Predsedavanje EU svima primamljivo

Ipak, nijedna zemlja nije spremna da se odrekne te dužnosti, koja još ima neke prednosti. Rotirajuće šestomesečno predsedavanje ranije je imalo za cilj da svakoj zemlji omogući da kreira i vodi agendu EU tokom svog mandata i time podvuče svoj doprinos evropskom projektu.

Iako je to donekle još tako, uloga predsedavajućeg je razvodnjena uvođenjem funkcije predsednika Evopskog saveta 2009. godine.

Na tom mestu je sada Herman van Rompej, koji predsedava Savetu lidera EU i nadzire redovne samite u Briselu.

"Zemlja koja je predsedavajući EU na sebe uzima pripreme za samit, ali ako stvari postanu ozbiljne ili teške, očekuje se da Van Rompej reši probleme direktno sa liderima", navodi AFP, pozivajući se na diplomatske izvore EU.

Predstavnik zemlje koja predsedava EU tokom samita ima pravo da sedi do Van Rompeja, ali na takvim skupovima u praksi govori samo četiri-pet lidera najvažnijih zemalja kao što su Britanija, Francuska, Nemačka ili Italija, naveo je diplomatski izvor.

Prema rečima neimenovanog diplomate: "Ostala 23 predstavnika ćute i nadaju se da sastanak neće predugo trajati".

Lisabonskim sporazumom ustanovljeno je i mesto visoke predstavnce EU za spoljnu politiku i bezbednost, koje treba da omogući da Evropa govori jednim glasom na međunarodnom planu.

Sadašnja visoka predstavnica Ketrin Ešton predsedava sastancima šefova diplomatija EU i predstavlja EU na međunarodnoj pozornici, kao na primer u pregovorima sa Iranom o spornom nukleranom programu te zemlje.

Kancelarija visoke predstavnice može da zatraži od predsedavajućeg EU da održi sastanak o nekom posebnom pitanju ukoliko je potrebno, ali to se pre smatra negativnim nego pozitivnim aspektom po zemlju koja je trenutno na tom mestu.

Predsedavajući je u principu zadržao nadzor nad drugim područjima kao što su ekonomska, finansijska, pravosudna i druga pitanja, ali je njegova uloga i tu oslabljena kada se zbog dužničke krize u evro-zoni javila potrebna za boljom koordinacijom ekonomske politike, ocenio je Jan-Sven Ritelmejer sa Francuskog instituta za međunarodne odnose.

Po njemu, uloga predsedavajućeg je izgubila na prominentnosti i još ranije zbog proširenja, naročito 2004. godine kada su u Uniju primljene bivše komunističke zemlje Istočne Evrope.

Ipak predsedavanje još ima neke privlačne strane, naročito za male zemlje koje mogu da deluju kao nepristrasni posrednici između većih i borbenijih članica, ocenio je Ritelmejer.

Kipar će, na primer, 1. januara predati predsedavanje Irskoj, pošto je uspešno nadzirao usvajanje jedinstvenog sistema patenata EU, što je projekat za čiju je realizaciju bilo potrebno gotovo 40 godina.

Činjenica je takođe da, bez obzira na to što je izgubila nešto od privlačnosti, niko nema nameru da se odrekne ove uloge, napominju diplomate.

Mesto predsedavajućeg je najbolji način da se stekne osećaj o balansiranju i ravnoteži moći, a to je veoma korisno za promociju sopstvenih nacionalnih interesa, kažu diplomatski izvori.