Uskoro zakon o poreklu imovine

U radnoj grupi biće stručnjaci ministarstava pravde i finansija, piše ovaj list.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije zadužen za borbu protiv korupcije Aleksandar Vučić rekao je u četvrtak, odgovarajući na pitanja poslanika u Narodnoj skupštini, da bi „zakon o poreklu imovine doprineo pojačavanju borbe protiv korupcije.“

On je dodao i da će „Ministarstvo pravde zajedno s Ministarstvom finansija raditi na tome“.

Čedomir Čupić, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i jedan od najupornijih među zagovornicima usvajanja ovog zakona, za Danas ističe da je ovo prvi put da političar na vlasti kaže da treba usvojiti taj pravni akt.

„Političari o spornom poreklu imovine pričaju u izbornim kampanjama. Puna su im usta borbe protiv korupcije, ali kad dođu na vlast zaborave na to. Ni jedna vlada od 2000. godine nije imala snage da usvoji zakon kojim bi se ispitalo ko se kako obogatio. To je nesumnjivo najznačajniji i najprimarniji antikorupcijski zakon, koji bi visoku korupciju drastično zaustavio, ali i onemogućio je u budućnosti. Još 2011. godine sam napravio predlog tog zakona, koji niko nije uzeo u razmatranje“, kaže Čupić.

Kako objašnjava, „na primer, ako neki doktor ima platu od 1.000 evra, a kupuje kola ili kuće koje mnogo više koštaju, moglo bi se postaviti pitanje odakle mu novac za to“. „Isto važi i za političare. Na taj način se zatvara mogućnost da ljudi krenu u koruptivne radnje“, kaže Čupić.

On dodaje da bez oštrih kazni ovaj zakon može da postane „mrtvo slovo na papiru“. Čupić objašnjava da, s obzirom na to da je u pitanju osetljiv pravni akt, njegova primena trebalo bi da bude precizno razrađena.

„Veoma je bitno da se pre svega ispita imovina onih koji će primenjivati taj zakon“, ističe Čupić. On predlaže da se imovina za koju se utvrdi da je nelegalno stečena, ili ne može da joj se utvrdi poreklo, oduzme i da njome upravlja država.

Na pitanje Danasa da li će na udaru zakona biti i tajkuni, on kaže da je njegov predlog iz 2001. zahvatao period od 1992, a da sada ne zna kako će to biti izvedeno. „Međutim, u tom kontekstu je bitno znati da se 30 odsto novčane mase u Srbiji ne registruje niti kontroliše, odnosno da je u sivoj zoni. Taj novac je posebno opasan za političku korupciju, ali i za svaku drugu. Ovaj zakon bi uredio i kretanje novca koji nije u dokumentaciji niti podleže PDV-u i smanjio bi tu količinu na najmanju meru“, smatra Čedomir Čupić.

Slobodan Beljanski, advokat i takođe član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, za Danas kaže da zakon o poreklu imovine može biti od pomoći u borbi protiv korupcije, ali da ima i slabosti.

„Imamo dosta loše iskustvo s takvim zakonom, koji je postojao u SFRJ. On je dao skromne rezultate i čak je u jednom delu bio i novi izvor korupcije. U svakom slučaju, u pisanju i primeni tog zakona treba biti krajnje oprezan“, upozorava Beljanski.

Na pitanje da li bi ovaj zakon mogao da obuhvati i proveru imovine tajkuna, on navodi primer primene Zakona o porezu na ekstraprofit. „Taj zakon je od 2001. godine selektivno primenjivan i takođe je dao selektivne rezultate“, ukazuje Beljanski za Danas.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ocenio je da je Vlada Srbije za nešto manje od 100 dana ostvarila vrlo dobru ocenu u borbi protiv korupcije, jedva prelaznu ocenu u oblasti ekonomije, dok je najslabiji rezultat postignut u oblasti demokratizacije sistema i ukidanja partijskih kartela.

Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljena studija o javnim politikama u izbornoj ponudi Srbije u 2012, koja je sprovedena uz pomoć Fondacije Konrad Adenauer, Stojiljković je rekao da će za konačnu ocenu o uspešnosti vlade biti veoma važno da se vidi da li će konačno zbog korupcije i kriminala biti uhapšen neko ko nije iz prethodne vlasti, kao i da li će nova vlast uspeti da uredi oblasti javnih nabavki i suzbije monopolsko ponašanje i izbegavanje plaćanja poreza.

Henri Bonet, predstavnik Fondacije Konrad Adenauer, rekao je da je dobro što je potpredsednik vlade Aleksandar Vučić jasno stavio do znanja da mu je borba protiv korupcije prvi cilj, ali da je veoma bitno da na listi uhapšenih ne budu samo ljudi iz bivše vlasti.