Izrael i Palestina teško i u 2013.

Nedavna izraelska vojna operacija u pojasu Gaze i de fakto priznanje palestinske državnosti u UN - događaji po kojima će 2012. godina ostati upamćena u tom delu sveta i šire - pooštrili su sukob između Izraelaca i Palestinaca i analitičari i političari predviđaju da će se oni suočiti s velikim izazovima u 2013.

Prema njihovoj oceni, ti događaji su umnogome uticali da se umanje ionako male šanse za obnovu bliskoistočnih mirovnih pregovora.

Istovremeno, zvaničnici UN ovih dana najviše ističu hitnu potrebu povratka za pregovarački sto.

"Bliskoistočni mirovni proces je duboko zamrznut", izjavio je generalni sekretar Ban Ki Mun na konferenciji za novinare povodom kraja godine u sedištu UN, upozorivši da su stavovi dveju strana udaljeniji nego ikad.

Direktni izraelsko-palestinski pregovori su u zastoju od septembra 2010, kada je Izrael odbio da produži moratorijum na širenje jevrejskih naselja na okupiranoj palestinskoj teritoriji.

Izraelski lideri su nakon unapređenja palestinskog statusa u svetskom telu, u znak odmazde, najavili izgradnju hiljada novih domova za jevrejske naseljenike na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu, gde Palestinci planiraju da osnuju svoju nezavisnu državu.

"Iako su bombe i rakete prestale da padaju u Gazi i Izraelu, postalo je jasnije nego ikada da mir mora biti nešto više od odsustva rata", poručio je Ban, izrazivši duboku zabrinutost zbog poteza Izraela i upozorivši da ozbiljno prete nastojanjima da se osnuje povezana palestinska država.

U pozadini svih tih događaja, kako je rekao Banov pomoćnik za političke poslove Džefri Feltman, jeste pogoršanje bezbednosne situacije na Zapadnoj obali i osetljivi prekid vatre u Gazi.

"Naredna godina će biti odlučujuća u mirovnom procesu", rekao je Feltman.

On smatra da je takozvano dvodržavno rešenje - stvaranje nezavisne Palestine uz Izrael - od ključnog značaja za regionalni mir i bezbednost.

Visoki diplomata EU Andreas Reinike upozorio je u međuvremenu da će takvo rešenje postati faktički nemoguće, ako se ne učini veliki napor za obnovu pregovora.

To je jednoglasan stav 27 šefova diplomatija evropskih zemalja, rekao je Reinike, inače specijalni predstavnik EU za Bliski istok.

Palestinski predsednik Mahmud Abas, s kojim su Izraelci pregovorali, je po oceni pojedinih palestinskih analitičara oslabljen sukobom u Gazi, dok su vođe rivalskog islamističkog Hamasa, koji ne priznaje Izrael, ojačale.

Iako se Abas, vođa Fataha, trijumfalno vratio iz UN po unapređenju palestinskog statusa u državu nečlanicu, smatra se da je to samo simbolična, privremena pobeda.

Činjenica što je većina zemalja, koje Izrael smatra svojim saveznicama, glasala za palestinsku rezoluciju ili se uzdržala je pokazatelj da je jevrejska država sve izolovanija na međunarodnoj sceni, kaže izraelski analitičar Šlomo Brom.

Ta zemlju sada brine mogući bojkot i sankcije Zapada, uz brige koje joj zadaje jačanje islamista u susednim zemljama.

Šansa za mirovni sporazum u ovoj godini čini se dakle dalekom, pošto su čak i izgledi za obnovu pregovora mali.

Izrael će 2013. započeti parlamentarnim izborima - 22. januara , a na njima je favorit konzervativni Likud premijera Benjamina Netanijahua.
"Ako Netanijahova vlada, ista vlada, ostane na vlasti, ne vidim nikakvu veliku promenu u izraelskoj spoljnoj politici,“ kazao je profesor Eli Pode s Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.

SAD su u međuvremenu već pokazale novi interes za rešenje arapsko - izraelskog sukoba, posle neuspelog pokušaja na početku prvog mandata predsednika Baraka Obame.

Veruje se da bi Obama želeo da ostane upamćen po uspehu na Bliskom istoku, ali pitanje je koliko ta nastojanja otežavaju promene u regionu koje je donelo Arapsko proleće.

Unutrašnje političke snage na obe strane imaju izgleda više uticaja nego nastojanja SAD i drugih spoljnih faktora, ukazuju analitičari.

Iako se na početku izraelske izborne debate činilo da će dominirati iransko pitanje i ekonomija, izralesko-palestinski odnosi su sada ponovo u fokusu.

Inače, ankete pokazuju da dve trećine Izraelaca smatra da socijalni i ekonomski kolaps predstavlja veću pretnju od spornog iranskog programa.