Novinari među najlošije plaćenima

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Sindikat novinara Srbije ne raspolažu zvaničnim statističkim podacima o redovnosti i visini zarada novinara u srpskim medijima, ali njihovi čelnici kažu da su novinari među najlošije plaćenim zanimanjima i da je situacija, pre svega, u privatnim medijima "katastrofalna".

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović kaže da u Srbiji ima oko 1300 registrovanih medija, što je prevelik broj za ovdašnje tržište, te da veliki broj medija na ovakvom tržištu nužno podrazumeva niske plate i nestabilan položaj zaposlenih.

"Još važnije je što to stvara osećaj nesigurnosti zaposlenih, pa kao posledicu imamo autocenzuru, koja je obeležila 2013. godinu", rekao je Obradović Tanjugu.

Napomenuvši da je redovnost isplata zarada u medijima i njihova visina više sindikalno nego profesionalno pitanje, Obradović kaže da su informacjie kojima NUNS raspolaže uglavnom dobijene u ličnim kontaktima.

Prema tim informacijama, dodao je, u veoma malom broju medija u Srbiji se zarade isplaćuju redovno, a u proseku one iznose između 30 i 40 hiljada dinara.

"Ono što je, pak, sigurno je da je novinarstvo u ovom trenutku među lošije plaćenim poslovima, da su plate neredovne i ono što je za novinarstvo najopasnije i za profesiju u celini je to što postoji velika nesigurnost u statusu zaposlenih zbog velikog pritiska na medije", naveo je Obradović.

Otuda, kaže, i geslo koje se najčešće čuje u većini redakcija u Srbiji je: "Ćuti i radi, jer uvek mogu da nađem nekog ko će to da radi za manje para".

Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa tvrdi da niko u Srbiji, pa ni država, nema podatke o redovnosti isplata zarada u medijima u Srbiji, pa ni o njihovoj visini.

Zato je, objašnjava, taj sindikat od Ministarstva kulture prošle godine tražio, a ove godine obnovio zahtev, da im se dozvoli da naprave analizu koja bi bila veoma značajna za rad medija.

"Mi imamo podatke za članove našeg sindikata, ali na nivou Srbije podataka o tome nema, posebno iz privatnih medija gde nema ni sindikata. Tamo gde postoje sindikati znamo da ima kašnjenja u isplati zarada, a u privatnim medijima gde nema sindikata, a takvih slučajeva ima, novinari rade i na crno - zarade im se isplaćuju na ruke ili pola na ruke, pola na račun", objašnjava Čabarkapa.

U medijima u unutrašnjosti, navela je, zarade su manje od minimalca, a prema nezvaničnim informacijama, ima slučajeva da se u velikom broju privatnih medija u Beogradu zarade ne isplaćuju redovno, kaže Čabarkapa.

Ona je dodala i da neki mediji ne uplaćuju ni doprinose svojim zaposlenima. To, međutim, kaže, nije moguće dokazati, jer Sindikat novinara Srbije nema prava da prikuplja informacije o tome, osim u onim medijima gde imaju svoje članstvo.

"Nemamo pravo da tražimo informacije o zaradama u medijima gde nemamo svoje članstvo, jer bi ti mediji u protivnom mogli da nas tuže", navela je Čabarkapa, koja tvrdi da je posebno u delu prihvatnih medija stanje "katastrofalno".

Stanje u medijima koja su vlasništvo države ili lokalne samouprave u koje sindikat ima uvid je različito, rekla je ona, dodajući da zarade negde kasne po dva, tri, pa i četiri meseca, a negde ne kasne.

"To su, inače, podaci koje od nas traži i Evropska federacija novinara, čiji je Sindikat novinara Srbije član. Mi te podatke nemamo i nećemo ih imati sve dok ne dobijemo podršku resornog ministarstva da se time bavimo. Podatke nema ni država", rekla je Čabarkapa Tanjugu.