"Izvoz oružja u Siriju-veliki greh"

On je stigao kako bi apelovao na mir u periodu velikih previranja na Bliskom istoku.

Trodnevna poseta je upriličena u vreme velikih previranja u reigonu - građanskog rata u susednoj Siriji i posle napada u kome je u Libiji ubijeno nekoliko Amerikanaca, uključujući ambasadora.

Papi su dobrodošlicu poželeli najviši lideri, ukjlučujući libanskog predsednika, premijera i predsednika parlamenta, kao i hrišćanski i muslimanski lideri.

Benedikt XVI je novinarima u avionu rekao da je izvoz oružja u Siriju "veliki greh".

Sirijski pobunjenici su apelovali da im se pošalje oružje kako bi mogli da se bore protiv režima.

(Foto: Beta)

Papa je došao u posetu zemlji sa najvećim procentom hrišćana na Bliskom istoku - skoro 40 odsto od ukupno četiri miiona stanovnika, a maronitski katolici predstavljaju najveću sektu. Liban je jedina arapska zemlja čiji je predsednik hrišćanin.

Libanske vlasti primenjuju stroge mere bezbednosti ne izdaju dozvole za nošenje oružja nikome osim telohraniteljima političara i ograničavaju posete centralnom Libanu i severnim hrišćanskim oblastima.

Patrole vojske i policije su stacionirane duž puta do aerodroma koji je ukrašen libanskim i vatikanskim zastavama, kao i slike papa i znake sa natipsima "dobrodošao" na različitim jezicima.

Benedikt XVI je novinarima u avionu rekao da se ne plaši da poseti Liban. On je, takođe, ocenio arapsko proleće, tokom koga su zbačena četiri dugogodišnja diktatora, kao "pozitivno".

"To je želja za većom demokratijom, većom slobodom, većom saradnjom i obnovljenim arapskim identitetom", dodao je papa.

On je rekao da papa nikada nije razmišljao da otkaže posetu zbog bezbednosnih razloga, dodajući da mu niko nikada nije savetovao da odustane od puta, kao ni da on lično to nikada nije razmatrao.

Papa je kritikovao verski fundamentalizam nazvavši ga falsifikovanjem religije.

(Foto: Beta)

Benedikt XVI, treći papa koji dolazi u posetu Libanu posle Pavla VI 1964. i Jovana Pavla II 1997, razgovaraće o zabrinutosti biskupa u tom regionu zbog teške sudbine hrišćana na Bliskom istoku. Rat, politička nestabilnost i ekonomski problemi naterali su hiljade njih da napuste svoje tradicionalne zajednice.

"Uveravam vas da se molim posebno za mnoge ljude koji pate u ovom regionu", izjavio je papa po dolasku u Liban.

Vatikan je prvo istakao zalaganje Benedikta za međuverski dijalog posle ubistva američkog ambasadora Krisa Stivensa u napadu na konzulat u Bengaziju, u Libiji, početkom sedmice. Ali Sveta stolica je u četvrtak pooštrila odgovor oštro osudivši napad i rekavši da ništa ne može opravdati takve akte terorizma ili nasilja.

Papina poseta je upriličena u vreme kada vlada strah da bi sukob u Siriji mogao da se prelije u Liban. U sukobima između sirijskih grupa u Libanu proteklih meseci je poginulo više od 20 ljudi, a veliki broj je ranjen, navodi AP.

Hrišćanska zajednica u Libanu je podeljena na pristalice i protivnike sirijskog predsednika Bašara Asada.

Među Asadovim pristalicama je i bivši libanski premijer i komandant vojske Mišel Aun, veliki saveznik ekstremističke organizacije Hezbolah. Lider Hezbolaha Šejk Hasan Nasralah pozdravio je papinu posetu, opisujući je kao "izuzetnu i istorijsku".