Hrvatska: Depeša JNA dokaz genocida

U nastavku glavne rasprave o međusobnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid tokom rata 1991-95, Hrvatska se jutros, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, pozvala na dokument JNA kao na dokaz da su srpske paravojske počinile genocidne zločine na hrvatskoj teritoriji.

Zastupnik Hrvatske Filip Sends citirao je depešu obaveštajne službe JNA iz oktobra 1991. da je paravojna formacija Željka Ražnatovića Arkana "počinila nekontrolisane akte genocida i druge zločine" u okolini Vukovara.

To je, po Sendsu, dokaz da su vlasti SR Jugoslavije tada bile svesne "ozbiljnog rizika da će u Hrvatskoj biti počinjen genocid", ali nisu ništa učinile da to spreče.

Sends je naznačio da "nema dileme" da su paravojske, uključujući i dobrovoljce Vojislava Šešelja, koje su zločinima u Hrvatskoj "uništile čitave zajednice" nesrba "s lanca pustile vlasti Srbije", tvrdeći da se iz toga može zaključiti da su delile i njihovu "genocidnu nameru".

Osvrćući se na teorijsku osnovu genocida, predstavnik Hrvatske podvukao je da, nasuprot tumačenju Srbije, nije neophodno da bude uništena čitava etnička grupa, već da se zločinima onemogući njeno funkcionisanje na određenom, makar vrlo ograničenom prostoru, čak i u jednom selu.

Sends je naglasio da i premeštanje stanovništva može biti oblik genocida, ukoliko je počinjeno uz "genocidnu nameru" za makar i delimično uništenje te grupe.

Podsetio je i na izdvojena mišljenja dvojice sudija iz presude najvišeg suda UN u sporu BiH-Srbija da su vlasti SRJ bile "saučesnik" u genocidu u Srebrenici, a ne samo da genocid nisu sprečile, kako je 2008. odlučila većina sudija.

Sends je tvrdio da postoji dovoljno dokaza za to saučesništvo i u genocidnim aktima tokom rata u Hrvatskoj, zato što je "Srbija znala za genocidnu nameru paravojski".

Uzvraćajući na argument srpske delegacije da pred Haškim tribunalom nijedan pojedinac nije ni optužen, ni osuđen za genocidna dela, predstavnik Hrvatske Kir Starmer ocenio je da to nije prepreka za utvrđivanje odgovornosti države za genocid.

Po Starmeru, genocidna namera države može se izvesti iz zločina koji su u Hrvatskoj počinjeni, a koje je Haški tribunal utvrdio u presudama Miletu Mrkšiću, Milanu Martiću i Milanu Babiću.

I zastupnica Jana Špero rekla je da je presudama Milanu Babiću, Milanu Martiću i Miletu Mrkšiću utvrđeno da su JNA, srpska milicija i paravojne snage, tokom sistematskih i raširenih napada na hrvatsko civilno stanovništvo, počinile zločine, uključujući ubistva, mučenje, prisilno pomeranje i nezakonito pritvaranje civila.

Snage koje su te zločine počinile, naglasila je Špero, bile su pod direktnom kontrolom vlasti u Beogradu. Po njenim rečima, ubijeno je 12.500 Hrvata, a 865 se još vode kao nestali. Oko 7.700 hrvatskih državljana je bilo oterano u pritvoreničke logore, od kojih su neki bili na teritoriji Srbije, a prisilno su pomerene stotine hiljada civila.

Njihova imovina je bila uništavana, a 1.500 katoličkih crkava je bilo srušeno. "Silovano je više hrvatskih žena nego što se može znati", tvrdila je zastupnica Hrvatske.

Iz sporazuma o priznavanju krivice, koji je Milan Babić, bivši premijer SAO Krajine, postigao sa tužilaštvom Haškog tribunala, Špero je citirala da je počinjeno "istrebljenje i ubistvo stotina Hrvata u cilju stvaranja velikosrpske države". Svi ti zločini, po hrvatskoj delegaciji, predstavljaju akt genocida. Obrazac po kojem su se zlodela odvijala širom Hrvatske dokaz su genocidne namere vlasti u Beogradu i srpskih snaga.

"Srbija je počinila zločine nad Hrvatima samo zato što su Hrvati", zaključila je Špero.

Hrvatska delegacija nastavlja iznošenje argumenata za svoju tužbu. Danas po podne sud će saslušati iskaze prvih svedoka Hrvatske, koja će do kraja ove nedelje dokazivati navode svoje tužbe.

Od 10. marta, zastupnici Srbije će uzvratiti izlaganjima o hrvatskoj tužbi, ali i o kontratužbi koju je zvanični Beograd podneo protiv Zagreba.

Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta do 1. aprila.

Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.

Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.

U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".

Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se u tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine.

U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ okrivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.

Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.

Genocid je, kako se navodi u kontratužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.

Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.

Hrvatskim vlastima bi sud, prema tužbi Srbije, zbog toga trebalo da naloži da, u skladu sa svojom međunarodnom obavezom, kazni genocid počinjen na njenoj teritoriji pre, za vreme i posle operacije Oluja.

Srbija kontratužbom traži i da Hrvatska "plati puno obeštećenje" Srbima iz Kninske krajine za "sve gubitke i štete nanete izazvane delima genocida", kao i da "uspostavi neophodne pravne uslove i bezbednu okolinu za siguran i slobodan povratak" članova srpske zajednice u njihove domove u Hrvatskoj i za normalan život uz poštovanje svih nacionalnih i ljudskih prava.

Vlasti u Beogradu tužbom traže i da Hrvatska iz zakona o državnim praznicima ukloni "Dan pobede i domovinske zahvalnosti" i "Dan hrvatskih branitelja", koji se slave 5. avgusta, "na dan trijumfa genocidne operacije Oluja".

Glavni pravni zastupnik Srbije u ovom procesu je Saša Obradović, a članovi tima su: profesor Vilijam Šabas, jedan od najvećih pravnih autoriteta za pitanje genocida; nemački pravnik Anderas Cimerman, koji je učestvovao i u sporovima Srbije sa BiH i Kosovom; britanski advokat Vejn Džordaš, koji je pred Haškim tribunalom branio Jovicu Stanišića i beogradski advokat Novak Lukić, bivši branilac Momčila Perišića i Veselina Šljivančanina.

Hrvatsku zastupaju profesorka međunarodnog prava iz Rijeke Vesna Crnić Grotić; pomoćnica ministra spoljnih poslova Andrea Metelko Zgombić, uz ugledne britanske pravnike Džejmsa Kroforda, Filipa Sendsa i Kira Starmera. Član hrvatskog tima biće i američki advokat Luka Mišetić, koji je pred Haškim tribunalom zastupao generala Anta Gotovinu.

Pored predsednika Petra Tomke iz Slovačke i potpredsednika Bernarda Sepulvede-Amora iz Meksika, o sporu Hrvatske i Srbije odlučivaće još i sudije: Hisaši Ovada iz Japana; Roni Abraham iz Francuske; Kenet Kit sa Novog Zelanda; Mohamed Benuna iz Maroka; Leonid Skotnikov iz Rusije; Antonio Trindade iz Brazila; Abdulkavi Ahmed Jusuf iz Somalije; Kristofer Grinvud iz Velike Britanije; Džoan Donohju iz SAD; Đorđo Gaja iz Italije; Džulija Sebutinde iz Ugande i Su Hanđin iz Kine.

Obe strane imenovale su i ad hok sudije koje će, takođe, biti članovi veća. U ime Srbije, to je Milenko Kreća, a Hrvatska je za ad hok sudiju imenovala Budislava Vukasa.

Juče su predstavnici hrvatskog pravnog tima predstavili svoje najvažnije argumente za tvrdnju da je Srbija izvršila genocid na području Hrvatske od 1991. do 1995. godine.

Srbija će argumente iz svoje kontratužbe predstaviti 10. marta, a potom pozvati i svoje svedoke.

Hrvatska je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te republike od 1991. do 1995. godine. Deset godina kasnije Srbija je odgovorila kontratužbom zbog kršenja iste konvencije.

"Hrvatska nije htela unakrsno ispitivanje svedoka Srbije"

Najviši sud UN zabranio je izveštačima da sadržaj iskaza svedoka u ovom postupku objave do kraja rasprave, 1. aprila.

Ovaj embargo komentarisao je za B92 šef srpskog tima Saša Obradović. On kaže da je to naprosto jedno pravilo koje je sud primenjivao i u slučaju procesa BiH protiv zajednice Srbije i Crne Gore. "Ne mogu da objasnim, jer shvatam da postoji težnja javnosti da shvati šta se dešava".

Danas je kao veštak za Hrvatsku svedočila predsednica beogradskog Helsinškog odbora za zaštitu ljudskih prava Sonja Biserko.

Kako javlja naš reporter, još 10 svedoka treba da svedoči, a imena su objavljena za samo njih četvoro. Pored Sonje Biserko tu su i Ivan Grujić, koji će svedočiti o masovnim grobnicama, Marija Katić...

Saša Obradović kaže da se pojavljuju kao svedoci samo oni za koje jedna od strana zahteva unakrsno ispitivanje.

On je naveo i da Hrvatska nije tražila unakrsno ispitivanje onih svedoka koje je Srbija predložila.

Obradović je rekao da je strategija Srbija krivično-pravne prirode, s ciljem da "dokazemo postojanje genocida, a potom i odgovornosti države Hrvatske za taj genocid".