14 godina od bombardovanja RTS-a

U napadu NATO-a, pre 14 godina, ubijeno je 16 radnika RTS-a.

"Neko ko je morao da ih zaštiti to nije uradio. U dva sata i šest minuta raketa NATO pakta je prekinula njihove živote. Ostala je samo večita tuga i sećanje. Danas se, kao mi svih ovih godina, pitamo: Zašto?", rekao je Miroslav Medić, koji se u ime porodica stradalih radnika RTS-a obratio okupljenima.

"Zašto je bilo potrebno da ovih 16 divnih ljudi izgubi svoje živote? Odgovor još uvek nismo dobili", rekao je Medić, a preneo RTS.

"Stradali su nevini od najveće vojne sile kojoj svet ni danas ne sme da sudi. Smrtonosnoj raketi, ljudsku metu podmetnuli su oni kojima je trebala neka tragedija u političkom obračunu sa svetom. Zajedno su ih ubili. Sada istinu kriju", rekao je u ime RTS-a Dejan Gligorijević, glavni i odgovorni urednik Zabavnog programa.

"Ne moraju na nam kažu Amnesti internešenel i Međunarodna federacija novinara da je bombardovanje civilne mete ratni zločin i da je bombardovanje RTS-a otvorilo eru napada na medije u ratnim zonama celog sveta. Ono što ne znamo, ono što naše društvo i dalje duguje porodicama i javnosti je odgovor na pitanje kome je u tadašnjoj vlasti bilo važno da bude poginulih u zgradi RTS-a... Neka im je večna slava", rekao je Gligorijević.

U napadu snaga NATO-a poginuli su: Jelica Munitlak (28), šminkerka, Ksenija Banković (28), video mikser, Darko Stiomenovski (26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (31), električar, Aleksandar Deletić (31), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (34), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter. U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli. Bivši direktor RTS Dragoljub Milanović jedini je krivično odgovarao za ovaj zločin. On je 2002. osuđen na 10 godina zatvora, jer nije poštovao naređenje tadašnje savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS-a u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici. Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012. godine.

Vlada Srbije formirala je početkom ove godine međunarodnu Komisiju za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, a mandat komisije je proširen i na slučaj ubistva medijskih radnika Radio-televizije Srbije u bombardovanju 1999. godine. U komisiji su, pored predstavnika službi bezbednosti Srbije, tužilaštva i predstavnika medija, i međunarodni istražitelji.

O tome da li je moguće da će nakon toliko godina jedini osuđeni za ovaj zločin biti Dragoljub Milanović, predsednik Komisije Veran Matić navodi da je njemu teško da u tako nešto poveruje.

"Mi smo tek u protekle dve nedelje nadležni između ostalog i za ovaj slučaj ubistva novinara i prikupljamo celokupnu dokumentaciju sa suđenja Milanoviću, ali i dokumentaciju iz drugih izvora kako bismo mogli da pronađemo osnov za neko dodatno krivično gonjenje. Napominjem da će za godinu dana uslediti zastarelost ovog slučaja, ako se želi nekakvo krivično gonjenje. Misija i mandat komisije su mnogo više od toga. Iako usledi zastarelost nećemo ostaviti nerešeno kada je reč o onima koji su izbegli da učine ono što ne neophodno, a to je da isele RTS, ali i onima koji su izvršili bombardovanje", rekao je Matić.

On kaže da je komisija tek počela da prikuplja dokumentaciju ne bi li osvetlila ovaj slučaj.

"Ona dokumentacija koja nam je već stigla je veoma obimna, ali i veoma poznata javnosti. Najveći deo dokumentacije i najubedljiviji deo dokumentaciju napravile su porodice žrtava i novinari kolega koji su se time bavili. Mi sada nastojimo da prodremo tamo gde oni nisu uspeli u proteklih 14 godina da prodru i da dobijemo nove podatke, odgovore na najlogičnija pitanja, koja se tiču komandnog lanca i lanca koji je bio zadužen za evakuaciju RTS-a", rekao je Matić.

Međunarodna organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije.

"Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj... I pored ratne propagande ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje zgrade RTS-a. NATO nije upozorio civile. Zgrada je smeštena u gusto naseljenom gradskom jezgru. Osoblje u njoj nalazi se 24 časa dnevno. Bio je to potpuno nepotreban napad", navela je ta organizacija. Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

Žanka Stojanović, majka poginulog radnika RTS-a i predstavnica porodica poginulih radnika RTS-a, tražila je u više navrata od Republičkog javnog tužilaštva da se procesuiraju svi odgovorni, pa i nekadašnji Vrhovni savet odbrane.

Miroslav Medić, čiji je brat Siniša jedan od radnika RTS-a poginulih u bombardovanju, rekao je 24. marta ove godine da će porodice žrtava svake godine obeležavati 23. mart kao godišnjicu početka bombardovanja i 23. april kao dan pogibije svojih najmilijih u nadi da se takav zločin više nikad neće ponoviti.

"Pogibija 16 ljudi unesrećila je njihove porodice", rekao je Medić novinarima 24. marta nakon polaganja venaca na spomenik "Zašto" i istakao da i dalje ostaje pitanje zašto se to moralo desiti.

Žanka Stojanović i Centar za evroatlantske studije založili su se da im predstavnici državnih organa, koji su i formirali komisiju, daju javni odgovor u vezi sa zahtevom za proširenje optužnice. Taj zahtev su podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo...

Kako je navedeno u saopštenju porodica i Centra za evroatlantske studije, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je "lakše nego što je trebalo" osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako ističu, po zahtevu za proširenje optužnice, koji su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima, do dana formiranja komisije, nije počelo postupati.

Vazdušni napadi snaga NATO-a na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su 24. marta 1999. godine i u njima je u 78 dana ubijeno najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

U proleće svake godine u znak uspomene na poginule medijske radnike RTS održava se memorijalni turnir u malom fudbalu pod nazivom "Igrajmo za 16".