EU ne štedi na broju komesara

Bečki dnevnik "Kronen cajtung" ukazuje da su zemlje članice dogovorile, suprotno Lisabonskim sporazumom, da i u buduće svaka zemlja članice treba da ima po jednog komesara, što će biti potvrđeno na sutrašnjem Samitu.

Troškovi komesara iznose oko 54 miliona evra godišnje, a njihov broj treba čak i da se poveća kada Hrvatska 1. jula pristupi Uniji.

Na Samitu, kako tvrdi list, biće formalno doneta odluka da se EK ne smanjuje, kao što je to predviđeno, od novembra 2014.

Pozadina toga je dugogodišnja debata o pravilu da svaka zemlja članica može da postavi jednog komesara u Briselu.

Međutim, kritičari ističu da to zbog rastućeg broja članica više nije svrsishodno pravilo i da je preskupo.

I nemački nedeljnik „Špigel“ na svom sajtu podseća da je Lisabonskim sporazumom predviđena redukcija komesara na 19 od novembra 2014.

"Od 1. novembra 2014. EK će se sastojati od broja članova koji odgovara dve trećine članica Unije“, navedeno je u dokumentu.

Taj deo Lisabonskog sporazuma sada je promenjen, jer šefovi država, kako tvrdi "Špigel", strahuju da bi tom reformom izgubili „svog“ komesara.

Za sutra planirana odluka sadržaće klauzulu prema kojoj će Savet EU analizirati broj komesara, ne za sledeću, već onu kasniju EK.

EU ovom odlukom provocira negodovanje stanovništva, imajući u vidu da je osnovna mesečna plata komesara oko 20.000 evra, a ako se saberu kabinet, limuzina i troškovi putovanja, uz troškove smeštaja godišnji troškovi se procenjuju na 1,5 do 2 miliona evra po komesaru.

Pored toga EK čini se prenaduvanom, jer postoje, na primer, jedan komesar za zaštitu životne sredine, kao i jedan za zaštitu klime. Slično je i sa resorom kulture, pošto po pitanju kulture nijedna zemlja članice nije prenela nadležnosti na Brisel.

Takođe, se postavlja piotanje što se visoka predstavnica za spoljnu politiku, komesar za proširenje i komesar za susedsku politiku stalno „staju na noge“.