EU:Srbija da vrati nivo aflatoksina

U Medjuvremenu zemlje iz okruženja zabranile su uvoz mleka koje iz Srbije.

Kao jedan od razloga zbog koga je Vlada promenila pravilnik, ministar poljoprivrede Goran Knežević je naveo i to što ovaj propis nije na spisku obavezujućih uslova za pristup EU, a što iz Delegacije EU u Srbiji demantuju.

"Usklađivanje srpskih propisa s evropskom regulativom deo je procesa evropskih integracija i pre ulaska u EU Srbija će morati i ovaj standard da primeni u svom pravnom sistemu i standardima hrane", potvrđeno je za B92 u Delegaciji.

Oni navode i da u slučaju da Srbija odluči da poveća dozvoljeni nivo aflatoskina u mleku, takvo mleko neće ispunjavati standarde neophodne za izvoz na tržišta EU.

Prošle godine i Slovenija je imala sličan problem, ali zbog toga nije povećana dozvoljena granica aflatoksina, već je problem rešen tako što su pojačane kontrole na farmama, fabrikama stočne hrane i u mlekarama podsećaju stručnjaci.

"Moj predlog je da vlada ne menja sadašnji pravilnik jer bi to značilo vraćanje korak u nazad, najveću štetu bi pretrpeli oni koji su bili najsposobniji i koji su uložili i sredstva i vreme da bi dostigli te standarde", kaže Miladin Ševalić, profesor poljoprivrednog fakulteta.

Profesor Ševarlić smatra da Srbija mnogo gubi time što neće biti konkurentna na regionalnom i evropskom tržištu. Objašnjava da su te zemlje kada je u pitanju izvoz mleka za Srbiju mnogo značajnije od Rusije Kine i Amerike u kojima je dozvoljeni nivo aflatoksina 0,5 mikrograma po litru.

"Ja mislim da je promena tržišta veoma složen i zahtevan proces, finansijski i vremenski i da ne treba očekivati naš nastup na tim udaljenim tržištima kao što je Indija ili Brazil itd. Sem toga postavlja se pitanje da li su te zemlje deficitarne u mleku i kakav tržišni udeo možemo zauzeti na njihovim tržištima pogotovo sa ovakvim imidžom posle ove afere", kaže Ševalić.

U međuvremenu je i Crna Gora zabranila uvoz mleka koje ne zadovoljava standarde EU.

Analize nemačkih laboratorija

Juče je i Crna Gora zabranila uvoz mleka koje ne zadovoljava standarde EU „iz bilo koje zemlje“.

Najnovije analize mleka Vlade Vojvodine rađene u laboratorijama u Nemačkoj pokazale su povišeno prisusto aflatoksima u svim uzorcima.

Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju Branislav Bugarski rekao je juče da je svih 25 uzoraka poslatih u laboratoriju u Baden-Virtembergu imalo više od 0,08 mikrogarama alfatokisna po kilogramu.

Rezultati analize rađene u referentnoj laboratoriji u okolini Minhena ukazali su da je u svih 19 uzoraka mleka uzetih 20. februara prisustvo alfatoksina od 0,1 od 0,12 mikrograma po kilogramu, kaže Bugarski.

Šteta za domaće prozvođače

S druge strane učesnici okruglog stola o štetama uzrokovanim ovom aferom, koji je održan u Privrednoj komori Srbije saglasili su se da je mleko u Srbiji zdravo i bezbedno za upotrebu, i nije bilo potrebno podizati toliku prašinu oko prisustva aflatoksina, složili su se juče.

Najveću štetu od čitave afere pretrpeće domaći proizvođači štočne hrane, mleka i mlečnih proizvoda, upozorili su oni, optužujući i medije da su površnim i senzacionalističkim pristupom doprineli pogoršavanju cele situacije.

Eksperti su ukazali da najveći problem leži u tome što pravilnici o hrani za životinje i o mleku i mlečnim proizvodima nisu usaglašeni, ne postoji ni referentna nacionalna laboratorija u Srbiji, a ni kvalitet hrane za životinje nije zakonski regulisan.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS, Željko Brozović, rekao je da prema prvim procenama mesečna šteta zbog situacije sa aflatoksinom iznosi 50 miliona evra.

Generalni direktor Imleka, Slobodan Petrović, ocenio je da je izmena pravilnika o dozvoljenoj količini aflatoksina u mleku ispravna, i jedino moguće rešenje u ovom trenutku zboge neuslagašenosti pravilnika u toj On je istakao da mleko sa sadržajem aflatoksina od 0,5 mikrograma nije štetno, kao što nije ni u Kanadi, Meksiku, Kini, Australiji, Rusiji i celoj Južnoj Americi.