Nemačka, Merkelova i godina iza

Jedan nemački predsednik je, naime, u 2012. godini, zbog optužbi da se okoristio politikom i bogatim prijateljima, morao da podnese ostavku, što je politički obeležilo ovu godinu.

Pored toga, godina je protekla u znaku bruke s neonacistima, borbe za spas evra i Grčke, a time i same Nemačke.

Građani Nemačke su imali priliku da čuju i priču o malverzacijama pri transplantaciji organa u zemlji, ali i o istinu o klinici ''Medikus'' na dalekom Kosovu i da saznaju mnogo o pravim mukama lažnih azilanata iz Srbije i Makedonije.

Kristijan Vulf, bivši nosilac nade demohrišćana, najmlađi i jedini predsednik rođen posle Drugog svetskog rata je pred Božić prošle godine priznao da je grešio, Novu godinu je nekako preživeo, a onda je, polovinom februara 2012. "'nokautiran" od sopstvene javnosti, posebno osetljive na pare i zloupotrebe, podneo ostavku na mesto šefa države i nestao iz političkog života zemlje.

Politički analitičari su tvrdili da će to biti dodatni šok za vladu kancelara Angele Merkel, koja je odlaskom Vulfa izgubila još jednog jakog čoveka u redovima svojih demohrišćana i ''proricali'' i njoj i njenoj vladi ''smak sveta'', najavljujući da će ona tek ''videti'' kada za novog predsednika dođe Joahim Gauk, harizmatičan, rečit, jak i popularan.

Gauk je, posle Vulfovog kraha, izabran, ali se te procene nisu ostvarile.

Merkelova je, pak, sa rekordnih 97,3 odsto glasova reizabrana za šefa Hrišćansko-demokratske unije (CDU), na čijem čelu je već 12 godina i time, smatra se, u godini pred savezne izbore, postala jača nego ikada.

Merkelova je, kao nijedan nemački kancelar, zbog zahteva za gvozdenom štednjom, na evropskom jugu bila poređena s Hitlerom, a na zapadu se, kažu analitičari, kao nijedan posleratni šef nemačke vlade umešala u unutrašnju izbornu kampanju jednog suseda, kada je do kraja otvoreno podržavala bivšeg francuskog predsednika Nikolu Sarkozija.

Nemačku je ove godine potresala i bruka oko neonacista, odnosno, saznanja o greškama pri istrazi protiv neonacističke Gruppe ''NSU'', kojoj se ''na dušu'' stavlja smrt osam Turaka, jednog Grka i jedne nemačke policajke.

Bivši šef savezne Službe za zaštitu Ustava Hajnc From podneo je ostavku zbog grešaka u aferi oko ''NSU'', Merkelova se u Berlinu jasno stavila na stranu žrtava, izvinila i obećala razjašnjenje zločina, država je porodicama isplatila odštetu, a šefovi Vlada 16 nemačkiih pokrajina su složno zatražili da se ponovo pokrene postupak zabrane ekstremno desne Nacionaldemokratske partije.

Nemci su u ovoj godini, u kojoj su ih na ulicama presretali islamski salafisti, deleći besplatno primerke ''Kurana'', kod kuće deca sa svojim idejama, a na poslu zahtevni poslodavci najjače evropske privrede, imali priliku da saznaju da se na klinikama u Regenzburgu i Getingenu, izgleda, u velikom stilu manipulisalo listama, kako bi se ''izabranim'' pacijentima, za novac, preko reda i čekanja, obezbedili organi za transplantaciju.

Ovaj veliki skandal o presađivanju organa u Nemačkoj, poklopio se sa pisanjem nemačkog političkog nedeljnika ''Špigel'' o transplantaciji organa u prištinskoj klinici ''Medikus'', koja je na zlom glasu zbog sumnji da su zarobljenim Srbima tamo vađeni organi.

U ''Medikusu'' je siromašna ruska emigrantkinja Vera svoj levi bubreg prodala za 8.100 evra, a Valter, bogati nemački fabrikant, bubreg kupio za 81.892 evra.....pisao je ''Špigel'', u najboljem stilu istraživačkog novinarstva, o davaocima i primaocima, o surovoj realnosti siromaštva i mogućnostima bogastva, o ''pokriću'' kosovskih vlasti, nemačkom lekaru Manfredu Beru, koji je za vreme kosovskog konflikta ''ugostio'' porodicu Derviši, a oni mu, zatim, prema objašnjenju advokata ''Medikusa'', predložili otvaranje klinike na Kosovu, pa Nemac poslao tri miliona evra....

U ovoj godini su Nemci imali i radosti zbog privrednih, sportskih i drugih uspeha, uživali u svom na daleko čuvenom blagostanju, putovali na najegzotičnija mesta sveta, stvarali nove političke zvezde, poput liberala Kristijana Lindnera, poštovali stare i dodelili Helmutu Kolu, priznanje ujedinitelja.

U 2013. godini čekaju ih, pre svega, dva zadatka - štednja i izbori.

Na jesen ove godine održavaju se savezni parlamentarni izbori na kojima će se odlučivati ko će u narednom mandatu voditi 82-milionsku naciju - Merkelova ili njen izazivač - socijaldemorkata Per Štajnbrik.