"Dvostruki standardi onih koji su odvojili KiM"

Lavrov je naveo da "pokušaji onih koji su organizovali secesiju Kosova od Srbije i Majote od Komorskih ostrva da stave pod sumnju slobodno izražavanje volje stanovnika Krima ne može drugačije da se oceni, nego kao flagrantna demonstracija dvostrukih standarda".

Lavrov je polovinom marta, posle razgovora sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem u Londonu, naveo Komorska ostrva kod jugoistočne obale Afrike kao primer prava na samoopredeljenje, gde je krajem prošlog veka održan referendum o nezavisnosti od Francuske.

"Jedno od ostrva izjasnilo se protiv, zbog čega je Francuska insistirala na prebrojavanju glasova tako da se uvaži ne ukupan broj glasalih stanovnika Komorskih ostrva u celini, već svakog ostrva pojedinačno", rekao je Lavrov u autorskom tekstu za britanski "Gardijan".

Po tom osnovu, kako je dodao, ostrvo Majota ostalo je u sastavu Francuske, najpre kao kolonijalna teritorija, a naknadno je ono uključeno u sastav Francuske.

"Šta je to bilo - aneksija ili samoopredeljenje, ne znam. UN i Afrička unija nisu priznali takvu odluku Francuske, ali EU sa tim mirno živi", rekao je tada Lavrov, dodajući da Krim za Rusiju znači nemerljivo više nego Komori za Francusku i Foklandi za Veliku Britaniju.

Ruski ministar je za britanski list napisao da zabrinutost povodom Ukrajine izaziva i težnja da se zatvaraju oči pred time da "glavnu opasnost za budućnost" te zemlje predstavlja "širenje haosa koje seju ekstremisti i neonacisti".

Lavrov je pozvao NATO da prestane sa neosnovanim podizanjem napetosti i vrati se ozbiljnom zajedničkom radu.

"Savremeni svet nije obdanište u kom postoje neki vaspitači, koji izriču kazne po sopstvenom nahođenju. Ratoborne izjave koje su se čule na ministarskom sastanku NATO u Briselu 1. aprila ne uklapaju se u zahtevima za deeskalacijiu. Deeskalaciju treba početi od retorike", naveo je šef ruske diplomatije.

Prema Lavrovljevim rečima, niko nije učinio više od Rusije za podršku nezavisne ukrajinske države, uključujući dugogodišnje dotiranje ukrajinske privredu putem niskih cena energenata.

"Na samom početku aktuelne krize, mi smo podržali ideju Kijeva o održavanju neodložnih konsultacija Ukrajina-Rusija-EU radi razmatranja načina za harmonizaciju integrativnih procesa. Brisel je to kategorički odbacio. Takva pozicija pokazuje nekonstruktivnu i opasnu liniju koju SAD i EU već dugo sprovode. Oni su pokušavali da Ukrajinu stave pred bolan izbor između Zapada i Istoka, još više produbljujući unutrašnje razlike", naveo je ruski ministar.

Prema njegovim rečima, Rusija dobro razume situaciju u Ukrajini, koja je tek nešto više od 20 godina ranije stekla nezavisnost i "treba da rešava složene zadatke svog uspostavljanja kao suverene države".

"Među njima je traženje balansa interesa između njenih raznorodnih regiona, čiji stanovnici imaju različite istorijske i kulturne korene, govore različite jezike i imaju različitu perspektivu...U toj situaciji uloga spoljnih sila trebalo je da bude u tome da pomogne Ukrajincima da očuvaju još krhke temelje građanskog mira i održivog razvoja", ukazao je Lavrov.

Moskva je, kako je istakao, čvrsto uverena da to može biti postignuto, između ostalog, sustavnom reformom, koja treba da odgovori na zahteve jugoistočnih regiona Ukrajine da ruski jezik ima status drugog zvaničnog, da se garantuje vanblokovski status Ukrajine, i ostvare neodložne mere da se zaustave aktivnosti nelegalnih oružanih formacija Desnog sektora i ultranacionalističkih grupa.

"Mi nikome ništa ne namećemo, jednostavno vidimo da ako to ne učini, Ukrajina će sve spiralno ulaziti u krizu sa nesagledivim posledicama. Spremni smo da učestvujemo u međunarodnim naporima koji su usmereni na dostizanje tih ciljeva", rekao je Lavrov.

On je dodao da Rusija podržava poziv tzv. Vajmarske trojke (šefovi diplomatije Nemačke, Francuske i Poljske) o održavanju pregovora Rusija-EU, uz učešće Ukrajine i drugih zemalja Istočnog partnerstva o posledicama mogućeg zaključivanja njihovih sporazuma sa EU.