Dan ljudskih prava, 10. decembar

U svetu se u utorak obeležava Dan ljudskih prava. U beogradskom Domu omladime prikazuju se filmovi snimljeni na tu temu, a nevladina organizacija "Žene u crnom" održala je mirovnu akciju na Trgu Republike. Svi učesnici okruglog stola o ulozi političara i medija u promociji ljudskih prava složili su se da je stanje u toj oblasti u Srbiji popravljeno u poslednje 2 godine, ali da još mnogo toga treba da bude urađeno. Šef Misije Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Jugoslaviji Ričard Tol naglasio je da su politički sukobi usporili proces stvaranja demokratskih institucija i da na tom planu treba još mnogo uraditi. Prema njegovim rečima, treba ostvariti napredak u civilnoj kontroli vojske i policije, obnavljanju ekonomije i rešavanju problema povratka raseljenih.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić rekla je da se prvi put posle 12 godina Dan ljudskih prava u Srbiji dočekuje drugačije. "Mediji su promenili stav u odnosu na to i ta tema je mnogo više zastupljena. Ipak, nije rešen problem kršenja prava u prošlosti. Bez toga nema vladavine prava, a ni reformi", navela je Nataša Kandić. Ona je istakla da je unapređivanje ljudskih prava još na deklarativnom nivou i da političari još veruju da ta prava zavise od njihove volje. "Oni moraju da rade na ostvarivanju principa vladavine prava, da zanemare svoje sklonosti ka proceduri i mentalitetu prethodnog režima, prema kom je izvršna vlast bila iznad sudske i zakonodavne. Nevladine organizacije i civilno društvo opet dobijaju značajnu ulogu, time što će, u nedostatku nedovoljne svesti političara, početi da uznemiravaju javnost, jer samo takva javnost može da uznemirava političare, da vrši priotisak da dosledno i striktno drže poštovanja zakona", kaže ona.

Povodom svetskog dana ljudskih prava, šef Koordiunacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović upozorio je da u Pokrajini postoji kršenje tih prava. "Daleko smo od standarda vezanih za cilj koji se želi postići, a to je multietničko društvo na Kosovu i Metohiji. Nema povratka velikog broja interno raseljenih lica u broju koji je zadovoljavajuć, nema zadovoljavajuće bezbednosti i slobode kretanja, nema rešene situacije oko počinjenih zločina i kriminalnih akata, nema rešenja za veliki broj kidnapovanih i nestalih, kako Srba, tako i Albanaca, još se poslanici Parlamenta voze u blindiranim automobilima, sa ogrom,nim obezbeđenjima, oni koje su građani izabrali nemaju slobodu kretanja. Kako i šta onda možemo da pričamo o građanima?", rekao je Čović.

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska Biljana Kovačević Vučo rekla je za B92 da se u Jugoslaviji promenilo dosta toga od pada Miloševićevog režima, ali da nije promenjen sistem, jer i dalje ne postoje nov Ustav i nove institucije koje bi ulivale poverenje građanima. Činjenica je da građani veoma često ne znaju na koga da adresiraju svoje probleme u smislu ostvarenja nekih svojih prava i realizacije nekih svojih pravičnih zahteva, kaže Biljana Kovačević Vučo.