SAD: Srbija poštuje verske slobode

Stejt department je napomenuo da ipak još postoje neka ograničenja koja pogađaju članove manjinskih verskih grupa u Srbiji, kao i da se trend poštovanja verskih sloboda od strane vlade nije bitnije menjao u 2012.godini i da se nastavlja restitucija imovine koju su crkvama zaplenile ranije vlade.

Osnovna ograničenja odnose se na ono što Vašington smatra privilegovanim položajem "tradicionalnih" crkava, a naročito Srpske pravoslavne crkve na osnovu Ustava i pratećih zakona, kao i na teškoće netradicionalnih verskih zajednica prilikom registracije.

Pored toga bilo je, kako se navodi, "izveštaja o diskriminaciji na osnovu verske pripadnosti, uverenja ili prakse, a članovi manjinskih verskih grupa su često bili suočeni sa društvenom netolerancijom, a njihovi hramovi vandalizovani".

Predstavnici američke ambsade su se redovno sastajali sa vladinim funkcionerima kako bi zagovarali promenu zakona o registraciji verskih zajednica, kao i sa predstavnicima verskih grupa kako bi razgovarali o verskim slobodama i unapredili saradnju među verama, navodi se u obimnom izveštaju Stejt department.

"Predstavnici ambasade su takođe kontaktirali sa podeljenom islamskom zajednicom kako bi podstakli prevazilaženje razlika", kaže se u izveštaju.

Vlada je, prema Stejt departmentu, odbila molbu za registraciju nekoliko "netradicionalnih" verskih grupa, a reakcija policije na vandalizam i druge vidove društvene netolerancije protiv manjinskih verskih grupa je retko rezultirala optužnicama i hapšenjima.

Iako registracija nije obavezna, neregistrovane verske grupe imaju znatne teškoće prilikom otvaranja računa u bankama, kupovine ili prodaje imovine ili štampanja literature, tvrdi Stejt department.

Protestantske crkve su, navodi se u izveštaju, pozvale vladu da ukloni delove zakona koji crkve karakterišu kao "tradicionalne" ili "netradicionalne" i zagovarale uklanjanje zabrane na registraciju verskih grupa čija imena uključuju delove imena već registrovanih grupa.

Stejt department, međutim, ukazuje da je uprkos toj zabrani ranije ministarstvo za religiju registrovalo nekoliko "netradicionalnih" crkva kao verske zajednice koje u svom imenu imaju "protestantski" ili "evangelistički".

"Ministarstvo je to objasnilo rezultatom napora da se 'kreativno' protumači zakon kako bi se omogućila registracija 'nekontroverznih' grupa, ali druge verske grupe i dalje ne mogu da se registruju zbog ove zabrane", iznosi se u izveštaju.

Protestanski lideri i nevladine organizacije takođe nastavljaju da protestuju zbog veronauke u državnim školama, a neki od lidera "netradicionalnih" verskih grupa izrazili su nezadovoljstvo što i njima nije omogućeno da drže časove veronauke u državnim školama, navodi Stejt department.

Pored toga studenti i dekan Fakulteta Islamskih Studija u Novom Pazaru nastavljaju da protestuju zbog odluke ranijeg ministarstva da ih isključi iz godišnjeg konkursa za studentske stipdendije i tvrde da uslovi konkursa favoriziju srpske studente iz Srbije i Republike Srpske kao i drugih sudsednih zemalja, stoji u izveštaju.

Kada je reč o vandalskim incidentima, većinom se radilo o crtanju grafita, bacanju cigli ili flaša na hramove netradicionalnih verskih grupa ili vandalizovanju grobova.

"Neki delovi društva i dalje pokazuju nepoverenje prema manjinskim verskim grupama," navodi Stejt department, pozivajući se na anketu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, prema kojoj se 31 odsto ispitanika oseća ugroženo zbog manjih verskih grupa, ali 71 odsto takođe izražava zabrinutost zbog napada na crkve i druga svetilišta manjinskih verskih grupa.

"Neke desničarske grupe, uključujući 'Obraz', 'Srpski narodni pokret 1389' i 'Naši' i dalje otvoreno osuđuju 'sekte'", iznosi se u tekstu, ali i ukazuje da je upravo zbog akcija koje su ugrožavale principe demokratije i rezultirale govorom mržnje, Ustavni sud u junu zabranio "Obraz".

Stejt department navodi da je štampa, uglavnom tabloidna, nastavila da objavljuje propagandu "protiv sekti", označavajući neke hrišćanske crkve, poput Baptista, Adventista i Jehovinih svedoka, kao "sekte" i tvrdeći da su "opasne".

Uprkos zabrani govora mržnje, i dalje postoje prevodi antisemitske literature koje objavljuju male izdavačke kuće, zaključuje se u izveštaju.

Stejt department je u izveštaju o verskim slobodama odvojeno obradio Kosovo i Metohiju, uz tvrdnju da se na Kosovu poštuju i štite verske slobode, uprkos nekim incidentima, i uz navođenje da ima izveštaja o slučajevima diskriminacije na verskoj osnovi i da je Srpska pravoslavna crkva prijavila 35 slučajeva krađe i vandalizma.

Pozivajući se na popis sproveden 2011. godine na Kosovu, Stejt department je naveo da, od 1,74 miliona stanovnika Kosova, 95,6 odsto čine muslimani, 2,2 odsto katolici, a 1,4 odsto pravoslavni Srbi, dok se manje od jedan odsto nije izjasnio.

"Kritičari popisa napominju da on ne obuhvata građane severnog dela (Kosovske) Mitrovice, zbog čega su znatno manje zastupljeni Srbi koji pripadaju SPC", piše u delu izveštaja za 2012. godinu posvećenom Kosovu.

Stejt department navodi da su popisivači, prema nekim informacijama, automatski upisivali islam kao veru za sve one koji se nisu jasno izjasnili o verskoj pripadnosti.

Ipak, "ustav, zakoni i politika štite verske slobode i, u praksi, vlada (u Prištini) uglavnom poštuje verske slobode", navedeno je u dokumentu.

Prema zakonu, "država nema zvaničnu veru", slavi i muslimanske i hrišćanske verske praznike i zabranjuje diskriminaciju na osnovu religije ili etničke pripadnosti, piše u izveštaju.

U dokumentu se napominje da ima izveštaja o slučajevima diskriminacije na verskoj osnovi, kao i da je Srpska pravoslavna crkva prijavila 35 slučajeva krađe i vandalizma i jedan napad na sveštenika u kosovskoj Mitrovici, kome su povređene glava i ruka. Napadači nisu identifikovani.

Incidenti usmereni protiv SPC su, kako je procenio Stejt department, u opadanju od 2007. godine, kada ih je prijavljeno 90.

U izveštaju je ocenjeno da se prenošenje odgovornosti za zaštitu pravoslavnih verskih objekata s Kfora na Kosovsku policiju odvijalo glatko, mada se SPC žalila na ponašanje policajaca prema posetiocima u nekim manastirima.

Protestanti su se žalili na diskriminaciju, između ostalog jer im nije dozvoljeno da imaju sopstveno groblje, neke javne škole su, na osnovu odluke Ministarstva obrazovanja, sprečile učenice koje su nosile marame da prisustvuju nastavi, dok se jedna žena u Gnjilanu žalila ombudsmanu da nije dobila posao zbog toga što je nosila maramu, navedeno je u izveštaju Stejt departmenta.