Nikolić očekuje Josipovićev poziv

Iako je, koliko do juče, najavljivao da do susreta s Nikolićem neće uskoro doći, hrvatski predsednik Ivo Josipović sada izjavljuje kako je proces unapređenja odnosa Zagreba i Beograda nezaustavljiv.

Analitičari daju za pravo Josipoviću jer, kako kažu, da je odmah pozdravio Nikolićev izbor i otpočeo saradnju s njim, imao bi velikih problema da tamošnjoj javnosti, koja je godinama slušala samo najgore priče o Nikoliću, objasni svoj stav. Nove vetrove iz Zagreba oni objašnjavaju i kao rezultat pritiska Brisela koji je veoma zainteresovan za mirnu situaciju u regionu.

Kako za „Politiku” kaže izvor blizak državnom vrhu, Nikolić nije promenio stav da želi da se sretne s Josipovićem bilo kada i bilo gde, ali se od njega posle svih izjava iz Zagreba ne može očekivati da prvi uputi poziv Josipoviću.

„Potrebno je da inicijativa dođe iz Zagreba. Malo je nezgodno da se predsedniku koji je izabran na izborima koje je verifikovao Oebs poručuje da mora da dokaže svoj demokratski kapacitet i da očekuješ da on bude oduševljen time”, kaže izvor Politike.

On kaže i da se na Andrićevom vencu nije zaboravilo da Nikolić nije pozvan na Kroacija samit u Dubrovniku, nego je poziv upućen bivšem predsedniku Borisu Tadiću s kojim se hrvatski predsednik Josipović tom prilikom i sastao.

Sagovornik „Politike” tvrdi da Josipović zbog svog stava o novom srpskom predsedniku ima problem. On, kako kaže, trpi sve jači pritisak međunarodne zajednice zbog toga što je na rečima za regionalnu saradnju, a u praksi pokazuje nedostatak elementarne dobre volje da se ti odnosi poprave.

„U interesu obeju zemalja je da odnos bude onakav kakav je bio u mandatu prethodnog predsednika. A nema nikakvih prepreka za to”, tvrdi izvor Politike.

Da je Brisel umešao svoje prste slažu se i analitičari. Profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Žarko Puhovski kaže da je on verovao da će hladni odnosi s Beogradom posle izbora Nikolića potrajati svega nekoliko meseci, a da će se posle toga nastaviti tamo gde se stalo.

„Da se stvari promene nabolje pomogle su dve stvari. Kao što sam i očekivao, predsednik Nikolić je propustio priliku da povodom proslave ’Oluje’ oštro kritikuje Hrvatsku što je Tadić činio svake godine. I to ja nazivam blagodatima nečiste savesti. Tadić je imao čistu savest i zato je mogao kritikovati Hrvatsku, a Nikolić i Dačić nemaju i moraju ćutati. A to, naravno, Hrvatskoj olakšava prelaženje preko nekih veoma nespretnih izjava gospodina Nikolića”, objašnjava Puhovski.

Hrvatska je, kako kaže, nedeljama hranjena negativnim informacijama o Nikoliću i Dačiću. A sad se to počelo smirivati.

„S druge strane, došlo je do sukoba unutar Hrvatske, gospodin Josipović se, između ostalog, više oslonio na gospodina Veljka Džakulu, kao predstavnika Srba, nego na Milorada Pupovca, jer ovaj živi u dobroj meri od svojih privilegovanih odnosa s Tadićem. Sada je vreme na Džakuli da koristi svoje odnose s Nikolićem”, objašnjava Puhovski i dodaje da je očigledna spremnost da dođe do kontakta, a pitanje je ko će načiniti prvi korak. On smatra da se to ne može očekivati od hrvatske strane. Uveren je da će do prvog sureta doći na marginama nekog međunarodnog skupa ili preko nekog posrednika poput Džakule.

Prema rečima Predraga Simića, profesora na Fakultetu političkih nauka, posle promene vlasti u Beogradu došlo je do koraka nazad u regionalnoj saradnji.

„Sada počinje da deluje Evropa, odnosno Brisel, koji ne želi da mu padne u vodu sav trud od desetak godina i očigledno da to malo smiruje strasti. Beograd, međutim, ne pokazuje neku preveliku volju za neke velike akcije kada je reč o susedima, oni su nestali s našeg radara. Čini mi se da nove vlasti još nisu rekle šta hoće, ako su smislili šta hoće”, kaže Simić.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov se slaže sa Simićem da je Brisel učinio svoje na ublažavanju stava Josipovića. On ocenjuje da je Josipoviću čak dobro došla nezgrapna izjava Nikolića o Vukovaru za odlaganje susreta, ali da to ne može da ide unedogled.

„Tomislav Nikolić je legalno izabran predsednik i vreme će učini svoje. Ne može se unedogled odlagati proces regionalne saradnje zbog te činjenice”, ističe Popov.

Ne poričući da je saradnja s Hrvatskom najslabija karika regionalne saradnje nove vlasti, izvor „Politike” kaže da je pak odnos s Crnom Gorom bolji nego što je bio za vreme prethodne administracije, a taj trend će se nastaviti.

„S predsednikom Makedonije su jako dobro odnosi, s predsednikom Bugarske je bio bilateralni susret, bilo je zadovoljstvo slušati nove tonove u srpsko-bugarskim odnosima, a uskoro ćemo obići još nekoliko zemalja u širem regionu i celo Balkansko poluostrvo ćemo pokriti do kraja godine”, najavljuje sagovornik Politike.