Dežer: Za Srbiju isti "aršini"

Gostujući u emisiji "Između dve vatre" na TV B92, Dežer je rekao da se sve to pogrešno doživljava i da sve što se sada zahteva od Srbije, tražilo se u svakom izveštaju u poslednjih deset godina.

Šef delegacije EU je dodao da je Srbija deo procesa integracije u EU i da se vidi da Srbija ide u tom pravcu. Dežer je dodao da je jasno da Srbija želi da se sprovode reforme, ali da će se videti "kako će to ići".

"Pomenuli ste reformu pravosuđa. Očekujemo da (ministar pravde Nikola) Selaković uzme u obzir sve preporuke i da se to odradi, i onda ćemo da vidimo kako će to da se sprovodi, i kada otvorimo poglavlje 23, videćemo da li će se zbilja sprovoditi reforme“, rekao je Dežer.

Govoreći o sporazumima koji su postignuti u Briselu u okviru dijaloga sa Prištinom, Dežer kaže da su to veoma važni sporazumi.

"Videli smo da je dijalog proces koji traje već tri godine, napredujemo sa svakim dogovorom, devet tehničkih sporazuma, svi su bili korisni i teško je bilo doći do njih. Ovaj poslednji je bio još teži, pošto je nivo dijaloga na višem nivou, treba čestitati obema stranama. Deset rundi je bilo, mnogo razgovora u Briselu. Da ste me pitali pre četiri godine, verovatno ne biste mislili da je to moguće, a dešava se, i to je izuzetno postignuće“, rekao je Dežer.

Šef delegacije EU u Srbiji je naveo da smatra da je proces koji je počeo "zbilja istorijski".

"Činimo taj poslednji korak i posle toga nema ništa što bi sprečilo učlanjenje Srbije u EU. Moramo da prođemo kroz proces ratifikacije, ali ovo je bio poslednji uslovi“, navodi Dežer.

On je dodao da je Evropska komisija uvek imala gledište da treba da se započnu pregovori sa Srbijom.

"Danas je podnesen jedan izveštaj, Eštonova i File su izvestili Savet da je ispunjeno što je postavljeno, pa je predloženo da se otpočnu pregovori. Očekujemo da se sprovedu sporazumi, da se podnese sporazum o energiji i telekomunikacijama i da se nastavi proces reforme u Srbiji“, rekao je Dežer.

On je dodao da smatra da Srbija puno toga čini, da ide napred i da se dešavaju mnogi procesi.

Dežer je naveo da sada ima 22 zemlje u EU koje su priznale Kosovo, i njih 5 koje nisu, i da Evropska komisija je uvek bila i ostaje neutralna po tom pitanju. Dežer dodaje da je prednost Srbije što prilikom učlanjenja u EU iskustvo zemalja koje su pre nje ušle koje mogu da joj pomognu.

“Najkraće vreme pregovora je tri godine, a prosečno od pet do sedam. Građani moraju da se izjasne da li to žele ili ne, kao i članice Unije. Srbija moze da uči iz iskustva drugih. Hrvatska se priključila, slični problemi i već postoje rešenja. Vidimo reformu pravosuđa i borbu protiv korucpije i to je jako pozitivno. Ako možemo, da iskoristimo sve što imamo. Sada treba da se mobilišemo na svim pitanjima da bi se pokazalo da smo brzo napravili napredak i da se napravi dosije ispunjenih uslova da se zakoni brzo primenjuju, ali da se pregovori konstruktivno završe“, kaže Dežer.

Dežer nije želeo da prokomentariše izjave kosovskog premijera Hašima Tačija, koji je tvrdio da je učešćem u dijalogu EU zapravo priznala Kosovo.

"Radimo statusno neutralno, došli smo do ovog sporazuma koji je od temeljne važnosti, to je ono što su ljudi želeli. Mi ćemo to naravno pratiti. Želimo da Srbija kreće ka EU, i želimo i da se Priština kreće u tom pravcu", rekao je Dežer.

"Šta bi bila alternativa? Zamrznuti konflikt, bez budućnosti, i bez mogućnosti da se tamo živi", rekao je Dežer.

"Sve strane imaju interes da se sporazum dobro odvija“, rekao je Dežer i dodao da će električna energija i telefonski sporazum biti vrlo brzo tema.

Ovaj sporazum koji imamo je izuzetno važan, jer stavlja naglasak na život ljudi, na bezbednost, policiju, rekao je Dežer. "To su temeljni uslovi. EU je puno naglašavala vladavinu prava, mi smo sa Euleksom puno prisutni. Imamo garancije iz NATO-a u smislu bezbednosti, imamo KFOR, imamo trupe EU koje su na terenu..."

Grubješić: Nema razloga da bude dodatnih uslova

(Beta)

Potpredsednica Vlade zadužena za evrointegracije Suzana Grubješić kaže da nema razloga da bilo koja članica postavlja dodatne uslove, i da veruje da je to proces "koji će do juna da se privede kraju".

Ona navodi da je Litvanija imala sa Srbijom bilateralni problem, ali da očekuje da ona u najskorije vreme ratifikuje SSP sa Srbijom.

Govoreći o sporazumu u Briselu sa Prištinom, ona je navela da srpske institucije sada više nisu "paralelne" već legitimne, i da je zbog toga Beograd i ulazio u dijalog.

Na pitanje da li je moguće da će, nakon potpisanog sporazuma, i neke članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, kao što su Rumunija, Slovačka i Grčka, odlučiti da ga priznaju kao državu, ona je rekla da su to samo glasine.

Grubješićeva je podvukla da i zemlje koje ga nisu priznale, imaju i uspostavljaju sa Kosovom različite oblike saradnje, ali, naglasila je, njihovi zvaničnici su rekli "ne" priznanju.

"To su za sada samo glasine. Zemlje koje nisu priznale nezavisnost imaju s Kosovom ekonomske i druge oblike saradnje, ali na pitanje da li će priznati nezavisnost Kosova njihovi zvaničnici su rekli da neće," kazala je Grubješić.

"Da pritisci postoje, postoje, ali nekada je to za nekog i izgovor“, rekla je Grubješićeva.

Na konstataciju da su Srbi sa severa Kosova rekli da neće prihvatiti sporazum, potpredsednica Vlade Srbije je rekla da ima razumevanje za njihovo nezadovoljstvo i da treba strasti malo da se stišaju, i svi pažljivo da pročitaju sporazum.

Neke odluke koje su mogle da se donesu pre 5, 6 godina, kao što je podela, sada ne mogu da se stave na sto, rekla je Grubješićeva.

"Sada im se garantuje i više bezbednosti i više sigurnosti, to je bio imperativ u pregovorima... To je malo, ali više se nije moglo, više se moglo pre nekoliko godina, ali danas je to maksimum“.

Povodom ideje o sazivanju referenduma o briselskom sporazumu, Grubješić je ocenila da to nije potrebno ukoliko vlada dobije podršku svih stranaka za sporazum izuzev DSS-a koji insistira na referendumu.

"Mi ćemo svakako pre ulaska u EU imati referendum o učlanjenju," dodala je. Definišući naredne korake ona je rekla da sada treba dati prioritet reformama.

Dosad je fokus aktivnosti vlade bio na rešavanju velikih političkih problema, a sada reforme moraju da izbiju u prvi plan, jer od reformi će gradjani videti konkretne koristi, rekla je ona. Srbija sada dobija šansu da se uz proces pregovaranja transformiše u modernu demokratsku državu, zaključila je Grubješić.

Đurić: Rešen samo deo pitanja

(Tanjug)

Prema njegovim rečima, za Srbiju je u predstojećem periodu veoma važna implementacija sporazuma o normalizaciji odnosa koji predviđa formiranje Mešovite komisije koja bi nadgledala primenu dogovorenog.

Ceo plan primene najverovatnije će se odvijati uz posredovanje Brisela, au tome će, kako je precizirao, biti ključni ljudi iz kabineta visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.

Njime se rešava samo jedan deo pitanja ali ne i pitanja koja su za Beograd takođe važna poput imovaine, SPC učešća u centralnim institucijama, dodao je Đurić.

"Ovaj sporazum rešava samo jedan deo pitanja, i ne odnosi se na čitav niz pitanja, kao što je pitanje imovine, SPC, učesća Srba u centralnim institucijama. Implementacija je za nas od suštinskog značaja. Ovaj sporazum postavlja opšte, predstavlja sigurnost da će samo srpski naoruzani policajci biti na severu, da vojska neće smeti da ulazi na sever bez dozvole Srbije“, rekao je Đurić.

Đurić je napomenuo da se mnoga pitanja moraju rešavati u procesu implementacije, a takva su pitanja prava, naslednog i porodičnog.

Što se tiče pitanja državljanstva, on je rekao da je u SFRJ postojalo i jugoslovensko državljanstvo i da je neko istovremeno bio i Jugosloven i državljanin svoje matične republike. To je pitanje koje će da se rećava u procesu implementacija, rekao je on. "Ono što ja sigurno znam je da je Krstimir Pantić državljanin Srbije i da će to ostati", rekao je Đurić.

Od nas zavisi da li ćemo ovo pretvoriti u pobedu ili u poraz, ako budemo pasivni i ne borimo se za svaki milimetar prava, rekao je Đurić.

Savetnik predsednika Srbije Marko Đurić je najavio kampanju da se zemljama koje nisu priznale Kosovo objasni da sporazum nije korak ka priznanju nezavisnosti već ka normalizaciji odnosa između Srbije i dela njene teritorije.

"Mi počinjemo kampanju da objasnimo zemljama da ovim, ne da nije došlo do koraka ka priznanju već do koraka ka normalizaciji odnosa koji će biti krunisan usvajanjem ustavnog zakona kojim se utvrđuje autonomija KIM," objasnio je savetnik predsednika.

''Sporazum ni na koji način ne priznaje potrebu da se Kosovo tretira kao nezavisna država," istakao je Đurić.

On je negirao da je Srbija ovim sporazumom de jure priznala Kosovo o čemu je govorio kosovski premijer Hašim Tači

"Zašto Tači ako je Kosovo nezavisno ne pokuša da ga učlani u UN?" upitao je.

Đurić je istakao da Kosovo ne može da postane članica UN, ali ni EU jer mu to pravo, kako je objasnio, "osporava Lisabonski sporazum." Povodom očekivanja nekih da će EU tražiti od Srbije da prizna Kosovo pre ulaska u Uniju, Đurić je rekao da se od Srbije ne može tražiti da prizna Kosovo kada to ne čine ni sve članice EU.

"Ako postoje članice EU koje ne priznaju Kosovu kako onda taj uslov može da se postavlja Srbiji?" upitao je.

"Oni koji traže od Srbije da prizna nezavisnost Kosova zapravo ne žele da vide Srbiju u EU, jer danas ne postoji političar koji bi to mogao da zagovara i da dobije podršku građana Srbije," ukazao je.

On je ponovio da sporazum građanima Srbije na severu pruža sigurnost i zaštitu od dolaska trupa Kosova.

Na pitanje kako će to biti garantovano s obzirom da to nije precizirano u samom sporazumu on je rekao da će to garantovati generalni sekretar NATO.

"Generalni sekretar NATO daje pismene garancije za to da trupe Kosova ne mogu da ulaze na sever Kosova bez saglasnosti Kosovskih Srba," rekao je savetnik predsednika.

On je podsetio da nadležnosti prosvete, zdravstva, prostornog planiranja ostaju pod zaštitom naše zajednice na KIM, čime se, dodao je, stvaraju se preduslovi da srpska zajednica postane povezani etnički identitet.

Sporazum ne predviđa ni da se Prištini omogući članstvo u UN i drugim međunarodnim organizacijama, i Srbija to neće prihvatiti, ponovio je Đurić.

Osvrćući se na to kako će izgledati pravosudni sistem na severu Kosova, on je rekao da će to biti definisano tokom procesa implementacije ali da je sigurno da će sudije u sudovima na severu biti Srbi, a da predstoji dogovor o tome koje će pravo biti primenjivano i sličnim pitanjima.

"Mi te institucije nastavljamo da tretiramo kao institucije naše autonomne pokrajine. Da bi se uklonio paralelizam mi ćemo usvojiti ustavni zakon koji će to definisati."

Đurić je potvrdio da će se suditi po važećim Kosovskim zakonima, ali je rekao da to za Srbiju znači da će se suditi "zakonima koji važe u autonomnoj pokrajini."

Referendum kao opcija?

Na podsećanje da prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić nije isključio mogućnost izjašnjavanja građana na referendumu po pitanju sporazuma, Dežer je rekao da je to nešto o čemu mora da odluči srpsko rukovodstvo.

"Ako Srbija promeni svoje gledište, to bi bilo veliko iznenađenje za nas, ali mi ne polazimo sa tim premisama... Koliko ja znam 95 % stranaka je za sporazum", rekao je Dežer.

Grubješićeva je rekla da ona ne vidi zašto bi bilo referenduma ukoliko Vlada dobije podršku u Skupštini od svih, osim jedne stranke - DSS-a. "Za mene se tu pitanje referenduma ne postavlja".

Đurić je rekao da je "referendum legitimno političko sredstvo, i da bi bilo korišćeno samo ukoliko postoji politička potreba". On je rekao da je u ovom trenutku suviše rano da se da odgovor na to pitanje. "U narednim danima ćemo znati", kazao je savetnik predsednika Srbije i dodao da "ne treba isključiti neposrednu demokratiju i referenudm kao opciju".