"NATO se 1999. plašio Srba i Rusa"

On je izjavio i da prilikom tog događaja nije pretio sukob sa NATO.

"Imali smo odgovarajuće mere osiguranja. Prvo, Savet NATO-a nije bio jedinstven po tom pitanju. Nemci, Grci, Italijani, a ja mislim i neke druge članice, nisu bili spremne da glasaju za rat sa Rusijom. A imali smo i drugu osiguravajuću meru - znali smo da ako se uputi početni hitac na našu stranu, mi ćemo pozvati Vojsku Jugoslavije da nas podrži", rekao je on za portal IN4S, navodeći da je znao da je u Generalštabu i među pripadnicima Vojske Jugoslavije postojalo puno raspoloženje da se stane na rusku stranu u slučaju sukoba.

"Kada sam podneo izveštaj ministru odbrane, a potom on predsedniku Rusije, oni su mi rekli da je to glavno osiguranje. Snage NATO bi bile primorane na kopnenu operaciju, koje su se plašile. Rusko zaposedanje prištinskog aerodroma izvedeno je u skladu sa međunarodnim planom, a postojala su i navedena osiguranja u slučaju napada, pa je komanda engleske brigade zatražila pregovore. Britanci su prvu noć proveli u našem taboru, jer su se bojali da će ih Srbi i Albanci napasti. Tako da smatram da je sve to bilo normalno, prirodno i mi smo, naravno, uveli bataljon u dogovoru sa rukovodstvom Savezne Republike Jugoslavije i predsednikom Slobodanom Miloševićem, tako da su naše vojske dejstvovale zajednički i usaglašeno - kazao je Ivašov.

Cela akcija zaposedanja aerodroma Slatina kod Prištine imala je podršku ruskog rukovodstva, odnosno predsednika Borisa Jeljcina.

"Jeljcin je dao ovlašćenje, ali pošto je to vojna operacija, niko osim uskog kruga iz vojnog vrha nije znao za to. Za to nije znao ni ministar spoljnih poslova, nisam mu verovao, zbog mogućeg curenja informacija. I zamislite, već šest časova naš bataljon iz Republike Srpske ide u pravcu Kosova, a NATO o tome ništa nije znao, jer mi još uvek imamo prirodnu slovensku snalažljivost i uvek možemo da ih prevarimo", naveo je ruski general.