Da li će crkve ujednačiti kalendar?

Datum proslavljanja Božića jedno je od glavnih pitanja kojim će se baviti predstavnici svih pomesnih pravoslavnih crkava na konsultacijama zakazanim za početak marta na inicijativu vaseljenskog patrijarha Vartolomeja.

Ovaj sastanak trebalo bi da bude priprema za održavanje Svepravoslavnog sabora koji bi mogao da bude zakazan već za 2015. godinu.

Iako se već decenijama govori o održavanju skupa na kome bi sve crkve trebalo da zauzmu stav o nizu otvorenih pitanja u pravoslavlju, najnovije vesti sa Fanara ukazuju da je ovakav istorijski sabor ovog puta na vidiku. Poznata je i većina tema o kojima će gotovo sigurno biti govora. Pored kalendarskog pitanja, velikodostojnici bi, između ostalog, trebalo da zauzmu stav o zvaničnom redosledu crkava, ali i autokefalnosti pojedinih hrišćanskih zajednica.

Poglavari istočnih crkava, o održavanju Svepravoslavnog sabora, prvog posle čak 12 vekova, kako kažu upućeni u crkvena zbivanja, neformalno su razgovarali prošle godine na dva bitna događaja - obeležavanju 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta u Nišu i 1025. godišnjici od krštenja Rusije u Kijevu. Pitanje jednoobraznosti kalendara sigurno je najkompleksnije, ali nije i jedino koje može da izazove razmenu argumenata.

Dimitrije Kalezić, profesor Bogoslovskog fakulteta, kaže da je prelazak na gregorijanski kalendar tema o kojoj bi trebalo razgovarati, ali i pažljivo odmeriti sve dobre i loše strane takvog poteza. "Postoje odstupanja Julijanskog kalendara od astronomskog, što su potvrdila računanja Milutina Milankovića", kaže Kalezić. "Ideja o budućem jedinstvenom kalendaru nije nerealna, ali to bi moglo da izazove otpor vernika. To pokazuje i praksa drugih crkava koje su prešle na novi, gregorijanski kalendar. Nema sumnje da će zato ovo pitanje dugo biti tema za sve hrišćanske crkve, kao i da odluka neće biti doneta preko noći".

Iz Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, nedavno je potekla inicijativa da bi poglavari pravoslavnih crkava na ovom Saboru trebalo da daju jasan odgovor na problem legalizacije homoseksualnih brakova u Evropi. Podršku ovoj ideji, kako tvrdi RPC, dali su poglavari čak devet pomesnih pravoslavnih crkava.

"Sve što se dešava u zapadnom društvu izaziva krajnju zabrinutost kod poglavara pravoslavnih crkava", rekao je zamenik šefa Odeljenja za spoljne crkvene veze RPC Nikolaj Balašov. "Oni smatraju da na to treba dati jasan odgovor Pravoslavne crkve u celini. Mnogi od njih smatraju da to treba da bude jedan od zadataka budućeg Svepravoslavnog sabora i da on treba prvenstveno da bude posvećen aktuelnim problemima koji realno brinu ljude".

Krugu pravoslavnih crkava koje su se založile za što skorije održavanje skupštine svih istočnih hrišćana još pre dve godine pridružila se i Srpska pravoslavna crkva. Sveti arhijerejski sabor SPC ponovio je tada stav da bi trebalo brže raditi na njegovoj organizaciji. Srpska patrijaršija već godinama ima predstavnike u stalnim telima koja se bave kontaktima sa ostalim pomesnim pravoslavnim crkvama. Najveća prepreka velikom sabiranju pravoslavnih hrišćana, kako se procenjuje, jesu složeni odnosi između dva bloka crkava, koji često zadiru i u pitanja politike i odnosa snaga velikih sila. Prvu grupu čine "jelinske“ crkve, okupljene oko Vaseljenske patrijaršije i Atinske arhiepiskopije, čiji su pojedini interesi suprotstavljeni takozvanom "slovenskom bloku“, čiji je stub u Moskvi.

Ove grupe crkava imaju saglasnost oko većine pitanja koja bi se našla na Saboru, osim oko dve tačke. Najveći jaz postoji oko diptiha (redosleda) pravoslavnih crkava, s obzirom na to da Moskva i Carigrad pojedine crkve različito rangiraju.

Drugi veliki problem je broj crkava, budući da postoje zajednice u pravoslavlju na koje se različito gleda. Sporan status imaju, pre svega, Finska, Estonska, Američka, Japanska i Kineska pravoslavna crkva. Za deo ortodoksnog sveta one su autokefalne (potpuno samostalne), dok im druge priznaju status tek - autonomnih.

Srpska pravoslavna crkva neguje dobre odnose i sa Carigradom, koji se smatra pupkom pravoslavlja, ali i sa Ruskom crkvom. Odnosi sa Moskvom posebno su ojačali poslednjih nekoliko godina, a duboke veze produbljene su bezrezervnom podrškom Moskovske patrijaršije borbi srpskog naroda za očuvanje Kosova i Metohije.