SNS i SPS bi izbore u Vojvodini

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor kaže da za raspisivanje izbora nema uslova i podseća da je mandat aktuelnog saziva do 2016. godine.

Potpredsednik SNS Igor Mirović najavio je da će naprednjaci u četvrtak na redovnom zasedanju Skupštine Vojvodine predati inicijativu za raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora, jer smatraju da pokrajinska vlast nema legitimitet .

"Prvi osnov po kome aktuelna vlast u Vojvodini nema legitimitet je zakonski okvir po kome su sprovedeni prošli izbori jer je Ustavni sud utvrdio da Zakon o nadležnostima Vojvodine nije u skladu sa Ustavom", rekao je Mirović Tanjugu.

On je naveo i da su nedeljni, dopunski izbori potvrdili da vlast u Vojvodini nema legitimitet i da ne odražava stvarnu volju građana Pokrajine.

Potpredsednik Pokrajinskog odbora SPS Radoslav Striković rekao je da bi ta stranka u određenom periodu mogla da postavi pitanje funkcionisanja sadašnje Vlade Vojvodine.

Striković je u izjavi Tanjugu istakao da SPS ima potpuno pravo da to pitanje postavi jer, kako je rekao, to "pravo i pripada SPS-u kao vodećoj partiji u Vojvodini u ovom momentu".

On je dodao da se na nedeljnim dodatnim izborima pokazalo da je način razmišljanja građana drugačiji i da zbog te promene u SPS-u smatraju da "aktuelna vlast u Pokrajini nema dovoljno autoriteta i potencijala, ili želje građana da se to tako nastavi".

Istakavši da je SPS nezadovoljan načinom rada pokrajinske vlasti, Striković je naglasio da će jedno od ključnih pitanja u narednom periodu biti zahtev za većim učešćem socijalista u vlasti u Pokrajini.

Zahtevu naprednjaka priključio se i DSS, koji takođe smatra da je potrebno hitno raspisivanje vanrednih izbora za Skupštinu Vojvodine, jer aktuelna pokrajinska vlast nema legitimitet.

Razlog za raspisivanje izbora DSS vidi u "dokazano neustavnom ponašanju pokrajinske vlasti", ali i u "sve češće javno izrečenim sumnjama u zakonit rad Razvojne banke Vojvodine, Fonda za kapitalna ulaganja, pa čak i same Vlade Vojvodine" , navodi se u pisanoj izjavi portparola Pokrajinskog odbora DSS Milenka Jovanova dostavljenoj Tanjugu.

"Pokrajinska vlada mora da shvati da je građani više neće. Uostalom, ako smatraju da i dalje uživaju podršku naroda, ne vidim zašto se plaše izbora", naveo je Jovanov.

Na drugoj strani, u vojvođanskom delu DS mogućnost raspisivanja prevremenih izbora se odbacuje, dok u LSV smatraju da ima više razloga za prevremene republičke, ali ne i za pokrajinske izbore.

Portparolka DS Aleksandra Jerkov izjavila je ranije Tanjugu da su demokrate potvrdile svoju poziciju i podršku koju imaju među građanima Vojvodine, jer su u sve tri izborne jedinice osvojile znatno više glasova nego u prvom krugu i na prošlogodišnjim majskim izborima.

Jerkovljeva je dodala da sve tri izborne jedinice u kojima su održani izbori tradicionalno nisu naklonjene kandidatima koje predlaže DS.

Zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš smatra da ima više razloga za prevremene republičke, ali ne i za pokrajinske izbore.

Povodom zalaganja opozicionih stranaka u Vojvodini za nove pokrajinske izbore, Kostreš je kazao ranije Tanjugu da ne vidi razlog zašto bi ti prevremeni izbori bili organizovani, osim "ukoliko ne dođe do nekih vanrednih okolnosti".

Povodom učestalih zahteva za raspisivanje prevremenih pokrajinskih izbora Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor kaže da nema uslova za njihovo raspisivanje i podsetio je da je mandat aktuelnog saziva do 2016. godine.

Pastor je podsetio da je način raspisivanja pokrajinskih izbora utvrđen Statutom Vojvodine i odlukom Skupštine Vojvodine o izboru poslanika.

Izbore za poslanike raspisuje predsednik skupštine 90 dana pre isteka mandata parlamenta, može i pre roka u slučaju raspuštanja skupštine, a u skladu sa Statutom Vojvodine.

Predsednik pokrajinske skupštine može da raspusti parlament na obrazloženi predlog pokrajinske vlade. Predsednik skupštine dužan je da raspiše izbore i u slučaju izglasavanja nepoverenja pokrajinskoj vladi, i to u slučaju ako skupština ne izabere novu vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, navodi se u saopštenju.

Na redovnim pokrajinskim izborima, održanim u maju prošle godine, koalicija koju predvodi DS osvojila je ukupno 58 poslaničkih mandata, koaliciji oko SNS pripala su 22 poslanička mesta, a koalicija koju predvodi SPS dobila je 13 mandata.

Deset poslanika u pokrajinskom parlamentu ima LSV, SVM ima sedam, SRS pet, DS S četiri, a LDP odnosno koalicija Preokret ima jednog poslanika.

Vladajuću većinu u pokrajinskoj skupštini čine DS, LSV, SVM i LDP.