Sužava se prostor za Snoudena

"Snouden je saznavši za stav predsednika Vladimira Putina o uslovima za ostanak u Rusiji, odustao od svog zahteva", kaže portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

U međuvremenu Snoudenu stižu odbijenice. Austrija, Finska, Nemačka, Irska, Norveška, Brazil, Poljska, Španija i Švajcarska već su saopštile da on ne može da traži azil u tim zemljama po važećim zakonima, prenosi BBC.

Razlog je isti: u svim tim zemljama onaj ko traži azil mora biti na teritoriji zemlje u kojoj traži utočište.

Međutim, kako piše nemački nedeljnik Špigel, nemačko Ministarstvo inostranih poslova proverava da li se "američkom neprijatelju broj jedan" Edvardu Snoudenu može dodeliti dozvola boravka.

"To, ipak, zvuči kao neverovatno, između ostalog zato što Nemačka sa Amerikom ima ugovor o isporučivanju", navodi ovaj magazin, ukazujući da je ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih potvrdio da postoji Snoudenov zahtev za dobijanje boravka u Nemačkoj.

Iako se više nemačkih opozicionih političara izjasnilo za to da se Snoudenu dodeli azil u Nemačkoj, nemačko zakonodavstvo predviđa, međutim, da on mora biti u Nemačkoj, kada podnese zahtev za azil.

"Snouden ne može iz inostranstva podneti nikakav zahtev za azil", rekao je jedan od vodećih ljudi organizacije "Pro Asyl" Ginter Burghart, a to isto je u međuvremenu potvrdio i Fridrih.

Teoretski gledano, mogao bi Snouden da bilo gde pokuša da uđe u Nemačku, preko Poljske, na primer, ali bi tada, piše ovaj nedeljnik, bio vraćen u Poljsku, dok bi, ukoliko bi vazdušnim putem stigao, mogao, možda, da zatraži hitni postupak za azil, ali pitanje je kako bi mogao da uđe u avion bez važećeg pasoša, analizira ovaj magazin, koji je prvi pisao o američkom špijuniranju EU i Nemačke.

Prema Špiglu, postoji samo jedna mogućnost da vlada, pozivajući se na paragraf 22 Zakona o boravku, donese odluku, odnosno, Ministarstvo unutrašnjih poslova ili druga određena institucija, da se Snoudenu dodeli boravišna dozvola, radi očuvanja, to jeste, zaštite, političkih interesa Savezne Republike Nemačke.

Iako je to, kako se navodi, malo verovatno, postavlja se i pitanje da li bi on u Nemačkoj bio siguran, uz odgovor da bi mu tu pretilo izručenje Americi.

Finska je saopštila da je primila zahtev Snoudena za politički azil, ali da ne može da prihvati njegov zahtev, jer po finskom zakonu on mora da se nalazi u Finskoj, prenela je agencija Rojters. Portparol finskog ministarstva spoljnih poslova Titi Pilko rekao je da je Snouden poslao faksom svoj zahtev za azil finskoj ambasadi u Moskvi.

Španija je, takođe, saopštila da bi bilo kakav Snoudenov zahtev za politički azil bio nevažeći, jer se on ne nalazi na teritoriji Španije. "Da bi zahtev za azil bio pravno prihvatljiv osoba koja ga podnosi mora da bude u Španiji", istakao je šef diplomatije Španije Hose Manuel Garsija Margaljo, dodavši da on ne zna ni za jedan zahtev upućen Španiji.

"Podnošenje aplikacije za azil iz inostranstva u principu nije dozvoljeno", kazao je zamenik norveškog državnog sekretara za pravosuđe Pal Lonset.

Ni Indija ne vidi nijedan razlog da prihvati zahtev za politički azil odbeglog Snoudena, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova te zemlje. "Ambasada Indije u Moskvi primila je zahtev za azil 30. juna od Edvarda Snoudena", saopštio je portparol indijskog ministarstva spoljnih poslova. "Posle pažljivog razmatranja zaključili smo da nema razloga da se prihvati Snoudenov zahtev", dodao je portparol.

Francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je da Francuska nije primila nikakav zvaničan zahtev za azil odbeglog američkog obaveštajca Edvarda Snoudena, koji je obelodanio tajne podatke Nacionalne bezbednosne agencije. Pariz "nije primio nikakav poseban zahtev gospodina Snoudena", kazao je Oland, odbivši da pruži druge detalje.

Bivši saradnik američke NSA tražio je azil i u Poljskoj, ali nema šanse da ga dobije, saopštio je danas šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski.

"Stiglo nam je pismo koje ne ispunjava formalnosti zahteva za azil. Ali, i kada bi ispunjavalo, neću dati pozitivnu preporuku", objavio je danas Šikorski na Tviteru.

Sajt "Vikiliks" ranije je saopštio da je Snouden zatražio azil u 21 zemlji. Njihova pravna savetnica Sara Harison, zadužena za Snoudenov slučaj, lično je podnela zahtev u njegovo ime za odobravanje političkog azila u više zemlja.

"Zahtevi su uručeni zvaničniku ruskog konzulata na aerodromu Šeremetjevo u Moskvi kasno uveče", naveo je Vikiliks. "U dokumentima je istaknut rizik od progona sa kojim se Snouden suočava u SAD i iz ruskog konzulata biće prosledjivani relevantnim ambasadama u Moskvi", dodaje se u saopštenju.

Beta-AP

Podsetimo, Snouden se juče oglasio po prvi put otkad je, pre osam dana, iz Hong Konga stigao na moskovski aerodrum, i to pismom u kojem navodi da je i dalje slobodan da iznese nova otkrića o špijunskim aktivnostima američke vlade.

Snouden je u pismu upućenom vlastima Ekvadora, u koji je uvid imala agencija Rojters, istakao da ga Sjedinjene Američke Države nezakonito progone zbog toga što je razotkrio njihov tajni program "PRIZMA", koji omogućava praćenje elektronske komunikacije na najvećim Internet sajtovima.

On se zahvalio Ekvadoru na pomoći da dođe do Rusije i na razmatranju njegovog zahteva za azil. "I dalje sam slobodan i u mogućnosti da otkrijem informacije od javnog interesa. Dok sam živ, ostaću posvećen borbi za pravdu u ovom svetu punom neravnopravnosti. Ako se ikad ostvari moj doprinos zajedničkom dobru, svet će na tome moći da zahvali principima za koje se zalaže Ekvador", navodi se u pismu Snoudena predsedniku Ekvadora Rafaelu Korei, napisanom na španskom.