Hrana u kolektivima bez kontrole

Nakon dobijanja sertifikata o ispravnosti od nadležnog instituta prilikom pokretanja proizvodnje i plasiranja na tržište, proizvođač nije u obavezi da ikada više kontroliše svoju robu. Na tenderima za snabdevanje hranom uvek prolaze oni koji ponude najbolju cenu, a ne kvalitet, piše Danas.

Sve to za posledicu ima učestalo i masovno trovanje hranom po vrtićima, školama i drugim kolektivima. Trovanje radnika Fijata poslednje je u nizu koje potvrđuje da hranu distribuiranu u kolektivima niko ne kontroliše. Podatak da je u proteklih šest meseci više od 300 beogradskih školaraca otrovano, zatim više desetina dece u vrtićima širom zemlje, nije alarmirao nadležne da pojačaju inspekcijski nadzor. Ukoliko se utvrdi odgovornost, sledi zatvaranje pekare ili mesare koja dostavlja hranu, i to na kraći period, nakon čega ponovo nastavlja da nesmetano radi.

Predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Srbije Goran Papović kaže za Danas da su to činjenice na koje je stručna javnost godinama upozoravala, ali da se situacija ne menja, što za posledicu ima sve češća trovanja hranom. Ova organizacija sprovela je sopstveno istraživanje.

"Od Predškolske ustanove "Radosno detinjstvo", čija kuhinja snabdeva sve vrtiće u Novom Sadu, zatražili smo da nam dostave kompletnu proceduru kontrole hrane. Došli smo do frapantnog podatka da sami sebe kontrolišu. Ne postoji nijedna nezavisna institucija koja to radi", ukazuje Papović. Prema njegovim rečima, dolazak, prijem hrane, kontrolu kvaliteta, pripremu i distribucija, u toj ustanovi kontroliše jedna osoba.

"Oni imaju ugovor sa Institutom za javno zdravlje, ali ta kontrola je povremena, ukoliko uopšte postoji. Niko ne može da dobije podatak koliko su česte kontrole sanitarne i veterinarske inspekcije. Kada se dogodi trovanje, snabdevač hranom se kazni – pekara, mesara, klanica... i na tome se završi", ističe Papović. On dodaje da više od 90 odsto snabdevača nije evidentirano, niti imaju sve sertifikate o ispravnosti hrane.

"Pre devet godina najavljeno je da oni koji se bave distribucijom hrane moraju da imaju HACCP sertifikat, koji garantuje kvalitet. Naša organizacija je to podržala, ne samo što je standard i zahtev EU, već kako bi na našem tržištu bila bezbedna hrana. Međutim, niko ne kontroliše koliko njih ispunjava kriterijume", ukazuje Papović.

Petorica radnika kompanije Fijat automobili Srbija (FAS) koji su, zbog trovanja hranom u fabričkom restoranu, prekjuče posle podne hospitalizovani na Klinici za infektivne bolnice kragujevačkog Kliničkog centra, tokom jučerašnjeg dana otpušteni su iz te zdravstvene ustanove.

Direktorka Klinike za infektivne bolesti Olgica Gajović rekla je da su hospitalizovani radnici FAS-a juče iz bolnice izašli – izlečeni.

"Zbog trovanja hranom, od četvrtka po podne pregledano je oko 40 radnika, a u petak ujutro javilo nam se još nekoliko njih sa blagim simptomima trovanja", kazala je Gajovićeva. Ocenila je, pritom, da se radi o lakšem trovanju hranom koje je izazvala bakterija stafilokokus aureus.

Svi radnici FAS-a koji su zatražili lekarsku pomoć, prema njenim rečima, jeli su špagete sa mesom, nakon čega su počeli da osećaju malaksalost i mučninu, praćenu povraćanjem i retkom i učestalom stolicom.

Fabrički restoran FAS-a se, prema informaciji iz te kompanije, hranom snabdeva od eksternog dobavljača.

Direktor Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu Draga Vasiljević kaže da je ta ustanova uključena u utvrđivanje uzroka trovanja radnika FAS-a hranom. "Epidemiolozi su od juče u FAS-u i na Klinici za infektivne bolesti“, rekao je Vasiljević.

Povećati inspekcijski nadzor

"Potrebno je pod hitno formirati Nacionalni savet za bezbednost hrane, koji bi se bavio procenom i upravljanjem rizicima. Izmene Zakona o bezbednosti hrane se dugo najavljuju, a kako bi se sprečila dalja masovna trovanja hranom, prvenstveno treba pojačati inspekcijski nadzor", navodi Goran Papović.