Rešetnjikov: Idete u EU? Kupujete kartu za Titanik

Rešetnjikov smatra da će se ekonomska kriza u EU tek pojačati i da će u naredne dve godine dovesti do "bolnih" promena u celoj Evropi.

On je, gostujući na Fakultetu političkih nauka banjalučkog Univerziteta, rekao da, tražeći alternative, Rusija pokušava da mobilizuje sve snage sa prostora bivšeg SSSR-a, zatim da predloži niz mera u okviru organizacije BRIK-a, te da ojača saradnju sa najjačim ekonomijama, pre svega sa Njemačkom, koje će najmanje osjetiti krizu.

"Evropski političari smislili su termin recesija, ali je to varka, jer nije reč o privremenoj krizi, nego o logičnom kraju kapitalističkog sistema", rekao je Rešetnjikov.

Govoreći o evropskoj i evroatlantskoj perspektivi za zemlje Balkana, Rešetnjikov je naglasio da rukovodstva brojnih zemalja istočne i jugoistočne Evrope, težnjama da uđu u EU, u stvari žele da "kupe kartu za Titanik".

"Postavlja se pitanje šta želimo da dobijemo od Evrope, da li očekujemo novac koji oni sada nemaju, dok ulaskom u NATO Srbi sebi kupuju kartu za Avganistan ili Siriju", rekao je Rešetnjikov.

On je poručio i da je ruski narod spreman da pomogne Srbima, ako će oni biti spremni da budu sa njima, a ne u NATO.

Prema njegovim rečima, Rusija posle raspada SSSR-a nije imala nezavisnu spoljnu politiku i ona se počela osamostaljivati tek od 2000. godine, dok su za to vrijeme Srbija i srpski narod preživeli teška vremena braneći svoje pravo na opstanak.

"Ono što je bilo izgubljeno u tih 10 godina teško da se može vratiti, jer su taj vakuum popunili drugi i u praksi Rusija počinje, ako ne od nule, onda od najnižih stepenica", rekao je Rešetnjikov.

Govoreći o američkoj politici prema Rusiji i Balkanu, on je ukazao na njenu licemernost.

"Republiku Srpsku kritikuju da koči jačanje centralizovane BiH, zbog čega je njen predsednik izložen pritiscima, dok Putin jača centralizovanu Rusiju, a optužuju ga za diktaturu", rekao je Rešetnjikov.

On je podsetio da su se SAD prema Rusiji različito postavljale u različitim vremenima, pri čemu su prema predsedniku Borisu Jeljcinu bili dobri zato što je država tada bila slaba, a Vladimira Putina karakterišu lošim, jer državu jača, što govori da je za SAD bitno jedino da Rusija bude slaba.

"Osnovni razlog takvog ponašanja SAD je što im smeta konkurencija u vođenju ekonomskog, političkog, kulturnog i svakog drugog biznisa i zbog toga su napori Amerikanaca i dalje usmereni na eliminaciju Putina i slabljenje Rusije", ocijenio je Rešetnjikov.

On je izneo podatak da u Rusiji danas djeluje oko 700 nevladinih organizacija koje rade za novac stranih država.

"I sada se trudimo da ne dođe do dirketnog konflikta sa Amerikancima i težimo da poboljšamo odnose sa njima, ali oni smatraju Rusiju za obrazac alternativne civilizacije", rekao je Rešetnjikov.

Navodeći da je Ukrajina sada prostor borbe Rusije i zapada, ali da u Rusiji nema antiukrajinskih stremljenja, Rešetnjikov je ocijenio da se Ukrajina nalazi u procesu samoidentifikacije, pa bi, ako se realizuje plan SAD i EU da se razvija kao ruski neprijatelj, to dovelo Rusiju u vrlo neprijatne okolnosti.

Govoreći o uticaju Njemačke na balkanske zemlje, Rešetnjikov je istakao da je ta zemlja najopasniji neprijatelj Srbije i da ima plan da "promeni mentalitet srpskog naroda", ali da je, sa druge strane, najveći partner Rusije među evropskim zemljama i da između njih skoro da nema spoljnopolitičkih neslaganja.

"Rusija nikad neće izdati Srbiju, ukoliko Srbi budu imali volju da se odupru tome što Njemačka planira. Ako Srbija hoće drugačije, Rusija se ne može miješati", poručio je Rešetnjikov.