Svedoci o barikadama u Bijeljini

Filipović, tada zamenik komandanta Teritorijalne odbrane, i Spasojević, policijski inspektor, posvedočili su da je Stranka demokratske akcije organizovala i naoružala paravojne formacije koje su 31. marta 1993. podigle barikade na bijeljinskim ulicama, a na višespratnice postavile snajperiste.

Karadžić (67), tadašnji lider Srpske demokratske stranke, optužen je, između ostalog, za progon Muslimana i Hrvata iz 20 opština u BiH.

Po optužnici, srpske paravojske, predvođene jedinicom Željka Ražnatovića Arkana, početkom aprila 1992. su nasilno preuzele kontrolu nad Bijeljinom, ubivši pri tom 48 civila.

Odgovarajući na pitanja tužilaca u unakrsnom ispitivanju, svedok Filipović je, međutim, potvrdio da su pre sukoba Srbi bliski Srpskoj radikalnoj stranci bacili bombu na kafić "Istanbul". Jedan od Muslimana zatim je sa konja pokušao da baci bombu na kafić "Srbija" u kojem su se okupljale pristalice radikala.

Potvrđujući da su žrtve u Bijeljini izazvale paravojne formacije Željka Ražnatovića Arkana i Ljubiše Savića Mauzera i muslimanska Patriotska liga, svedok je rekao: "Pripadnici Patriotske lige prvi su postavili barikade i snajpere, a ovi ostali bili su učesnici rata - sklanjali su barikade".

Pošto mu je zastupnica optužbe pokazala fotografiju Ražnatovićevih paravojnika koji šutiraju tela civila na tlu, Filipović je potvrdio da su to "arkanovci", ali nije mogao da identifikuje ni civile, ni mesto događaja.

Ražnatović je, po svedoku, bio čovek koga su se plašili Srbi, a naročito Bošnjaci. Negirao je, međutim, da su Ražnatovića u Bijeljinu pozvale lokalne vlasti, tvrdeći da su to učinili "radikali i njegovi ljudi".

Na pitanje o proterivanju stotina Bošnjaka koje je sprovodio Ražnatoviću blizak Vojkan Đurković, Filipović je odgovorio da "nije bilo pritiska" za iseljavanje.

Đurković je, po Filipovićevim rečima, kasnije pred sudom oslobođen optužbi za progon, nakon što su Bošnjaci svedočili da im je on "pomogao da pređu" na muslimansku teritoriju.

Svedok Spasojević izjavio je da je policija činila sve da spreči sukobe i da je odmah uhapsila osobu koja je bacila bombu na kafić “Istanbul“.

Za polovinu žrtava posvedočio je da su stradale na barikadama, "pružajući otpor".

Tužiteljka Katrina Gustafson tvrdila je, u unakrsnom ispitivanju, da, nasuprot izveštajima policije, muslimanske snage nikada nisu kontrolisale ceo grad i da barikade nisu uklonili "samoorganizovani građani", već prvenstveno Ražnatovićeva paravojska. "Ne bih se složio s vama", odgovorio je svedok.

Pozvan da objasni zašto u policijskim izveštajima nisu navedene okolnosti pod kojima su stradali civili, uključujući žene, Spasojević je rekao da ne zna.

Svedok je potvrdio da postupak protiv počinilaca ubistva dve muslimanske porodice u septembru 1992. nije bio pokrenut do 2002. Prihvatio je, nakon što mu je tužiteljka citirala policijski dokument, da su pripadnici rezervne policije dobili zadatak da tela ubijenih na obali Drine bace u reku, ali da je to neko već učinio pre njih.

Spasojević je izjavio i da je posle rata u BiH bio član policijske komisije koja je utvrdila da su "Muslimani lažno tvrdili da je u Srebrenici ubijeno 8.000 ljudi" time što su u "nevine žrtve" ubrojali "vojnike poginule u proboju" ili ranijim borbama. Taj izveštaj, po svedoku, MUP Republike Srpske odbio je "pod pritiskom međunarodne zajednice".

Suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske biće u Hagu nastavljeno sutra, iskazom sledećeg svedoka odbrane.

Karadžić je optužen i za genocid u Srebrenici; teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.