Žene u Srbiji sve kasnije rađaju

Granica za rađanje se znatno “podigla”, a za to nisu krive samo žene za koje se obično kaže da ne žele porodicu dok se ne ostvare na poslovnom planu.

Veliki udeo, tvrde sociolozi, imaju i poslodavci koji ne žele da za stalno zaposle mlade žene, a ni kategorija novopečenih majki nije im omiljena, jer ih smatraju osobama sa “posebnim potrebama”, koje će zbog bebe stalno ići na bolovanje.

Tu je i država - i dalje nema dovoljno mesta u vrtićima, a malo toga uliva sigurnost da će za dete biti dovoljno mleka i pelena. Na kraju, svoj udeo imaju i muškarci, koji ne žele obaveze i nastoje da produže “momčenje”. Demograf Goran Penev, iz Instituta društvenih nauka, kaže da odluka o rađanju trenutno, ipak, najviše zavisi od ekonomskih (ne)prilika.

"Produžetak školovanja znatno je doprineo odlaganju sklapanja braka, naročito kad znamo da su sada u Srbiji žene obrazovanije od muškaraca", objašnjava Goran Penev.

"Ako posle toga još godinama čekaju stalno zaposlenje, žive na teret roditelja i nemaju rešeno stambeno pitanje, nemaju ni stimulativnu sredinu da stvaraju porodicu. Žena koja postane majka sa 35 godina sigurno će imati manje dece nego ona koja rodi bebu pre 25. Sve to utiče na opadanje broja novorođene dece. Imamo za trećinu manje beba nego što je potrebno za zamenu generacija svake godine!"

U 2010. godini rođeno je 69.000 mališana, a polovinom prošlog veka na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine rađalo ih se oko 150.000 godišnje, ukazuje Panev.

Prema podacima RZZS, od 2005. do 2010. godine povećao se broj majki koje su dete dobile između 30. i 49. godine života, dok je značajno smanjen broj žena koje su zatrudnele pre ulaska u četvrtu deceniju. Vesna Vukotić Pavlović, načelnica ginekologije u beogradskom Domu zdravlja “Stari grad”,smatra da je jedan od razloga povećanog broja starijih trudnica - vantelesna oplodnja.

"Ranije je država finansirala samo jedan pokušaj, pa su dozvoljena dva, a sada u Beogradu parovi imaju i treću besplatnu šansu. Ljudi koji žele decu ne prezaju ni da podignu kredit da bi imali potomstvo, tako da sada imam trudnicu koja je iz petog pokušaja ostala u drugom stanju i nosi blizance. Država je ranije dozvoljavala parovima da uđu u ovaj program do 38. godine. Sada je ta granica pomerena za još dve godine, a privatne klinike primaju žene do 47 godina", napominje doktorka.

Bez obzira na to što je nauka napredovala, dr Vukotić Pavlović upozorava da posle 25. godine ne treba čekati optimalne uslove, jer se tako izgubi orijentacija o vremenu, a zahtevi postanu sve veći i biološki sat otkucava.

"Velika je razlika kada trudnica ima 23 i 33 godine, jer se organizam kroz tu deceniju menja i “slabi”, a potrebno je da bude što vitalniji da bi se rodila zdrava i stabilna beba. Krvotok se, na primer, tokom trudnoće za trećinu uvećava, a što je telo zrelije ono teže podnosi te promene. Javljaju se mnoge bolesti kod starijih prvorotki, od dijabetesa, visokog krvnog pritiska, problema sa štitastom žlezdom do rađanja deteta sa anomalijama ili sa predispozicijama za šećernu bolest još u detinjstvu", kaže doktorka Vukotić Pavlović.

Dragana Ćorić, iz udruženja “Roditelj”, smatra da će se granica rađanja prvog potomka sve više pomerati.

"Žene je njihova emancipacija skupo koštala, jer su zamenjene uloge, pa su sada one glavni pokretači i od njih se očekuje da garantuju finansijsku bezbednost porodice, da dobiju stalan posao i kupe stan. Kasnije, ako se pronađete u poslu, nemate vremena da upoznajete nove ljude i da se upuštate u dublje emotivne veze. Što je veći stepen obrazovanja žene, to je rađanje kasnije. Ako ne postoji podrška roditelja, žene koje se bave specifičnim delatnostima, rade na fakultetu ili u smenama, odlaze na specijalizaciju, negde će ostati uskraćene, jer jureći karijeru ne mogu sve da postignu", rekla je ona.

A savremena žena neće dozvoliti da trpe porodica ni posao. Želi da bude dobra majka, supruga, saradnik i šef.

Dok “surfuju” između šporeta, dečjeg kreveca i kompjutera, mnoge žene za sve krive Klaru Cetkin, simbol ženske emancipacije.

Putovanje na Bahame

Goran Penev napominje da ne moraju uvek samo teški uslovi života da budu “krivci” za kasnije materinstvo.

"Čak i povećanje životnog standarda može da dovede do toga, jer nekad veće mogućnosti stvaraju i veće želje. Ako u tom već zrelom dobu ljudi dobiju šansu za odlazak u inostranstvo, ako mogu sebi da omoguće luksuzno putovanje na Bahame, da kupe najnoviji model “opela” ili neki drugi automobil, oni odlažu “vezivanje” da bi sebi priuštili nešto što im ranije nije bilo dostupno. Tako je bilo u nekim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, ali i kod nas postoji mali procenat takvih ljudi", smatra Penev.

Kolevka kao prava avantura za mlade

Biljana Živković iz Beograda ima 24 godine i tek je završila fakultet političkih nauka. Mašta o srećnoj porodici sa troje dece.

"Životni cilj su mi deca i nadam se da ću ga ispuniti u 27. ili 28. godini. U svakom slučaju, pre tridesete. Ali, uslov je da nađem stalan posao i da imam redovne prihode", kaže Biljana. Dečko joj nije problem, ima dužu vezu.

Iz njenog društva još se niko nije venčao. Ili još studiraju, ili su na masteru, ili negde volontiraju čekajući prvu platu.

"Sve moje prijateljice žele brak i bar po dvoje dece, ali se niko ne usuđuje da uđe u tu avanturu dok živi kod roditelja i ne može ni stan da plati", konstatuje Biljana.

Njeni stavovi mahom se poklapaju sa onim što je pokazalo poslednje istraživanje među studentkinjama medicine, farmacije i političkih nauka, koje su, kao deo većeg međunarodnog istraživanja, vodile Mirjana Rašević, direktorka Instituta društvenih nauka, i Katarina Sedlecki, iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”.

Gotovo sve anketirane studentkinje (99 odsto) žele da imaju decu. Najveći broj planira dvoje (45,2 odsto) ili troje (41,5 odsto). Iznenađuje da čak 8,2 odsto anketiranih želi da ima najmanje četvoro dece, a samo 4,2 odsto studentkinja jedno.

"Prosečan željeni broj dece je visok (2,56 dece) i značajno viši od realizovnh 1,56 dece među visokoobrazovanim ženama starim od 40 do 45 godina", kaže Mirjana Rašević. Na vrhu njihovih lista najbitnijih pretpostavki za roditeljstvo nalaze se “dobro zdravlje” i “želja za detetom”. Slede “finansijska nezavisnost” i “zaposlenje”. Zanimljivo je da je “stabilna partnerska veza” tek na petom mestu.

"Optimalno doba za rađanje prvog deteta za više od dve trećine studentkinja je između 25. i 29. godine starosti. Svaka deseta veruje da je pravo vreme između 30. i 34. godine, a samo 10,7 odsto da je to između 20. i 24. godine", kaže Raševićeva.

Istraživanje je obuhvatilo i stavove studentkinja o kombinovanoj hormonskoj kontracepciji. Opisujući pozitivne karakteristike tableta, one su najčešće navodile da su “bezbedne i delotvorne”, “smanjuju bol tokom menstruacije” i “ublažavaju akne”. Među negativnim stavovima najzastupljeniji su: “imaju mnogo neželjenih efekata”, “neprirodne su” i “mogu dovesti do povećanja težine”.

Stav da su kontraceptivne tablete “bezbedne i delotvorne” prihvatljiv je u značajno većoj meri za studentkinje fakulteta političkih nauka, nego za devojke koje studiraju medicinu i farmaciju. Istovremeno, studentkinje medicine su u većoj meri svesne terapeutskih svojstava, ali i više strahuju da ova kontracepcija može da “ugrozi buduću plodnost” i da “uzrokuje rak”.