Nije lako do "Balkanske šestorke"

Plan Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore, za osnivanje inicijative Zapadnobalkanska šestorka, u cilju jačanja regionalne saradnje i ubrzanja puta ka EU, u skladu je sa željama Brisela o unapređenju odnosa u ovom regionu, ali ostaje pitanje koliko je moguće sprovesti u delo vrlo ambiciozne ciljeve, ocenjuju stručnjaci.

Podsetimo, u radnom dokumentu ministarstva na čijem čelu je Igor Lukšić, a u čiji je integralni tekst Danas imao uvid, navodi se potreba za umrežavanjem šest zemalja Zapadnog Balkana - Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova (sa fusnotom), Makedonije i Srbije.

U tom kontekstu istaknuto je da bi posebni napori bili posvećeni osnivanju Parlamentarne skupštine Zapadnobalkanske šestorke. Laslo Varga, zamenik predsednika Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, kaže za Danas da crnogorski predlog nije posebno nova ideja jer se umnogome temelji na primeru saradnje zemalja severne Evrope.

"Parlamentarci iz država regiona su i ranije razmatrali slična pitanja i nesumnjivo postoji potreba za jačanjem saradnje, naročito u domenima kao što je policija, jer bi se tako efikasnije rešavali problemi poput ilegalnih imigranata. Ipak, što se političkog dela saradnje tiče ne verujem da postoji veći prostor osim slanja zajedničkih pozitivnih poruka, jer se okolnosti u šest nabrojanih zemalja umnogome razlikuju, što podrazumeva i različit tempo njihove evropske integracije“, smatra Varga.

Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative, komentariše za Danas da je Lukšićev predlog u skladu sa željom EU da države regiona unaprede saradnju kako bi rešile otvorena pitanja pre nego što postanu članice, ali da ostvarenje takve zamisli "neće ići glatko".

"Koncept je kompatibilan sa ciljevima Igmanske inicijative, uključujući nordijski model saradnje, ali mislim da neće biti lako ostvaren jer se radi o četiri države bivše SFRJ, kao i o Kosovu, koje, uprkos briselskim pregovorima Beograda i Prištine, može da predstavlja kamen spoticanja", navodi Popov.

Beljulj Bećaj, predsednik Evropskog pokreta na Kosovu, ocenjuje za Danas da osnivanje Zapadnobalkanske šestorke može da bude odskočna daska za ubrzavanje pridruživanja tih država EU.

"Samo nezavisne države mogu da razumeju koliko zavise jedne od drugih, naročito u borbi protiv kancerogenih pojava kao što su organizovani kriminal, korupcija, te u domenima poput energetike i saobraćaja. Istovremeno, neophodna je politička koordinacija država i nasušna je potreba za slobodom kretanja što podrazumeva maksimalnu relativizaciju granica, odnosno ukidanje pasoške kontrole, jer se time unapređuju ljudska prava", kaže Bećaj.

A gde je Hrvatska?

Prema mišljenju Aleksandra Popova, nije dobro što je Hrvatska izostavljena iz Zapadnobalkanske šestorke. "Hrvatsku, koja je postala članica EU, ne treba izostavljati iz regionalnih inicijativa, jer ona može da služi kao važna kopča između balkanskih država i Unije", ukazuje Popov.