Bramerc: Dobra saradnja sa Srbijom

Najavljujući svoju posetu Beogradu u prvoj nedelji maja, Bramerc je Tanjugu rekao da se radi o poseti u okviru pripreme izveštaja za Savet bezbednosti UN i o "uobičajenim susretima" sa članovima vlade i tužiocem za ratne zločine.

"Razmotrićemo pitanja od zajedničkog interesa, posebno pitanja vezana za saradnju sa našom kancelarijom, kao i za regionalnu saradnju sa kancelarijama tužilaštva u Bosni i Hrvatskoj", rekao je Bramerc.

On je kazao da je svestan toga da su "neke oslobađajuće presude koje je tribunal nedavno doneo izazvale snažne reakcije", ali da tužilaštvo i nadležni u Beogradu nastavljaju sa "istim kvalitetom saradnje i nema problema kada je to u pitanju".

Bramerc je rekao da će se u Beogradu sastati sa zvaničnicima Vlade i tužiocima.

Uzdahnuo i rekao: Još verujem u međunarodnu pravdu

Bramerc je, u susretu s novinarima u Hagu, kazao da nije zavodoljan nedavnim oslobađajućim presudama u predmetima hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, u predmetu bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije generala Momčila Perišića i u predmetu "Haradinaj i drugi".

Podvlačeći da je u tim postupcima, međutim, "nepobitno utvrđeno da su zločini počinjeni", glavni tužilac je kazao da "žrtve imaju pravo na pravdu" i izrazio nadu da će ona biti zadovoljena pred sudovima u zemljama proisteklim iz Jugoslavije.

Bramerc je rekao da očekuje da će izvođenje dokaza odbrane bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića biti okončano do kraja ove godine.

Kako je najavio, tužioci će dokazni postupak protiv ratnog komandanta Vojske RS Ratka Mladića biti završen približno "između septembra i novembra".

Bramerc je, međutim, izrazio uverenje da će Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju "na kraju pokazati da je imao pozitivnu ulogu".

Govoreći o navedenim presudama, on je kazao da "ima svoje jasno mišljenje", ali da smatra da "nije prikladno da kritikuje one koje su ih doneli".

"Mi izlažemo pravne argumente u sudnici", rekao je Bramerc.

Upitan da li još veruje u međunarodnu pravdu, glavni tužilac je uzdahnuo i rekao da veruje. "Još verujem. Ne mislim da je u poslednjih 20 godina postala jača, ali još verujem", kazao je Bramerc.

Bramerc je ocenio da veći uticaj na kredibilitet međunarodne pravde imaju izazovi pred kojima je stalni Međunarodni krivični sud, koji je, kako je naveo, pre sedam ili osam godina podigao neke optužnice, a optuženi još slobodno putuju po regionu.

Na pitanje da li je zabrinut za zdravstveno stanje Ratka Mladića, on je kazao da tužilaštvo nema uvid u medicinsku dokumentaciju optuženog, ali da jeste zabrinuto.

"Mislim da je njegovo zdravstveno stanje bolje nego kada je došao u Hag pre dve godine", rekao je Bramerc.

Odgovarajući na pitanje hoće li ove godine biti obeležena 20-godišnjica osnivanja Haškog tribunala, Bramerc je odgovorio da je za njega "veći događaj da vidi Radovana Karadžića i Mladića na suđenjima, nego tih 20 godina tribunala".

Komentarišući slučaj haškog optuženika Vojislava Šešelja, Bramerc je ponovodio da, kada se govori o brzom i efikasnom suđenju, "to sigurno nije suđenje koje bi pomislio". On je izjavio da je lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju pred tim sudom nije primer kako bi trebalo da funkcioniše međunarodna pravda.

Bramerc je, tokom susreta sa stranim izveštačima iz Haga, na pitanje dopisnika Bete o dugotrajnom procesu Šešelju odgovorio: "Ako bi me neko upitao kako bi trebalo da funkcioniše međunarodna pravda, nikada, ali nikada, ne bih pomislio na postupak protiv Šešelja".

Tribunal je izricanje presude Šešelju, optuženom za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. godine, zakazao za 30. oktobar.

Proces Šešelju počeo je novembra 2007. godine, posle jednog neuspelog pokušaja i štrajka gladju optuženog, a završen je marta prošle godine.

Šešelj je u pritvoru Tribunala od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je obelodanjena optužnica koju je protiv njega podigla tadašnja glavna tužilteljka Karla Del Ponte.

Napomenuvši da ne želi da se uključuje u "opštu raspravu" o nedavnoj diskusiji o radu Tribunala u Generalnoj skupštini UN, Bramerc je rekao da je to bila "propuštena prilika za pozitivan uticaj na proces pomirenja" među narodima bivše Jugoslavije.

Upitan o uticaju presuda Tribunala na pomirenje, Bramerc je odgovorio da "pravda, sama po sebi, ne donosi pomirenje, ali jeste preduslov za pomirenje".

Za proces pomirenja, po glavnom tužiocu, najviše su odgovorni političari u bivšoj Jugoslaviji.

Bramerc je izjavio i da "nije uloga Tribunala da piše istoriju" jugoslovenskih ratova, već da utvrdi individualnu krivičnu odgovornost za počinjene zločine.

Kao najveći doprinos Međunarodnog suda, izdvojio je upostavljanje krivične odgovornosti najviših zvaničnika za ratna zlodela. "Bez
toga, region bi danas izgledao mngo drugačije", ocenio je Bramerc, podsetivši da pre 20 godina, kada je Tribunal osnovan, nisu bila moguća suđenja pred lokalnim sudovima.