“Ujedinjena EU ili protektorat SAD“

Evropska unija će, da bi opstala, morati da krene u pravcu čvršćeg političkog povezivanja članica u neku vrstu evropske federacije, jer će politički fragmentisana biti samo skup država koje će svaka ponaosob biti u ulozi protektorata Sjedinjenih Američkih Država, smatra bivši diplomata i profesor na više italijanskih univerziteta Paskale Baldoči.

Baldoči, koji je kao diplomata u više evropskih država bio neposredni svedok nekih od ključnih faza ujedinjenja Evrope, danas je veliki zagovornik prerastanja EU u političku zajednicu, međutim ističe da je ključ evropske budućnosti u Berlinu i Parizu, bez čije volje taj korak ne može da bude učinjen.

Držeći predavanje na temu "Realnost i očekivanja na evropskoj sceni", Baldoči je ocenio da je najveći problem to što u EU danas nema velikih evropskih političara sa vizijom, ali i izrazio uverenje da će politička unija kad-tad biti uspostavljena.

"Na međunarodnom planu Evropa danas nema nikakvu težinu, ona je nepostojeći entitet i nepolitički akter, ali mogla bi da postane nešto jer naše vrednosti demokratije su takve da možemo da mnogo doprinesemo globalizaciji i dobrobiti celog čovečanstva", rekao je Baldoči.

On je istakao i važnost predstojećih izbora za poslanike Evropskog parlamenta, jer bi, kako upozorava, nacionalističke i populističke stranke, kojih ima u svim evropskim državama, visoku apstinenciju birača mogle da zloupotrebe tumačeći je kao dokaz teze da je koncept EU prevaziđen.

Prema njegovim rečima, ključno je da posle konstitusanja Evropskog parlamenta, za predsednika Evropske komisije bude postavljena snažna politička figura koja će imati više političke vizije i mašte od sadašnjeg predsednika Žozea Manuela Baroza.

Evropski parlament bi, kako smatra Baldoči, trebalo da bude osnažen formiranjem doma čiji bi članovi bili delegirani iz nacionalnih parlamenata, jer bi tako ta evropska institucija stekla snažniji demokratski i politički legitimitet.

"U Evropi je kralj go i mora sam pronaći snagu da preživi", slikovito se izrazio profesor Baldoči.

EU, kako smatra, neće dobiti podršku SAD da se čvršće politički ujedni, jer snažnija Evropa postaje ozbiljniji politički i ekonomski takmac na globalnoj sceni, što nije u interesu Vašingtona.

Raspoloženje među žiteljima EU je, uveren je, takvo da bi fazno političko ujedinjenje EU naišlo na podršku, ali pitanje je da li takvu viziju budućnosti deli i sadašnja generacija donosilaca političkih odluka.

Politička elita u Francuskoj u ovom trenutku, kako smatra, ne podržava pravac transformacije EU u političku zajednicu, iako je među tamošnjim intelektualcima sve ječi glas onih koji vladu u Parizu podstiču na taj korak.

"Sa druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel je bila građanin Istočne Nemačke i nije odrasla na evropskim aspiracijama zapadnih Nemaca, tako da mi još nije jasno u kolikoj je meri za čvršće političko povezivanje unutar EU", rekao je Baldoči.

Politička unija bi, kako smatra, trebalo da počne od kreiranja zajedničke politike u oblastima koje su od najneposrednijeg značaja za građane, kao što su zajednička spoljna, bezbednosna, socijalna i fiskalna i energetska politika.

Okrugli sto u okviru kojeg je održano predavanje profesora Baldočija organizovao je Evropski centar za mir i demokratiju Univerziteta za mir UN, a prisustvovao mu je veliki broj akademskih stručnjaka i članova diplomatskog kora.