Da glasaju danas, Hrvati bi u EU

Od onih koji bi sigurno izašli na referendum njih 61 odsto bilo bi za, a 34 odsto protiv, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo Ipsos Puls. To je do sada skoro najviša zabeležena podrška ulasku Hrvatske u EU, rečeno je na predstavljanju istraživanja koje su obavili šef istraživačkog tima Dragan Bagić i šef Delegacije EU-a u Hrvatskoj Pol Vandoren.

Mlađa populacija stara od 15 do 29 godina blago je ispod prosečno sklona ulasku u EU, ali i u toj starosnoj grupi postoje razlike. Srednjoškolci su natprosečno skloni priključivanju Uniji, pri čemu bi 75 odsto onih koji bi sigurno izašli glasali za.

Kad se gleda po regionima, najveću podršku ulasku među onima koji bi izašli na referendum daju građani Istre, Primorja i Gorskog kotara, a najmanju oni iz severne Hrvatske.

Poboljšala se percepcija kako EU tretira Hrvatsku, a porastao je i broj onih koji smatraju da će hrvatski građani imati više koristi nego štete od ulaska.

Od ulaska u EU naročito se mnogo očeruje veća mogućnost zapošljavanja, dok je područje s negativnim očekivanjem standard života građana, jer velika većina očekuje porast cena. Suverenitet i nacionalni i kulturni identitet nisu problematična pitanja.

Većina građana, njih 64 odsto smatra da hrvatska privreda nije spremna za ulazak u EU, 45 odsto smatra da reforme u pravosuđu nisu ništa promenile, a kad se radi o uloženim naporima vlade prema povećanju ukupne spremnosti zemlje građani su se podelili u dve skoro jednake grupe. Kad se radi o poverenju u institucije, dva odsto građana više veruje domaćim, a 34 odsto evropskim institucijama.

I dalje se tek 15 odsto građana oseća dobro, a 40 odsto nedovoljno informisanim o EU. Tek četvrtina njih aktivno traži informacije, a njihov je glavni izvor internet. Građani smatraju da im najviše fale informacije o tome šta je Hrvatska ispregovarala s EU - 58 odsto o efektima integracije na ekonomsku situaciju i životni standard - 53 odsto.