otvorenim do samog septembarskog samita, kao što je to bio slučaj i sa nekim odlukama na samitu u Bukureštu, kada su u članstvo pozvane Albanija i Hrvatska.

Do tada, od Crne Gore se očekuje i da usvoji Izmene Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbjednost (ANB), čiji je predlog prošle sedmice utvrdila Vlada, i Dodatni dopunski protokol sporazuma između članica NATO i Partnerstva za mir (PzM). Ovaj drugi dokument je na dnevnom redu sednice Skupštine Crne Gore zakazane za utorak, a kojim je između ostalog predviđena mogućnost organizovanja vojnih vežbi članica NATO-a i PzM na teritoriji Crne Gore.

“Situacija je prilično složena i teško je bilo šta reći sa sigurnošču, ali je intencija da se pitanje Crne Gore postavi neposredno pred samit. U svakom slučaju, ako dobijete uslovan poziv poruka će biti jasna - reforme u vladavini prava i bezbednosnom sektoru ne mogu ostati samo na papiru, ako želite da vam se kasnije, na nivou ministara ili eventualno ambasadora članica NATO, odluči da dobijete pozivnicu za članstvo pre sledećeg samita”, kazao je jedan izvor.

Drugi izvor “Vijesti” je pojasnio da bi se situacija za Crnu Goru mogla zakomplikovati, ako bi neke članice zatražile da se i nekim zemljama poput Gruzije odobri Akcioni plan za članstvo kao sledeći korak na putu ka NATO-u, za koju drugi deo članica procenjuje da nije vreme zbog odnosa sa Moskvom.

Oba izvora su navela da pitanje podrške građana članstvu Crne Gore u NATO više nije u fokusu. “To je promenljiva kategorija i zavisi od mnogo čega”, rekao je jedan izvor. Ministarstvo odbrane je ranije, po oceni NATO-a, uspešno sprovelo reforme Vojske, što je bio četvrti uslov za dobijanje pozivnice.

I generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen je prilikom posete Podgorici 21. i 22 . maja poručio da su jačanje vladavine prava i reforma bezbednosnog sektora prioriteti Crne Gore na putu ka članstvu.

Jedan izvor je kazao da nijedna članica NATO-a neće imati ništa protiv uslovnog poziva Crnoj Gori, ako u međuvremenu na međunarodnoj pozornici ne bude nekih nepredvidljivih stvari.

Deo NATO članica iz Evrope, kao što su Holandija, Nemačka, Velika Britanija a indirektno i Francuska, imale su rezerve prema proširenju NATO-a generalno u ovom trenutku, uključujući i formalni poziv Crnoj Gori, jer žele da izbegnu dodatno zameranje Rusiji u jeku ukrajinske krize zbog sopstvenih ekonomskih interesa, pišu Vijesti.

Sa druge strane, SAD još nisu odlučile kakav će stav zauzeti u slučaju Crne Gore.

“Amerikanci još nisu rekli to što treba da kažu”, rekao je “Vijestima” sagovornik iz Vlade u neformalnom razgovoru.

Ovakav ishod podrazumevao bi da lideri NATO-a u Velsu pohvale Crnu Goru za dosadašnji učinak, ali i zatraže da uloži dodatne napore i ostvari konkretne rezultate u oblastima vladavine prava i reformi bezbednosnog sektora