"Niko nije proteran iz Grbavice"

On je potvrdio da je zlodela nad njima bilo.

Pored terorisanja stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima, optužnica Karadžića tereti i za progon nesrba širom BiH.

Radan, koji je u to vreme bio predsednik vlade srpske opštine Novo Sarajevo, izjavio je da je oko 300 građana nesrpske nacionalnosti krajem septembra 1992. napustilo Grbavicu i preko Miljacke prešlo u deo grada pod muslimanskom kontrolom.

Tvrdio je, međutim, da to nije bio progon i da su Muslimani otišli da bi "bili bezbedniji", budući da su na Grbacivi živeli u kućama na prvoj liniji fronta, "iza naše vojske".

"Progona s naše strane nije bilo", rekao je Radan, dodajući da "ne zna" da su Muslimani bili podvrgnuti bilo kakvom pritisku.

Sredinom novembra 1992, po svedokovim rečima, iz centra Sarajeva je na Grbavicu "sporazumno" prešlo "15 autobusa" sa Srbima koji su želeli da izađu iz grada.

Radan je posvedočio i da je vlastima na Grbavici "veliki problem" pričinjavala grupa od "devet ljudi koji su došli sa strane", sa Veselinom Vlahovićem zvanim Batko na čelu, koji "nisu dali mira nesrbima".

"Nismo im davali podršku, želeli smo da ih svaki način udaljimo s naše teritorije i to smo, na kraju, uspeli", kazao je svedok. Jedan od Vlahovićevih ljudi pucao je Radanov automobil, odmah pošto je tražio da vojska i policija oteraju tu grupu. Napadač je bio uhapšen, ali je zatim oslobođen.

U unakrsnom ispitivanju, tužiteljka Katrina Gustavson (Gustafšon) je svedoka suočila s tvrdnjom da su Vlahović i njegovi ljudi imali
zaštitu vlasti RS i da su počinili masovne zločine nad Muslimanima i Hrvatima na Grbavici, uključujući silovanja, pljačke i ubistva.

Potvrđujući da je od građana čuo o "sporadičnim, ne stalnim" zlodelima, Radan je, međutim, negirao da je srpsko vođstvo, u koje je ubrojao i sebe, štitilo Vlahovićevu grupu. Saglasio se da su vojska i policija mogle da spreče zlodela.

Dokazujući bliskost Vlahovićeve grupe sa vlastima RS, tužiteljka Gustavson poslužila se knjigom Biljane Plavšić, u kojoj je navela
da su je u julu 1992. Srbi zaustavili na Grbavici i požalili na zlodela "monstruma Batka".

Kako je Plavšićeva napisala, kada je to, pred Karadžićem, prenela ministrima pravde i policije Momčilu Mandiću i Miću Stanišiću, oni
su reagovali ravnodušno, a Mandić je rekao samo: "A, Batko".

"Znali su ga dobro i to nisu krili... To su bili njegovi zaštitnici i davali su mu naređenja", napisala je Plavšićeva, kako je u sudnici
citirala tužiteljka. Kada je, po knjizi, Plavšićeva od Karadžića zatim zatražila da smeni i uhapsi Mandića i Stanišića, njegov odgovor je bio:
"Tražiš od mene da odsečem desnu ruku".

Svedok Radan je sugerisao da je knjiga Plavšićeve neverodostojan izvor. Zastupnica optužbe potom mu je pokazala zapisnik sa sastanka na kojem su opštinski zvaničnici o "masovnim" zlodelima Vlahovića, ali i drugih vojnika, informisali komandanta VRS Ratka Mladića, tražeći da to prekine.

"Nije bilo masovno, to je predsednik opštine rekao da bi uozbiljio stav...Ali, da je bilo - bilo je", odgovorio je Radan, koji je i sam
bio na tom sastanku.

Mladić je, po zapisniku, naložio opštinskim vlastima da same spreče pljačku i zlodela, za šta, po svedokovim rečima, one nisu imale "instrumenata".

Na tvrdnju tužiteljke da sve to pokazuje da su Muslimani sa Grbavice oterani zločinima, svedok je kazao da "ne zna ni za jedan zvaničan slučaj" i da "nije bilo progona, nego etničkog raslojavanja - svi su želeli da budu sa svojim narodom".

Veselinu Vlahoviću se zbog zločina na Grbavici trenutno sudi u Sarajevu, nakon što je uhapšen u Španiji.

Suđenje Karadžiću - optuženom za genocid u Srebrenici i uzimanje za taoce pripadnika Unprofora, 1992-95 - biće nastavljeno iduće nedelje.