"Odluka očekivana, teško do datuma"

Podsetimo, Vlada Srbije je na sednici odbila da prihvati predložene principe iz Brisela za sporazum s Prištinom.

"Mi smo odmah nakon dijaloga u Briselu čuli od učesnika pregovora da je predlog neprihvatljiv. Ono što je najavljeno u Briselu, danas se i desilo", kaže zamenik direktora vladine Kancelarije za KiM Krstimir Pantić. Srbi sa KiM su podržali stav Vlade, rekao je on.

Vlada je pokazala da neće ići ispod onog minimuma koji je postavila Rezolucijom, rekao je Pantić. On je istakao i da je poznat stav Srba sa severa Kosova da neće prihvatiti ništa što nije u njihovom interesu.

"Trenutno odbijanje nije i konačno odbijanje", kazao je Oliver Ivanović, bivši državni sekretar u Ministarstvu za KiM, koji je rekao da moramo ipak da sačekamo da vidimo šta će na kraju da bude. Ivanović smatra da je potpisivanje sporazuma bilo blizu. "EU malo naivno veruje da je ovo za nas beznačajno pitanje", rekao je Ivanović. Pitanje Kosova za Srbiju je preosetljivo, rekao je on.

"Čini mi se da se naš pregovarački tim osvestio kad je došao ovde i kad je video odijum sa severa Kosova, SPC i nekih partija... Ja mislim da je EU olako shvatila da može brzo da dođe do rešenja sa ovom Vladom", rekao je Ivanović. On je rekao da je Ahtisarijev plan samo pretočen u Ustav Kosova.

Sama činjenica da je dijalog podignut sa tehničkog na politički nivo, pokazala je da se radi na rešenju ovog pitanja i da se napreduje kroz runde dijaloga, rekao je analitičar Dejan Vuk Stanković u istoj emisiji na TV B92. Stoga očekivanje o dogovoru nije bilo veštački generisano, smatra on.
"Drugo je što je odjednom za srpsku stranu došao gotovo neprihvatljiv papir", ocenio je Stanković.

EU je pomalo olako shvatila pregovarački proces - da će srpska delegacija prihvatiti sve, a ovo će malo naterati EU da razmisli kako će ići dalje, smatra analitičar.

Pantić je ocenio da ono što je prethodna vlada dogovorila, ova je preuzela, ali da ništa nije sprovela što je na štetu Srba na KiM. Upitan šta je onda sa prelazima, Pantić je rekao: "Administrativni prelazi funkcionišu onako kako su funkcionisali i pre 2008".

Ivanović je rekao da je sasvim u redu da naš pregovarač bude veoma tvrd da dobijemo opštinsku i nadopštinsku upravu, policiju i sudstvo. "I da imamo pravo na upravljanje prirodnim resursima, tu je voda, Trepča, da imamo ovlašćenja kao što su obrazovanje i visoko obrazovanje, zdravstvo, kliničke i bolničke centre, socijalna pitanja, sve su to teme koje moraju biti nadopštinske", rekao je Ivanović. On je rekao da ako "Zapad oseti da mogu da nas stisnu, oni će nas stisnuti, a videli su da je nama stalo do datuma". On je dodao da to nije dobro, zato što nemamo konzistentno mišljenje, konsenzus u vladajućoj koaliciji, ali i sa opozicionim partijama po ovom pitanju.

Analitičar Vuk Stanković smatra da bi bilo apsurdno da se u budućnosti prihvati modifikovana verzija ove ponude. On je ocenio da je, nakon poslednjih dešavanja, malo verovatno da Srbija dobije datum.

"Dobijanje datuma malo verovatno"

Oliver Ivanoviæ

Govoreći o reakciji evropskih medija na odluku vlade o neprihvatanju sporazuma iz Brisela, Oliver Ivanović kaže da se Evropa sada bori sa raznim problemima, i da dobijanje datuma u ovom trenutku svakako "nije toliko značajno".

“U EU postoji stav o tome da je dosta proširenja. Postoji zamor proširenja u EU, pogotovo u velikim zemljama je toliki da nije za očekivati da će političari da naprave neki potez koji može dovesti na pomisao građane da će, mimo njihove volje, opet razgovarati o nekom proširenju. Datum nije toliko značajan, to se doživljava kao još jedna zemlja koja ce doći, treba na to dodati ekonomsku krizu, ali i parlamentarne izbore, kada će političari govoriti protiv proširenja”, kaže Ivanović.

On dodaje da nema sumnje da je to za nas najveći limitirajući faktor.

"Mi treba da radimo ono što je u interesu građana, sve reforme, ali zbog nas. Iduće godine je predviđeno da će izbori za Evropski parlament biti u maju, dakle Evropska komisija će razgovarati o nečemu drugom. Treba preživeti ovo, prvi udar će biti gadan, ali onda će se svi baviti svojim poslom”, smatra Oliver Ivanović.

Dejan Vuk Stanković navodi da je nesumnjivo da je za EU loše da nema dijaloga, pošto se onda ulazi u fazu "latentnog političkog konflikta".

“EU nije zadovoljna slikom ovog regiona u celini. Imate stalnu krizu u Makedoniji, socijalne nemire u Bugarskoj, Grčka se davi u krizi, Kipar, Bosna...Zato moraju, uz Kosovo koje ima potencijal ka nasilju, da se bave i čitavim regionom. Britanski mediji već kritikuju veliku platu Ketrin Ešton, koja nema velike rezultate. Ona jeste u nezgodnoj poziciji”, smatra Stanković i zaključuje da je svakako jako malo verovatno da ćemo uskoro dobiti datum za otpočinjanje pregovora.

Vuk Stanković dodaje da evroentuzijazam u Srbiji pada, ali da u Srbiji i dalje postoji jak strah od izolacije.

Govoreći o ulozi Filipa Rikera i američke administracije u dijalogu, Krstimir Pantić kaže da je činjenica da je ona od početka u dijalog bila uključena.

“Filip Riker je uvek bio prisutan na razgovorima, razgovarao je sa Ivicom Dačićem i sa Hašimom Tačijem. Na kraju sami Albanci su priznali da imaju pomoć i podršku SAD administracije...Kirbi je pozvao na nastavak razgovora, čak je rekao da treba videti da, pre nego što se dijalog sahrani, da li može nešto da se na tim temeljima nastavi”, kaže Pantić.

Pantić navodi da ostaje pitanje da li Ketrin Ešton i dalje biti posrednik u dijalogu. On smatra da je ona, i pored velikog truda, ostala bez rezultata, a ostaje da Beograd i Priština moraju da se dogovore.

Dejan Vuk Stankoviæ

Ivanović dodaje da ako se bude menjao dijalog, da je najlakše menjati njegov format.

“Nekada su bili Borko Stefanović i Edita Tahiri, sada je pretvoreno u (format) Ivica Dačić i Hašim Tači. Može da se promeni, ali američka diplomatija će biti od velikog značaja. Naša pozicija u Briselu zavisi od toga koliko SAD podržava evopske aspiracije Srbije”, smatra Ivanović.

Dejan Vuk Stanković kaže da se vidi evolucija srpske politike po pitanju Kosova.

"Morate da prihvate evropsko gledište o Kosovu. I Kosovo i Srbija treba da budu deo EU. To podrazumeva da obe države budu tretirane kao države. Dok postoji nepriznavanje, možete da osporavate granice. To znaju, i dosledno vuku ka tome da Srbija pregovara o Ahtisarijevom planu, koji je ranije odbijen. Ne vodi se diskusija o tom pitanju, ne stavljaju se stvari tako jasno na sto, postoji ono što daje loš imidž Srbiji u diplomatiji, a to je nekonsekventnost”,kaže Dejan Vuk Stanković.

Ivanović kaže da Evropa nema ni moralno ni drugo pravo da postavlja uslov koji nikom drugom nije postavljao.

"Irskoj i Kirpu je progledano kroz prste. To sve zavisi od nas”, kaže Ivanović i dodaje da je u interesu Evrope koliko i građana da ovo bude miran i stabilan region.

"Stavovi Srbije nisu promenjeni"

Krstimir Pantić kaže da je realnost da Srbi na severu ne žele albanske institucije, i ne žele da žive u nezavisnom Kosovu.

"Stavovi Srba sa severa nisu promenjeni. Rekli smo da nećemo prihvatiti manje od onoga što imamo, a to su institucije Republike Srbije. Insistiramo da se Ustavni sud izjasni o sporazumima u Briselu. Kad tad će morati da se izjasni. Srbija neće prihvatiti izbore po kosovskim zakonima”, kaže Pantić.

Pantić: Podrška Rusije potpuno jasna

Upitan šta je za njega, kao člana SNS, značio dolazak predsednika RS Milorada Dodika i delegacije RS, na sastanak sa državnim vrhom u nedelju, Pantić je rekao:

"Ne samo dolazak predsednika RS već i dolazak ruskog amabasadora u Kosovsku Mitrovicu za nas znači podršku i ohrabrenje u ovom trenutku“. On je naglasio i da je podrška Rusije potpuno jasna i da su do sada svi ruski zvaničnici poručivali da će Rusija podržati odluke srpske Vlade.

"Sasvim je dovoljna podrška Rusije u Savetu bezbednosti UN“, rekao je Pantić i ocenio da sama činjenica da SAD i EU insistiraju da se vodi dijalog govori o tome da Kosovo nije država, iako su je i SAD i neke države EU priznale. On je ocenio da će poslednju reč imati Srbija.

"Od ruskog veta u Savetu bezbednosti zavise neke sudbinske odluke u vezi sa Srbijom i sve to je korisno“, ocenio je Ivanović, ali dodao da ne treba tome pridavati neki "mitski značaj“, jer se takvi pozivi (predsednik Nikolić je nedavno razgovarao telefonom sa predsednikom Putinom) i konsultacije obavljaju i sa drugim zemljama.

On je dodao da, kada su počeli pregovori 2012. i kada se javio predlog da u "Amerikanci budu u sobi", reakcija tadašnjeg ruskog ambasadora je bila da Rusija u to neće da ulazi. Ivanović je ocenio da je možda to bila i „privatna razmena mišljenja sa ambasadorom“, ali dodao je: "Kad je odlučeno da će EU da vodi ove pregovore mi nismo isključili SAD, ali smo isključili Rusiju“.

"Prazne pretnje Tačija"

Na konstataciju da se u javnosti pojavila informacija da Hašim Tači sprema novu "Oluju" za sever Kosova, Pantić je rekao:

"Prazne pretnje Hašima Tačija. I on je potpuno svestan da nema dovoljne snage, a ni hrabrosti da krene na sever". On je ocenio da za tako nešto Tači neće imati podršku Kfora i Euleksa i međunarodne zajednice i da se ništa slično ne može očekivati, osim sporadičnih postupaka.

Ivanović se saglasio sa ovim mišljenjem i dodao da je takva jedna akcija od 25. jula 2011. doživela fijasko. To je političko pitanje i tako treba da se rešava, zaključio je Ivanović.