Kraj današnje rasprave u Skupštini

Poslanici su raspravljali o izveštajima o radu zaštitnika građana, poverenice za zaštitu ravnopravnosti, izveštaju poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pred poslanicima su bili izveštaji o radu Državne revizorske institucije, Agenciji za borbu protiv korupcije, a razmatrane su i strategije o reformi pravosuđa i o borbi protiv korupcije u narednih pet godina.

Na debati o predloženim strategijama o reformi pravosuđa i za borbu protiv korupcije, resorni ministar Nikola Sekaković od uloženih šest amandmana prihvatio je tri - dva na strategiju o reformi pravosuđa, a jedan na dokument o borbi protiv korupcije. Strategija bi trebalo da omogući strateško planiranje i stvaranje efikasnog antikorupcionog sistema u Srbiji u narednih pet godina, a najvažnije novine koje donosi odnose se na republičke političke stranke, čije bi finansiranje ubuduće trebalo da kontroliše Državna revizorska institucija.

Tokom objedinjene debate poslanica LDP Judita Popovoić ocenila je da je ministrov entuzijazam neutemeljen i da sadašnja vladajuća koalicija nema sposobnosti, niti dovoljno političke volje da sprovede reformu pravosuđa i da se izbori s korupcijom.

"Entuzijazam koji ste pokazali je neutemeljen, jer nema promene vrednosnih sistema na kojima bi trebalo da gradite sve ove lepe želje u nacionalnim strategijama. Da sam ironična, rekla bih da je ova strategija o pravosuđu 'trla baba lan', ali nisam, pa ću govoriti o tome kao o eufemizmima", rekla je Popovićeva.

Ona je dodala da ministrovo ponašanje ne uliva poverenje da je promenjen vrednosni sistem iz devedesetih i ocenila da on ne vidi ništa loše u tome "kad razmenjuje slatkiše s haškim optuženicima, zaboravljajući zašto su oni tamo".

"To je taj problem nerazumevanja novog vrednosnog sistema koji bi trebalo da promovišete i iz tog razloga mislimo da ove strategije nemaju izgleda za uspeh. U strategijama je koncept koji bi svaka partija mogla da podrži. Međutim, razlika je u tome što mi zaista tako mislimo, a vi ste to napisali i mislite da ste sve završili time što ćete ceo posao reforme preneti na nekakvu komisiju", rekala je ona.

Popovićeva je dodala da se ne može jedna politička odluka, a prema njenom mišljenju reforma pravosuđa jeste politička odluka, da se prenosi na "nekakve birokratske komisije" i naglasila da nije poslednja reforma pravosuđa propala iz birokratskih razloga, već zbog nedostatka konsenzuza oko toga kako se vidi pravosuđe i kako će se ono reformisati.

Tog konsenzusa, dodala je, nije bilo ni u tadašnjoj vladajućoj koalicuiji, niti s opoziciom.

Poslanik SVM Laslo Varga zadržao se na strategiji o reformi pravosuđa, rekavši da je ona sveobuhvatna, sačinjena onako kako se strategije pišu.

"Za nas je ključni nedostatak to što praktično pojam nacionalnih zajednica kao takav ne posotoji, a zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina u pravosuđu i službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina u pravosuđu moralo je da nađu svoje mesto", rekao je Varga.

On je dodao da su to izuzetno značajna pitanja, ako se ima u vidu cilj strategije - približavanje pravde građanima. Pravo na prevodioca ne znači nužno i službenu upotrebu jezika, objasnio je Varga i istakao da se to, pre svega, odnosi na strance.

"Zbog toga smo predložili nekoliko amandmana kojima smo pokušali da ispravimo ove nedostatke, a jedan je prihvaćen - da se pominje pravo macionalnih manjina", rekao je Varga.

Ministar Selaković podržao je, kako je ocenio, ubedljivi deo Varginog izlaganja o službenoj upotrebi jezika, istakavši da je zakon koji to pitanje regulise zastareo. Sa tim zakonaom, dodao je minsitar, ima problem i većinski narod, jer nije usklađen sa važećim Ustavom, ali to što nema službene upotrebe u strategiji, ne znači da je nema u akcionom planu.

Posalnica SDHS S-a Olgica Batić rekla je da ono što se predlaže strategijama podrazumeva promenu Ustava .

"Ako bi to značilo ulazak u postupak promene onog kozačkog, hajdučkog ustava, bili bismo spremni da podržimo ovu strategiju o pravosuđu, ali ovde nije ključno pitanje promena Ustava. Moj konačni sud o strategiji zavisi od akcionog plana, a ono što je dobro u ovoj strategije je to što ne predviđa neke velike lomovove u pravosuđu", kazala je Batićeva.

Ministar pravde Nikola Selaković poručio je ranije danas da je clj tog ministarstva izgradnja nezavisnog i nepristrasnog pravosudja u kome se postupa stručno, odgovorno, kvalitetno i efikasno i pravosudje koje zaslužuje poverenje gradjana i koje im pravdu čini dostupnom i dostižnom.

“Samo u situaciji gde je nezavisnost pravosudja praćena odgovornošću i gde efikasnost ne podrazuemva samo brzinu već i zakonito, stručno i nepristrasno postupanje možemo govoriti o uspešnom pravosudnom sistemu, a to se ne postiže rezovima kakav je napravljen 2009. godine, već stalnim praćanjem i postepenim i stalnim poboljšanjem”, rekao je Selaković “braneći” Predlog strategije za reformu pravosuja od 2013. do 2018.godine pred poslanicima.

Izgradnja takvog sistema, kako je ukazao, je mukotrpan proces. Mere koje uz mnogo napora podrazumevaju mnogo muka i teških iskušenja stoje pred nama - ne kaže se bez razloga ljuta travka na ljutu ranu”, rekao je Selaković.

Srpsko pravosudje se, naglasio je ministar, suočava sa problemom ekstremne neefikasnosti i to je problem koji najviše pogadja gradjane, pa je u predloženu strategiju “ugradjen” sistem mera za ubrzanje sudskih postupaka i smanjenje broja zaostalih predmeta, promena postojeće mreže sudova i praćenje njenih rezultata.

Navodeći da uloga Ministarstva nije da reformu nameće drugima, kao što se to ranije dešavalo, Selaković je naglasio da je uloga Ministarstva samo da nastoji da bude stožer reformskog procesa.

U proteklih godinu dana, kako je rekao, radilo se na projektovanju nove pravosudne mreže, koja bi otklonila probleme sa povećanim troškovima i otežanom pristupu pravosudju, koje je donela reforma 2009. godine, kao i reintegraciju sudija i javnih tužilaca koji su vraćeni na funkcije odlukama Ustavnog suda.

On je naveo da su sa radom počela 82 izvršitelja, a trenutno je u toku imenovanje njih još 28, kao i da je imenovano 80 javnih beležnika, a izborom dodatnih 20 i osnivanjem Komore javnih beležnika, biće uspostavljen jedan od sistema čija je uloga u rasterećenju sudova od ključnog značaja.

Novina je, kako je rekao, uvodjenje stalne, kontinuirane obuke ne samo sudija i tužilaca, već i njihovih pomoćnika.

Predlog strategije, kako je ukazao, rezultat je predanog rada radne grupe koja je u svom sastavu obuhvatila sve koji su relevantni za uspešno kreiranje reforme uz podršku Ministarstva pravde i državne uprave i tima konsultanata Svetske banke.

On je podsetio da je u periodu izrade strategije održano više javnih rasprava i okruglih stolova, a na tim skupovima učestvovali su sudije iz sudova različitih vrste i stepena, javni tužioci, zamenici javnih tužilaca iz javnih tužilaštava, predstavnika naučnih institucija (pravnog fakulteta), civilnog društva, relevantinih državnih organa, predstavnika medjunarodne zajednice poput kancelarija OEBS-a, Evropske Komisije, Saveta Evrope..

Radi uspešnijeg sprovođenja reformskih mera najdalje u roku od godinu dana predviđa se sprovođenje analize pravosuđa u Srbiji. Strategija predviđa pet ključnih načela i prioriteta za reformu pravosudnog sistema Srbije - a to su nezavisnost, nepristrasnost i kvalitet pravde, stručnost, odgovornost i efikasnost, dok su Akcionim planom precizirane i konkretne mere, aktivnosti, rokovi i institucije odgovorne za njihovo sprovođenje i izvori sredstava.

Kratkoročne ciljeve Ministarstvo planira da sprovede u roku do godinu dana, srednjoročne za godinu do tri ili dugoročne za tri do pet godina. Predviđeno je i sprovođenje redovnih periodičnih analiza efikasnosti pravosudne mreže, unapređenom metodologijom i njeno postepeno prilagođavanje potrebama i to kako se navodi - "bez naglih rezova koji sa sobom povlače period prilagođavanja i zastoje u radu, čime bi se ujedno rešio i problem reintegracije sudija i javnih tužilaca/zamenika koji su vraćeni na funkciju".

Načelo odgovornosti teži uspostavljanju jasnih, objektivnih i transparentnih standarda za ocenu vršenja pravosudne funkcije, a to su vrednovanje rada, etika, disciplina i građanskopravna odgovornost sudija i tužilaca ukoliko učesnicima u postupku namerno nanesu štetu.